Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srebreničke masovne grobnice navodno preseljavane

Na suđenju Tolimiru rečeno je da su ukopne jame na području Orahovca u tri navrata bile otkopavane.
By Velma Šarić

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 673, 10. decembar 2010.)

Jedan sudski antropolog izjavio je ove sedmice na suđenju Zdravku Tolimiru da je ekshumacija masovnih grobnica na području Orahovca tokom leta 2000. pokazala kako ta mesta nisu ostala netaknuta otkako su prvobitno iskopana u julu 1995.

Kao bivši pomoćnik komandanta vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS) za vojno-obaveštajni rad i bezbednost, Tolimir se po osam tačaka optužnice tereti za genocid, zaveru sa ciljem činjenja genocida, ubistva, istrebljenje, prisilno razmeštanje stanovništva i deportaciju bosanskih Muslimana iz dveju nekadašnjih istočnobosanskih enklava – Srebrenice i Žepe – tokom jula 1995.

U optužnici protiv Tolimira – bivšeg drugog čoveka generala Ratka Mladića za bezbednosna pitanja pri generalštabu vojske bosanskih Srba – stoji da je oko 1,000 Bošnjaka pritvorenih nakon pada enklave Srebrenica 14. jula 1995. bilo pogubljeno u blizini Orahovca. Njihova su tela, kako se navodi u optužnici, tokom 14. i 15. jula bila sahranjena u masovne grobnice koje su iskopali pripadnici inženjerijskog odeljenja Zvorničke brigade.

Gvatemalski sudski antropolog, Fredi Pekereli (Fredy Peccerelli), svedočio je o tim lokacijama, poznatim kao Lažete I i Lažete II, primetivši da su ta mesta bila prekopavana u još tri prilike nakon jula 1995.

Pekereli je prethodno, u martu 2007., svedočio na suđenju Popoviću, pa je njegova izjava sa tog suđenja uključena u zapisnik.

Na početku ovosedmičnog zasedanja, tužilac Rupert Elderkin je pročitao sažetak svedokove izjave u kojoj se navodi kako je u periodu od 1997. do 2000. za Tribunal radio na ekshumaciji grobnica.

„Svedok je bio odgovoran za pronalaženje grobnica, identifkovanje njihovog sadržaja, starao se o redosledu dešavanja i premeštanju ljudskih ostataka iz masovnih grobnica u rashladne komore koje su odvožene u mrtvačnicu u Visokom“, kazao je tužilac.

„Godine 2000., g. Pekereli je bio nadležan za timski rad na masovnoj grobnici Lažete I. Ona sadrži 127 tela, te još dva, koja su pronađena na obližnjem rovu. Pretpostavlja se da je 89 ljudi bilo vezanih očiju.

„Te godine je g. Pekereli nadzirao i ekshumaciju tela iz obližnje masovne grobnice pod nazivom Lažete II. Potonju je 1996. iskopala ekipa iz organizacije Lekari za ljudska prava. Takođe je jasno kako su, nezavisno od ekshumacije iz 1996., tela i ranije bila vađena iz groba, i to uz neovlašćeno postupanje, pošto su delimice bila raskomadana ili iskasapljena.“

Tužilac je saopštio i da je 16 tela, „uključujući delove tela i velik broj materijalnih dokaza, koje uglavnom čine ostaci projektila“, bilo ekshumirano iz masovne grobnice Lažete II.

Na pitanja koja su mu ove sedmice postavljena u vezi sa njegovom karijerom sudskog arheologa i antropologa, Pekereli je saopštio kako je 1995. počeo da radi u gvartemalskoj Fondaciji za sudsku antropologiju, pri čemu mu je dužnost bila da „pronađe i ekshumira ostatke iz masovnih grobnica u Gvatemali, kao i da analizira te ostatke i pokuša da ih identifikuje, te da utvrdi uzrok smrti.

„Potom bih prosledio izjave svedoka gvatemalskom tužiocu ili kancelariji glavnog tužioca, pa bi zatim ostaci bili identifikovani i vraćeni porodicama.“

Pekereli je dodao i to da on sam trenutno obavlja i funkciju izvršnog direktora fondacije, koja upošljava 96 ljudi raspoređenih u četiri sektora.

Osvrćući se na sopstveni rad u Bosni, svedok je potvrdio da je dotični lokalitet bio nedaleko od Orahovca, „na putu prema školi“, dodajući da je u vreme ekshumacije raspolagao sa malo podataka o Orahovcu.

„Kasnije sam zaključio da su neke od srebreničkih žrtava navodno bile odnete tamo, pre no što su prebačene na lokalitet Lažete“, dodao je on.

Naglašavajući da su sudije iz sudskog veća posetile Lažete i Orahovac, tužilac je od svedoka zatražio da objasni koja je lokacija Lažete I, a koja Lažete II.

„Lažete I je grobnica pored puta, pokraj raskršća, a Lažete II je na drugoj strani železničkih šina“, odgovorio je svedok. „Lažete I je manji lokalitet, dok je Lažete II mnogo veći i Lekari za ljudska prava su već 1996. izvršili njegovu ekshumaciju.“

Pekereli je rekao da je na lokalitetu Lažete I radio u periodu od 13. jula do 8. avgusta 2000., dodajući: „Srećni smo što raspolažemo satelitskim slikama koje pokazuju kako je to izgledalo pre kopanja. Jedna fotografija, načinjena 5. jula 1995., prikazuje netaknuto tlo; naredna je načinjena 27. jula i pokazuje da se kopalo na dva mesta.

„Razgrnuli smo gornje slojeve zemljišta do nekih 10 centimetara u dubinu i utvrdili da se radi o masovnoj grobnici, jer su njene konture već počele da se naziru.“

Sledeća stvar koju je svedok prepoznao na fotografiji koju je prikazalo tužilaštvo bila je siva boja tla.

„To pokazuje da je prethodno ovde bio rov, koji je pratio putanju vodovodne cevi, rekao je on. „Ta cev je, verovatno slučajno, presečena prilikom kopanja grobnice, da bi potom bila popravljena. Bilo nam je interesantno da to vidimo, jer ko god da je popravio cev, morao je znati i za grobnicu.

„Počeli smo da vadimo njen sadržaj. Blo je veoma lako ukloniti kompaktno zemljište, nakon čega su počela da se ukazuju mrtva tela.“

On je objasnio da su ostaci uglavnom bili pronađeni u tri zone unutar grobnice.

„Između zbijenih leševa postojale su praznine bez integralnih tela, gde su se nalazili samo delimični ostaci. To pokazuje da su tela koja su prvobitno bila ovde sada negde drugde“, rekao je on, dodajući da je Lažete II velika lokacija, sa „127 tela unutar i još dva u obližnjem poljskom kanalu“.

Na pitanje tužioca o tome da li je pronađen bilo kakav dokaz koji pokazuje kako je grobnica bila iskopana, ili kako je kasnije bila tajno otkopana, svedok je odgovorio da su pronađeni tragovi mašina, kao i ostali indikatori koji „pokazuju da su osnovne konture grobnice bile izmenjene sekundarnom ekshumacijom“.

„Nađena su tela koja su bila ubačena u procesu neovlašćenog kopanja“, dodao je on.

Svedok je odgovorio i na pitanje tužioca koje se ticalo 456 čaura municije za vatreno oružje, koje su pronađene unutar i oko grobnice.

„Ovaj balistički dokaz je pronađen u samoj grobnici, ali i oko nje, ostavši očuvan na mestu zločina zbog toga što je oko njega izrasla sekundarna vegetacija“, objasnio je on.

Pekereli je dodao da su oznake u dnu municije bile izbrisane, što pokazuje da je ona bila iskorišćena. Ostali pronađeni materijalni dokazi bile su nekakve tkanine, verovatno povezi za oči, na 89 tela, što navodi na zaključak da im je to bilo stavljeno preko očiju. Tri tela su pri sebi imala lična dokumenta.

Na pitanje tužioca o tome da li raspolaže bilo kakvim podacima o onima koji su preživeli čitavu operaciju, svedok je odgovorio kako je „jedan od istražitelja rekao da su ljudi na to polje bili dovedeni iz škole [u Orahovcu], da su naprosto postrojeni i streljani, a kasnije i ugurani u masovnu grobnicu“.

Raspravljajući o lokaciji Lažete II, svedok je rekao kako je rad na njoj počeo 2. avgusta 2000.

„Zapravo smo Lažete I završili pre no što smo mislili, tako da je od mene bilo zatraženo da odem na teren da proverim ostale masovne grobnice, pošto su postojali nagoveštaji da su tokom ekshumacije koja je izvršena 1996. preostala još neka [pokopana] tela“, rekao je on.

Na toj lokaciji su pronašli 671 čauru, kazao je svedok.

„To je bila značajno veća masovna grobnica [nego Lažete I], sa ukupno 830 predmeta“, nastavio je on, dodajući da se materijalni dokazi uklapaju u ono što je nađeno na Lažete I.

Tužioca je zanimalo zbog čega lokacija Lažete II nije u potpunosti ekshumirana tokom 1996. Svedok je odgovorio da je bilo izvesnih bezbednosnih problema, dodajući da je „morala biti doneta odluka o tome koliko je vremena moguće bezbedno provesti na licu mesta – tako da je, umesto da iskopa čitavu površinu, ekipa prokopala samo dva rova, otkrivši dve gomile tela i zaključivši da je moguće da su u pitanju dve odvojene masovne grobnice“.

„Međutim, shvatili smo da se Lažete II ne sastoji od dve grobnice, već da se pre radi o jednoj većoj grobnici površine 37 puta 4 metra“, dodao je on.

Pekereli je rekao i kako je zanimljivo da se situacija sa vodovodnom cevi ponovila i na drugoj lokaciji.

„Ko god da je iskopao prvobitnu masovnu grobnicu, ko god da je iskopao grob u nameri da u njega položi tela, presekao je tu vodovodnu cev, koja je ubrzo potom morala da bude popravljena“, objasnio je on, dodajući da je tamo bilo pronađeno 16 tela i 26 delova tela.

„To je bio veoma složen poduhvat, pošto su na toj lokaciji u suštini bile izvedene četiri ekshumacije. Prva je obavljena negde između 5. i 27. jula 1995. Samo dva meseca kasnije, ponovo se kopalo [po treći put]. U periodu od 7. do 27. septembra 1995., došao je neko i prekopao to područje“, nastavio je on, pokazujući na područja koja su na jednoj fotografiji prikazana i označena sa A i B.

Značajan broj tela i delova tela bili su odneti, dok su oni sa rubova masovne grobnice ostali tamo, rekao je on.

Nakon što su Lekari za ljudska prava i po treći put prekopali lokaciju, četvrta i poslednja ekshumacija je bila ona za koju je tokom leta 2000. bio nadležan Pekereli.

Suđenje se nastavlja naredne sedmice.

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.