Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srpski Hakeri U Sukobu Sa Zakonom

Izlazak Srbije iz medjunarodne izolacije je losa vest za kompjuterske hakere u zemlji.
By IWPR

Jugoslavija namerava da usvoji nove zakone kojima bi se obuzdali hakeri na Internetu sto bi dovelo do drasticnog smanjenja kradja preko svetske kompjuterske mreze.


Dok je zemlja grcala pod zapadnim sankcijama, u zemlju su pristizali paketi sa vijagrom, cokoladnim bombonama, digitalnim foto-aparatima, rucnim satovima, majicama i kubanskim cigarama zahvaljujuci nekaznjenoj kradji preko Interneta.


Domisljati hakeri harali su Internetom koristeci lazirane brojeve kreditnih kartica cime su ostetili mnoge kompanije sirom SAD i zapadne Evrope.


Njihov motiv je delimicno bila zelja da se osvete Zapadu zato sto je izolovao Jugoslaviju, a delimicno - cista zabava. Ipak, profit je bio ipak najvazniji.


"Od jedne kutije 'vijagre' placao sam kiriju", kaze uz smesak jedan od srpskih kradljivaca na Internetu. "Kradja 'vijagre' je bila pravi hit jer je stizala u malim pakovanjima na koja se nije placala carina."


Posle pada Milosevicevog rezima nestao je osmeh sa lica srpskih hakera. Nakon politickih promena, Jugoslavija je ponovo postala clanica Interpola i pripremljeni su novi zakoni protiv kradje na Internetu kojima ce se ograniciti hakerske aktivnosti.


Prema nacrtu zakona bice kaznjivo osam krivicnih dela medju kojima su i neovlasceno koriscenje racunara i racunarskih mreza, kao i pravljenje i unosenje racunarskih virusa. U nacrtu zakona predvidjaju se kazne do 12 godina zatvora za ova krivicna dela.


Medjunarodna izolacija Jugoslavije pod Milosevicem doprinela je porastu ovih krivicnih dela. Jedan iskusni Internet kradljivac objasnio je kako je sistem funkcionisao. "Sve sto vam je bilo potrebno bio je valjan broj neke kreditne kartice."


Hakeri su koristili programe sa nekih nelegalnih sajtova na kojima su skupljani lazni brojevi kreditnih kartica. Neki brojevi su otkriveni, ali drugi nisu. "Trebalo je samo da probate drugi broj. Neki bi sigurno proradio", dodaje on.


Kada bi kompanije uvidele prevaru i odbile da dalje salju knjige, video i DVD kasete i kompakt diskove u Jugoslaviju, hakeri bi uzvratili tako sto su u adresi za isporuku zamenili taj naziv sa "Srbija" umesto "Jugoslavija".


Drugi nacin je bio da se zatrazi isporucivanje posiljke na adresu u Srbiji, ali bi dopisali "Madjarska" ili "Grcka" kao zemlju u koju treba poslati paket. Kada bi roba stigla u ove zemlje, njihovi postanski sluzbenici preusmerili bi paket na adresu u Srbiji.


Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, hakeri su namerno stvarali haos na mrezi. Svoje aktivnosti opisivali su kao "patriotsku kradju", jer su iskljucivo pljackali americke i sajtove zapadnoevropskih drzava koje su ucestvovale u bombardovanju.


Posle Milosevicevog pada, hakeri su poceli da brisu svoje tragove znajuci da ce nove vlasti ubrzo ponovno uspostaviti veze sa Zapadom. Menjali su kompjutere, ali i Internet provajdere cije su usluge koristili.


Pre dva meseca, policija je u kratkom saopstenju objavila da su iz inostranstva poceli da stizu zahtevi za kaznjavanje kradljivaca na Internetu posto su ostecene kompanije prilozile detalje o pocinjenim kradjama, kao i brojeve kreditnih kartica koje su hakeri koristili.


Malo ko od kradljivaca na Internetu strahuje zbog ovoga jer misle da su dobro sakrili svoje tragove. Vrednost robe koja im je stizala u vecini slucajeva ne premasuje sumu od 100 americkih dolara zbog cega je malo verovatno da ce doci do sudskih sporova.


Od progona hakera mnogo je vaznije ograniciti njihove buduce aktivnosti putem zakona. Vlasti se nadaju da ce se novim zakonima postici upravo taj cilj.


Katarina Bugajski je redovni saradnik IWPR-a.