Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SRPSKI SVEDOK PRIČA O ZLOČINIMA U DOBOJU

Bivši komandant policije bosanskih Srba otkriva da su ne-Srbi u tom severnobosanskom gradu bili hapšeni i zlostavljani.
By Velma Šarić

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 645, 14. maj 2010.)

Tokom prvih meseci trajanja rata, u Doboju su specijalne jedinice iz Srbije prisiljavale policajce bosanskih Srba i obične građane da tuku uhapšene ne-Srbe – izjavio je ove sedmice, svedočeći pred Haškim tribunalom, jedan bosanski Srbin.

Svedok je ispričao i kako je pokušao da pomogne što većem broju tih ne-Srba.

Aktuelni gradonačelnik Doboja, Obren Petrović, po nacionalnosti je Srbin i prvi put svedoči pred Tribunalom. Na početku bosanskog rata, u proleće 1992., bio je komandir dobojske policije, sve dok u decembru 1992. nije bio smenjen.

On je svedočio na suđenju Stojanu Župljaninu i Mići Stanišiću, koji su navodno sudelovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno raseljavanje ne-Srba sa teritorije koja je trebalo da bude obuhvaćena srpskom državom.

Okrivljeni se terete za zločine koji su u periodu od 1. aprila do 31. decembra 1992. počinjeni u opštinama širom Bosne i Hercegovine (BiH), uključujući i Doboj.

Župljanin je 1994. postao savetnik predsednika bosanskih Srba i haškog optuženika, Radovana Karadžića, a optužen je za istrebljenje, ubijanje, progon i deportaciju ne-Srba u severozapadnoj BiH, u periodu od aprila do decembra 1992.

Stanišić je optužen za ubistvo, mučenje i okrutno postupanje prema nesrpskim civilima, kao i zbog toga što nije sprečio ili kaznio zločine koje su počinili njegovi potčinjeni. U optužnici protiv njega navodi se kako je u aprilu 1992. bio imenovan za ministra novoosnovanog ministarstva unutrašnjih poslova, čime je postao član vlade bosanskih Srba.

Petrović je svedočio o događajima u opštini Doboj, te hapšenju i zlostavljanju Hrvata i Muslimana nakon što su Srbi 3. maja 1992. preuzeli lokalnu vlast.

Na početku svog iskaza, on je naveo da je početkom 1992. bio zauzet televizijski predajnik, koji je, po njegovim rečima, pripadao bosansko-hercegovačkom Radio-televizijskom preduzeću iz Sarajeva.

„Igrom slučaja, bio sam u timu ljudi koji su, zajedno sa timom [tehničara] iz sarajevske televizije, obilazili predajnik, pri čemu smo gore zatekli ljude u maskirnim uniformama koji nisu imali nikakvu predstavu o tome kako se rukuje televizijskim predajnikom, tako da je tim sarajevske televizije morao da im pokaže kako se to radi“, kazao je on.

„Nakon što je zauzet televizijski predajnik, postalo je nemoguće gledati TV Sarajevo, ali je zato bio prenošen program beogradske televizije.“

Svedok je rekao da su lideri Srpske demokratske stranke (SDS) objasnili kako je televizijski predajnik zauzet kako bi „građani Doboja mogli – kao što su i želeli – da gledaju TV Beograd, a ne TV Sarajevo“.

Petrović je ispričao kako su u noći 2. maja 1992. pripadnici Crvenih beretki, odnosno srbijanske Jedinice za specijalne operacije (JSO), zauzeli lokalnu policijsku stanicu i uhapsili sve policajce nesrpske nacionalnosti.

„Kada su u policijsku stanicu došle Crvene beretke, smesta su uhapsile sve policajce bošnjačke [bosansko-muslimanske] i hrvatske nacionalnosti i odveli ih u zatvor, dok su Srbi ostali da obezbeđuju zgradu“, kazao je on.

Svedok je rekao i da je, pre no što će policijska stanica biti zauzeta, čuo da je u aprilu 1992. iz Srbije stigla jedinica Crvenih beretki kojom je rukovodio Rajo Božović, te da su se njeni pripadnici rasporedili na planini Ozren, nadomak Doboja.

„Mislim da su upravo Crvene beretke provalile u zgradu policije, da bi potom organizovale popunjavanje jedinica, i da bi 3. maja krenule ka starom delu Doboja, koji su uglavnom naseljavali Bošnjaci“, kazao je on.

Osim Crvenih beretki, 2. ili 3. maja je iz Banja Luke stigla i jedinica Centra službi bezbednosti (CSB).

Ostale grupe, uključujući i paravojne formacije, počele su sa upadima u domove hrvatskih i bošnjačkih porodica zbog pljačkanja, premlaćivanja ljudi i njihovog hapšenja, te kasnijeg odvođenja u policijsku stanicu, pri čemu su ih u holu policijske stanice tukli – kazao je svedok.

Stanišić i Župljanin se terete za mučenja, okrutno postupanje i ostala nehumana dela počinjena u dobojskom centralnom zatvoru tokom maja i juna 1992.

Svedok je rekao da su ne-Srbi, nakon što bi bili uhapšeni bez naloga ili bilo kakve druge dokumentacije, dovođeni u dobojsku policijsku stanicu.

Prema navodima svedoka, Crvene beretke su policajce i obične građane koji su dolazili u stanicu primoravali da tuku uhapšene Hrvate i Muslimane.

„Crvene beretke su uhapšene odvodile u policijsku stanicu. Smeštale su ih u prizemlje, gde su ih tukle, da bi ih kasnije tukle i u zatvoru. Držeći uhapšenike u holu, prisiljavali bi svakoga – počev od pripadnika policijskog osoblja, pa do, na primer, običnih građana koji su tu došli da preuzimu svoju ličnu kartu – da tuku zarobljenike“, rekao je on.

U zgradi i izvan nje su se jasno mogli čuti zvuci premlaćivanja, a svedok je rekao kako pretpostavlja da ih je morao čuti i komandir dobojskog CSB-a, Andrija Bjelošević, čija se kancelarija nalazila na prvom spratu.

Prema zvaničnim propisima, o onome što se dešavalo u policijskoj stanici i zatvoru trebalo je – po rečima svedoka – da budu obavešteni komandir CSB-a, krizni štab i rukovodstvo Ministarstva inostranih poslova (MUP).

„Verujem da o tome postoji i pismeni izveštaj – a opet, ponavljam kako mislim da su svi morali znati šta se dešava u zgradi, u štabu policije. To je bilo nemoguće ignorisati“, kazao je svedok.

„Za koje su zločine ne-Srbi bili optuženi?“, pritao je tužilac Aleksis Demirdjan (Alexis Demirdjian).

„Za držanje oružja, za anti-državno delanje, za navodno odavanje podataka ili pripadanje nelegalnim organizacijama“, odgovorio je svedok. A bili su optuživani i zbog toga što se znalo da su glasali za nezavisnost Bosne – kazao je on.

„Znate li da li su ih policajci i istražitelji MUP-a izvodili na saslušanja?“, pitao je tužilac.

Svedok je odgovorio da je „čuo za takve slučajeve“, gde su zarobljenici bili zlostavljani na saslušanju od strane redovnih policajaca.

Rekao je i da je čuo za to da su pripadnici Crvenih beretki bivšeg zamenika komandanta policije, Karla Grgića, Hrvata, izveli iz zatvorske zgrade, i „odveli ga negde da ga ubiju“.

Svedok je rekao i da mu je poznato to da su iz improvizovanog zatvora u diskoteci Perčin Crvene beretke 12. jula 1992. odvele pedesetak zarobljenika, koje su potom prilikom napada na položaje vojske BiH iskoristile kao živi štit. Rekao je i kako misli da su u toj akciji „verovatno“ sudelovali i neki pripadnici vojske i policije bosanskih Srba.

Petrović je ispričao kako je u decembru 1992. bio smenjen sa položaja šefa policije u Doboju, i to uz obrazloženje da nije uspeo da uspostavi zakon i poredak u toj opštini, te da je „pomagao i štitio Muslimane i Hrvate“, čime je narušio moral policije i vojske.

„Kada sam shvatio da ne mogu pomoći velikom broju ljudi odjednom, počeo sam da pomažem pojedinim Muslimanima i Hrvatima, i ti ljudi su još uvek živi. Nisam im mogao pomoći kao šef policije, nisam mogao ništa da naredim ili bilo šta dodatno učinim, i uvek sam spreman da odgovaram za sve što je krenulo po zlu“, kazao je Petrović.

Sudija Gi Delvoa (Guy Delvoie) je svedoka pitao šta je imao na umu kada je rekao kako je spreman da odgovara za sve što je krenulo po zlu.

„Smatram da mučenje i zlostavljanje ljudi nisu dopustivi ni u jednoj prilici, i da se moraju sprečiti“, kazao je svedok.

„Nekome ko je iz Doboja bilo je teško da samo posmatra, a da nije u stanju ništa da učini – pa ipak, svakodnevno bi vam dolazili ljudi da mole. Bili su zlostavljani, mučeni i premlaćivani, i niste mogli da učinite ništa kako biste ih zaštitili. Mogli ste im pomoći pojedinačno, jednom po jednom, što sam i ja činio. No, ja nisam učinio ništa kako bi ih sve zaštitio.“

Suđenje se nastavlja iduće sedmice.

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.