Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: vojvodjanski Madjari vrse pritisak na budimpestu

Srbi ne reaguju na zahteve vojvodjanskih Madjara upucene Budimpesti da im se odobri dvojno drzavljanstvo.
By Jan Briza

Kada su lideri madjarske zajednice u Vojvodini proslog meseca izneli zahtev da se pripadnicima ove zajednice omoguci da imaju dvojno drzavljanstvo, mnogi su ocekivali da ce srpski nacionalisti burno reagovati. Ali, to se nije dogodilo.


Inicijativu za dobijanje dvojnog drzavljanstva pokrenule su 22. jula ove godine tri vodece politicke stranke vojvodjanskih Madjara: Savez vojvodjanskih Madjara (SVM), Demokratska stranka vojvodjanskih Madjara (DSVM) i Gradjanski savez vojvodjanskih Madjara (GSVM).


One su to ucinile zato sto ce Madjarska, zbog pristupanja Evropskoj uniji u maju iduce godine, vec od 1. novembra ove godine uvesti vizni rezim za gradjane Srbije i Crne Gore, a to ce najteze pogoditi oko 300.000 vojvodjanskih Madjara od kojih mnogi zbog rodjackih veza i poslova cesto prelaze granicu.


Tokom protekle decenije, a narocito u vreme ratova na prostorima bivse Jugoslavije, zemlju je napustilo oko 40.000 vojvodjanskih Madjara. Od tog broja ogromna vecina je utociste pronasla u Madjarskoj. Posle uvodjenja viznog rezima oni bi, prakticno, bili "odseceni" od svojih rodjaka u Vojvodini.


U neka druga vremena, takvi pozivi za odobravanje dvojnog drzavljanstva izazvali bi eksplozivne reakcije. U proslosti - a narocito u vreme kada je Slobodan Milosevic bio predsednik Srbije - nacionalisticke partije cesto su optuzivale Madjare da su separatisti ili da zele da imaju "rezervnu domovinu". Takodje su optuzivali Madjarsku da pokazuje teritorijalne pretenzije prema Vojvodini.


Ovog puta takve optuzbe se nisu cule. Moguce je da je razlog to sto je inicijativu za dvojno drzavljanstvo podrzao potpredsednik u vladi Srbije Jozef Kasa, koji predvodi SVM, najvecu i najuticajniju madjarsku stranku. Malo je verovatno da bi to ucinio bez odobrenja premijera Srbije Zorana Zivkovica.


U medjuvremenu, vlada u Budimpesti - koja je tokom poslednje decenije radila na uspostavljanju cvrscih veza sa Madjarima u inostranstvu - usprotivila se uvodjenju dvojnog drzavljanstva za vojvodjanske Madjare. Portparol Ministarstva inostranih poslova Madjarske Tamas Tot odbacio je takvu mogucnost.


U izjavi datoj 29. jula za novinsku agenciju MTI objasnio je to razlozima vezanim za skori ulazak zemlje u Evropsku uniju. "U Briselu ne bi podrzali dvojno drzavljanstvo, jer time ne bismo resili stare probleme, vec izazvali nove. Nastupila bi lavina, posto bi se postavilo pitanje zasto bi vojvodjanski Madjari dobili veca prava od sunarodnika u, recimo, Slovackoj ili Burgenlandu u Austriji", rekao je on.


Ta izjava je pokrenula pravu lavinu protesta kod vojvodjanskih Madjara. Lider najvece i najuticajnije politicke stranke ove nacionalne zajednice, predsednik Saveza vojvodjanskih Madjara Jozef Kasa, koji je istovremeno i potpredsednik srpske vlade, ocenio je tu izjavu kao "omalovazavanje i nipodastavanje" madjarske nacionalne zajednice u Vojvodini.


"Mi smo za dijalog i ocekujemo da se kroz pregovore nadju resenja za ovako znacajna pitanja", porucio je Kasa.


Sukob sa Budimpestom ubrzo je ujedinio, inace, tradicionalno zavadjene politicare vojvodjanskih Madjara. Inicijativi o dvojnom drzavljanstvu pridruzili su se i oni koji su je ranije odbijali tako da su 1. avgusta lideri svih pet politickih stranaka vojvodjanskih Madjara uputili pismo madjarskom premijeru Peteru Medjesiju u kojem od njega traze da se zauzme da se pitanje dvojnog drzavljanstva za vojvodjanske Madjare pokrene u madjarskom parlamentu. To je bila neuobicajena demonstracija snage, jer ove partije retko uspevaju da ostvare takvo jedinstvo.


U nekoj vrsti ustupka, 3. avgusta se ovim povodom oglasio ministar inostranih poslova Madjarske Laslo Kovac, koji je izjavio da je Budimpesta spremna na razgovore o dvojnom drzavljanstvu sa organizacijama Madjara iz susednih zemalja, vladama tih zemalja i predstavnicima Evropske unije.


Sef madjarske diplomatije je ponovio da Madjarska ne moze da izbegne uvodjenje viza za gradjane Srbije i Crne Gore, i da ce se to odnositi i na etnicke Madjare, ali je najavio i mogucnost da ce im biti odobrene izvesne olaksice pri izdavanju viza.


Vojvodjanske partije se sada nadaju da ce uspeti da izvrse dodatni pritisak na Budimpestu prikupljanjem potpisa za peticiju kojojm se podrzava ova inicijativa.


Predsednik DSVM Andras Agoston, koji je, inace, idejni tvorac inicijative o dvojnom drzavljanstvu, tvrdi da vojvodjanski Madjari ne traze za sebe nista posebno ili u suprotnosti sa propisima i praksom u Evropskoj uniji.


"Mnoge clanice Unije poznaju i primenjuju institut dvojnog drzavljanstva, i to nikome ne smeta", kaze Agoston u izjavi za IWPR i navodi primer Spanije koja u tom pogledu izlazi u susret svim gradjanima Latinske Amerike, ali im izdaje takozvanu "nacionalnu vizu" koja vazi samo za teritoriju Spanije i na taj nacin ne ugrozava sengenski rezim.


U lobiranje za uvodjenje dvojnog drzavljanstva ukljucio se i jedini dnevni list na madjarskom jeziku u Srbiji i Crnoj Gori, "Madjar so". U brojnim napisima na tu temu, komentarima, anketama kod citalaca i prenosenjem njihovih pisama snazno se daje podrska ovoj inicijativi. Ovaj list se smatra izuzetno uticajnim u formiranju javnog mnjenja kod Madjara u Vojvodini. Podrska vojvodjanskim Madjarima dolazi i iz medija na srpskom jeziku. To narocito vazi za vodeci vojvodjanski list "Dnevnik", koji takodje u znatnoj meri utice na tamosnje javno mnjenje.


Malo je, medjutim, verovatno da ce madjarska vlada promeniti svoj stav pod pritiskom vojvodjanskog javnog mnjenja. Ovo nije prvi put da vojvodjanski Madjari traze dvojno drzavljanstvo, a da Budimpesta to odbija. Takav zahtev nalazi se u programu Agostonovog DSVM jos od 1997. godine, ali ovog puta je dobio podrsku od svih relevantnih politickih stranaka vojvodjanskih Madjara.


Po misljenju dobrih poznavalaca politickih prilika u Madjarskoj, vlada premijera Petera Medjesija nece popustiti pod pritiskom, jer strahuje da bi davanje dvojnog drzavljanstva Madjarima u dijaspori - ukljucujuci i vojvodjanske Madjare - moglo da ima nesagledive politicke i ekonomske posledice. U susedstvu Madjarske zivi vise od dva miliona etnickih Madjara.


Najvise ih je u Rumuniji i Slovackoj, a zatim po broju slede vec pomenuti vojvodjanski Madjari i oni koji zive u Austriji. Ako bi svi oni dobili madjarsko drzavljanstvo i sva prava koja uz to idu, pocev od prava na stalni boravak u Madjarskoj i pravo glasa, pa do prava na rad, socijalno i zdravstveno osiguranje, to bi moglo potpuno da promeni politicku, ekonomsku i socijalnu mapu Madjarske.


Zato vlada premijera Medjesija umesto dvojnog drzavljanstva nudi Madjarima van Madjarske izvesne povlastice u okviru takozvanog "statusnog zakona". U pitanju su posebne licne karte, popusti prilikom putovanja po Madjarskoj, pravo na zaposljavanje u trajanju od tri meseca godisnje i besplatno koriscenje usluga kulturnih institucija. Oko 100.000 ljudi u Vojvodini vec poseduje ovakve licne karte.


Mada zakon o statusu nije naisao na negativne reakcije u Srbiji i Crnoj Gori, istom zakonu se i dalje opiru Rumunija i Slovacka, i pored toga sto je madjarska vlada predvodjena socijalistima u junu ove godine znacajno ublazila odredbe zakona o statusu u pokusaju da ga prilagodi zakonodavstvu EU. U protekloj deceniji, pitanje manjina predstavljalo je daleko veci problem u odnosima sa Rumunijom i Slovackom nego u odnosima sa Srbijom.


Mada se cini da u Srbiji i Crnoj Gori nema mnogo onih koji su uznemireni mogucnoscu da Madjari dobiju dvojno drzavljanstva, medju vojvodjanskim Madjarima ipak ima onih koji se plase da bi kod vecinskog srpskog stanovnistva sticanje madjarskog drzavljanstva moglo da izazove podozrenje i ozivi nacionalisticke strasti.


"Nisam sasvim siguran da bi svi moji prijatelji Srbi bili ravnodusni ako bih posle uvodjenja viza ja mogao da putujem preko granice zahvaljujuci dvojnom drzavljanstvu, a oni ne bi mogli samo zato sto nisu Madjari", izjavio je za IWPR jedan Madjar iz Novog Sada koji je zeleo da ostane anoniman.


Ipak, za sada se cini da je to malo verovatno, jer madjarska vlada nece ozbiljnije razmatrati mogucnost izdavanja pasosa - ako to uopste i ucini - pre nego sto prodje izvesno vreme od stupanja na snagu novog viznog rezima.


Jan Briza je saradnik IWPR iz Novog Sada.