SRPSKI SVEDOK GOVORI O „TERORU“ U BANJA LUCI

Velma Šarić

IWPR-trained journalist

Monday, 31 May, 2010

The link has been copied

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 647, 31. maj 2010.)

Na suđenju dvojici bivših zvaničnika policije bosanskih Srba pred Haškim tribunalom, prošle sedmice je bilo reči o „teroru“ koji su u aprilu 1992. nad nesrpskim stanovništvom vršile Srpske odbrambene snage (SOS) u Banja Luci.

Svedok optužbe Predrag Radulović, bivši inspektor pri Službi državne bezbednosti (SDB) Republike Srpske (RS), izjavio je na suđenju Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu da su naoružani pripadnici SOS-a bili „zveri u uniformi“ i „gospodari života i smrti“ u Banja Luci.

Župljanin je 1994. postao savetnik predsednika bosanskih Srba i haškog optuženika, Radovana Karadžića, a optužen je za istrebljenje, ubijanje, progon i deportaciju ne-Srba u severozapadnoj BiH, u periodu od aprila do decembra 1992.

Stanišić je optužen za ubistvo, mučenje i okrutno postupanje prema nesrpskim civilima, kao i zbog toga što nije sprečio ili kaznio zločine koje su počinili njegovi potčinjeni.

Stanišić i Župljanin su navodno sudelovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno raseljavanje ne-Srba sa teritorije koja je trebalo da bude obuhvaćena srpskom državom. Terete se za zločine koji su u periodu od 1. aprila do 31. decembra 1992. počinjeni u 20 opština širom Bosne i Hercegovine (BiH), uključujući i Banja Luku.

U optužnici se navodi da su dvojica okrivljenih odgovorni za „nametanje restriktivnih mera protiv bosanskih Muslimana i Hrvata“, čime su počinili progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, što se karakteriše kao zločin protiv čovečnosti.

Obojica okrivljenih – čije su optužnice spojene u septembru 2008. – izjasnili su se kao nevini po svim tačkama.

Radulović je poreklom Srbin, a pred Tribunalom je svedočio prvi put. Na početku bosanskog rata, u proleće 1992., on je bio inspektor SDB-a, koji je bio u sklopu banjalučkog Centra službi bezbednosti (CSB).

Započinjući svedočenje, Radulović, inače pravnik po struci, sudijama je ispričao kako ga je Župljanin telefonom pozvao iz Tribunala i zamolio ga da se pridrži njegovom timu odbrane, što je on odbio. No, nije rekao kada se ta ponuda desila.

Svedok je ispričao i kako je 1992. bio šef operativne grupe SDB-a koja je delovala u tajnosti, te kako je izveštaje potpisivao šiframa kao što su „Miloš“, „Sigma“ i „Pukovnik“.

Izveštaji koje je njegova grupa pisala nisu bili slati samo pretpostavljenima u ministarstvu unutrašnjih poslova bosanskih Srba, nego su – „sa identičnim sadržajem“ – prosleđivani i SDB-u Srbije, kazao je Radulović.

Izveštaji koje je prošle sedmice predočilo tužilaštvo sadržavali su podatke o aktivnostima SOS-a.

Radulović je rekao kako su početkom aprila 1992. formacije iz sastava SOS-a zauzele sve važne institucije u Banja Luci, blokirale pristup gradu, postavile kontrolne punktove i postale „gospodari života i smrti“ i „izvor straha i terora“ za stanovništvo.

U jednom izveštaju SDB-a, sačinjenom početkom aprila 1992., jedinice SOS-a opisuju se kao „oružane formacije Srpske demokratske stranke (SDS)“ i kaže se da one vrše pritisak na vojne i civilne vlasti, te da se ljudima lojalnima toj partiji poveravaju ključne pozicije, a sve uprkos činjenici da nisu „ni profesionalno, niti moralno kvalifikovani za te poslove“.

„Jesu li izveštaji koje ste Vi pisali uključivali podatke o onome što se dešavalo nesrpskim civilima tokom 1992.?“, upitao je tužilac Metju Olmsted (Matthew Olmsted).

„Svakako, nisam pravio razliku među žrtvama. Za mene su svi oni imali isti status“, rekao je Radulović.

Radulović je kazao i da je Župljanina uvek nastojao da informiše, bilo pismenim putem ili lično, o svim zločinima počinjenim od strane policije, vojske i ostalih organa. Nisu u pitanju bili samo zločini u Banja Luci, već u čitavoj Bosni.

Radulović je sudu rekao da je Župljanin pismene izveštaje primao na sastancima policijske uprave, te da su u više navrata čak i razgovarali o izvesnim događanjima.

„Prvi put smo o tome razgovarali onda kada sam primetio da su na području Doboja pripadnici specijalne jedinice počinili izvesne zločine. Sa time sam i pismenim putem, a i lično upoznao Stojana Župljanina, kome sam se obratio u njegovoj kancelariji“, kazao je on.

SDS je 16. septembra 1991. na području Krajine (severozapadna Bosna) proglasila autonomni entitet pod nazivom Autonomna Regija Krajine (ARK).

U optužnici se navodi da je Župljanin bio član kriznih štabova ARK-a u Banja Luci.

„Da li su Vam zbog toga ikada pretili iz ministarstva unutrašnjih poslova RS-a?“, upitao je Olmsted.

„Naravno, ljudi iz grupe ’Miloš’ su se suočavali s raznim problemima. Bili su zlostavljani i hapšeni . . . I ja lično sam bio maltretiran“, odgovorio je on.

Radulović je dodao da je bio smatran za „izdajnika“, te da je često bio izložen pretnjama. „Ne samo ja, nego čak i moja deca. Čak su mi pred vratima ostavili cipele da me u njima sahrane, a pretili su i da će mojoj deci staviti bombe u usta“, kazao je on.

Tužilac se potom vratio na SOS i upitao svedoka za sastav te formacije. Radulović je odgovorio da se radilo o „lokalnim kriminalcima sa debelim policijskim dosijeima“.

„Činili su svašta, čak i najstrašnije zločine: ubistva, silovanja, premlaćivanja. Bile su to zveri u uniformi“, kazao je on.

Prema obaveštajnim podacima SDB-a, sadržanim u jednom dokumentu koji su sačinili Radulović i grupa ’Miloš’, šef SOS-a – Ljuban Ećim – bio je i lično blizak Karadžiću.

Bivši predsednik bosanskih Srba tereti se za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.

„Polovinom ili potkraj 1992., otkrili smo da je Karadžić u tesnoj vezi s Ljubanom Ećimom i njegovom porodicom“, rekao je svedok.

Govoreći o pripadnicima SOS-a, svedok je kazao da ih se nisu plašili samo ne-Srbi, nego i lokalni Srbi koji „im nisu odgovarali“.

„Postali su gospodari života i smrti, strah čitavog grada. Banja Luka je doslovce bila pod opsadom zbog strahota koje su činili“, kazao je Radulović.

„Jesu li oni činili zločine nad nesrpskim življem?“, pitao je tužilac.

„Da, zlostavljali su ih i otimali im šta god su poželeli. Čak su ih i silovali“, rekao je svedok.

Radulović je naglasio i da je policija raspolagala resursima koji su bili dovoljni da to spreči, ali da nije reagovala.

Pripadnici jedinica SOS-a bili su čak zvanično u sastavu banjalučkog CSB-a, i postali su deo jedinice za specijalne namene – rekao je.

A kada je Radulović jednom protestvovao protiv te odluke, Župljanin mu je navodno rekao da su to „srpski vitezovi“.

U optužnici se navodi da je „Stojan Župljanin krivično odgovoran za zločine koji su u periodu od 1. aprila 1992. do 31. decembra 1992. počinjeni u opštinama Banja Luka, Donji Vakuf, Ključ, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most, Skender Vakuf i Teslić (iz sastava ARK-a)“.

U optužnici se kaže da je „Župljanin imao operativnu kontrolu nad potčinjenima u opštini i regiji, kao i agentima MUP-a (Ministarstvo unutrašnjih poslova) RS-a u opštinama ARK-a. On je donosio odluke koje su se ticale potčinjenih jedinica; poveravao zadatke potčinjenima; izdavao naređenja, instrukcije i direktive; obezbeđivao sprovođenje svojih i naređenja MUP-a RS-a, te snosio punu odgovornost za njihovu realizaciju“.

„Jesu li [jedinice SOS-a] nastavile da vrše zločine i nakon što su se priključile policiji?“, pitao je tužilac.

„Naravno da jesu, i to ne samo u Banja Luci, nego i drugde – u Kotor Varoši, Doboju, Sanskom Mostu i drugim mestima“, odgovorio je Radulović.

Na pitanje o tome ko je tim jedinicama postao pretpostavljeni nakon što su bile uključene u policijsku strukturu, Radulović je odgovorio: „De facto je to bio Stojan Župljanin, a kasnije mislim da je njima komandovao novi šef SDB-a, Dragan Kijac.“

Stanišić se Haškom tribunalu predao u martu 2005. Župljanin se skrivao do juna iste godine, kada je uhapšen u gradu Pančevu, nedaleko od srbijanske prestonice Beograda.

Suđenje se nastavlja ove sedmice.

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a.