Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SRPSKA POLICIJA OPTUZENA ZA PRIKRIVANJE ZLOCINA

Predstavnici policije potvrdjuju u Hagu da su sefovi organa bezbednosti zajedno sa ministrima pravili planove za prikrivanje masovnih grobnica.
By IWPR staff

Svedocenje srpskog policijskog funkcionera pred ICTY potvrdilo je da iza stvaranja masovnih grobnica kosovskih Albanaca po Srbiji stoji bivsi policijski vrh blizak Slobodanu Milosevicu.


I pored toga nema indicija da ce Beograd pokrenuti pitanje odgovornosti policijskih funkcionera za zlocine na Kosovu.


Bivsi policijski funkcioner Caslav Borovic na sudjenju Slobodanu Milosevicu pred ICTY 4. septembra ove godine naveo je da je po naredjenju drzavnog i policijskog vrha bio zaduzen da pronadje lokaciju za zakopavanje osamdesetak tela muskaraca, zena i deca ubijenih tokom rata na Kosovu 1999. godine.


To je bila prva izjava koja potvrdjuje ranije pretpostavke o umesanosti nekadasnjeg vrha srpske policije u vrsenje i prikrivanje tragova ratnih zlocina na Kosovu. I pored toga u Srbiji do sada nije pokrenut nijedan krivicni postupak protiv nekog policijskog funkcionera.


Za sada nema indicija da ce se u tom smislu bilo sta promeniti, jer se veruje da mnogi policajci iz Miloseviceve ere, zbog pokazane lojalnosti uzivaju zastitu novih srpskih vlasti, a neki cak i obavljaju visoke funkcije u policiji.


U vreme rata na Kosovu, aprila 1999 godine ribari su u Dunavu kod Kladova slucajno pronasli kamion-hladnjacu sa telima osamdesetak kosovskih Albanaca.


Prema svedocenju Borovica, tadasnjeg sefa policije u Boru, policija je po instrukciji tadasnjeg ministra policije Vlajka Stojiljkovica i nacelnika javne bezbednosti Vlastimira Djordjevica unistila kamion, a tela zakopala u policijskoj bazi u Batajnici, u blizini Beograda.


Masovna grobnica otkrivena je tek nekoliko meseci posla pada Milosevicevog rezima - u junu 2001. godine. Na iskopavanju u pomenutoj bazi i vise drugih lokacija po Srbiji otkriveno je 439 tela za koje se veruje da su kosovski Albanci koje su srpske snage ubile tokom rata 1999. godine.


Prema saznanjima IWPR iz krugova srpskog pravosudja, u toku su nova iskopavanja na poligonu u Batajnici, koja su zapocela juna ove godine. Od tada do septembra pronadjeno je dodatnih 30 tela.


Masovne grobnice po Srbiji, prema ranijem svedocenju policijskog funkcionera Dragana Karleuse pred ICTY, predstavljaju rezultat operacija ciscenja na Kosovu koje je Slobodan Milosevic naredio u martu 1999. godine, na sastanku sa tadasnjim ministrom policije Vlajkom Stojiljkovicem i sefom srpskog Resora drzavne bezbednosti (RDB) Radetom Markovicem.


Do sada je od iskopanih tela identifikovan samo mali broj. Izvori IWPR iz srpskog pravosudja navode da je osnovi razlog za to nedostatak novca u srpskim sudovima koji ne mogu da plate skupe DNK analize, sto je jedini pouzdan metod za identifikaciju zrtava.


Prosle godine srpska vlada je za potrebe ekshumacije izdvojila 75 000 eura, ali to bilo dovoljno samo za pokrivanje troskova iskopavanja i angazovanih ljudi. Procenjuje se da je cena jedne DNK analize oko tri i po hiljade evra.


Da bi se resio ovaj problem, OEBS je obezbedio sredstva za osnivanje najmodernije laboratorije za DNK analize. Kompletiranje laboratorije ocekuje se krajem meseca, kada ce poceti da se rade i prve analize tog tipa.


Za razliku od procesa identifikacije koji je usporen nedostatkom novca, otkrivanje i krivicno gonjenje pocinilaca ili saucesnika tih ubistava jos nije ni zapoceto. I pored Boroviceve izjave i cinjenice da su tela pronadjena u bazi elitne policijske jedinice, nijedan funkcioner srpske policije jos uvek se zbog toga nije nasao na optuzenickoj klupi.


Milan Sarajlic, zamenik okruznog javnog tuzioca u Beogradu, potvrdio je za IWPR jos pre nekoliko meseci da ne moze podici optuznicu protiv protiv onih koji su odgovorni za ova ubistva, jer ne zna ko su pocinioci. On je objasnio da bi policija morala da podnese prijave protiv pocinilaca i dostavi njihova imena i prezimena, ali ona to jos nije ucinila.


Izvori IWPR iz srpskog pravosudja ocenjuju da takvo ponasanje predstavlja opstrukciju istrage protiv licnosti umesanih u slucajeve masovnih grobnica.


Analiticari iz Beograda smatraju da je glavni razlog za to cinjenica da se srpske vlasti i danas oslanjaju na policijski kadar koji je ucestvovao u ratu na Kosovu. Vlasti, po ocenama istih izvora, nisu spremni da ih se odreknu, jer upravo preko tih ljudi ostvaruju kontrolu nad policijskim aparatom.


Spisak sadasnjih polcijskih funkcionera koji su vodili srpske policijske snage na Kosovu je veliki. Neki od njih nalaze se na vodecim mestima u tom ministarstvu.


Sadasnji nacelnik Resora javne bezbednosti - drugo mesto po vaznosti u hijerarhiji srpske policije - drzi general Sreten Lukic koji je komandovao svim policijskim snagama tokom rata na Kosovu 1999. godine.


Nedavno ubijeni Lukicev pomocnik - takodje general policije - Bosko Buha, komandovao je 1999. godine beogradskom policijskom brigadom koja je takodje ucestvovala u kosovskom sukobu. Komandant elitnih policijskih snaga Zandarmerije, Goran Radosavljevic, predvodio je deo elitnih policijskih snaga u istom ratu.


Policijski izvori navode da je kljucna licnost za istragu bivsi nacelnik javne bezbednosti general Vlastimir Djordjevic. I pored toga sto je od Milosevica dobio instrukcije za uklanjanje tragova zlocina, srpske vlasti protiv njega do sada nisu pokrenule istragu. On je u srpskim medijima cesto spominjan kao jedan od mogucih krunskih svedoka protiv Milosevica, ali se to do sada nije ostvarilo.


Sef RDB Rade Markovic danas se nalazi u zatvoru, ali ne zbog zlocina na Kosovu, vec zbog zloupotrebe sluzbenog polozaja i organizovanja atentata na predstavnike srpske opozicije. Pitanje njegove umesanosti u dogadjaje na Kosovu jos nije pokrenuto.


Jedina licnost protiv koje iz objektivnih razloga ne moze da se pokrene istraga jeste Vlajko Stojiljkovic, posto je pre nekoliko meseci izvrsio samoubistvo.


Boroviceva izjava da je policijski vrh naredio uklanjanje tragova zlocina sa Kosova predstavlja potvrdu ranijih pretpostavki o ucescu policije u pokusaju skrivanja ratnih zlocina. Ipak, dosadasnje ponasanje srpskih vlasti pokazuje da to nece znaciti i pokretanje pitanja odgovornosti funkcionera policije koji su u to bili umesani.