Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija umorna od sage o beguncima optuženim za ratne zločine

Ograničeno interesovanje medija za hapšenje Gorana Hadžića odraz je činjenice da se radi o „sitnoj ribi“, kao i umora javnosti od potere za preostalim beguncima.
By Aleksandar Roknić

Piše: Aleksandar Roknić iz Beograda (TU br. 703, 28. jul 2011.)

Za razliku od medijske pomame koja je pratila hapšenja Radovana Karadžića i Ratka Mladića, srbijanska štampa je prošlosedmično hvatanje bivšeg lidera hrvatskih Srba, Gorana Hadžića, pratila s mnogo manje zanimanja, što uglavnom odražava činjenicu da on ne uživa status heroja poput bivših lidera bosanskih Srba – kažu analitičari.

Upadljivo odsustvo medijskog interesovanja za hapšenje poslednjeg optuženika Haškog tribunala, dodaju komentatori, sugeriše i to da je javnost postala umorna od čitave sage o beguncima optuženim za ratne zločine, te da želi da je što pre zaboravi.

Elektronski i štampani mediji u Srbiji su protekle sedmice o hapšenju Hadžića izveštavali mahom na rutinski način, ne usredsređujući se toliko na detalje njegovog hvatanja koliko  na optužbe protiv njega.

Hadžić je početkom devedesetih bio lider u onim delovima Hrvatske koji su bili pod kontrolom Srba, a uhapšen je 20. jula u Srbiji, nakon što je sedam godina proveo u bekstvu.

Tereti se u 14 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – uključujući progone, istrebljenje, ubijanje, pritvaranje, mučenje, nečovečna dela, okrutno postupanje, deportaciju, bezobzirno razaranje i pljačku – počinjene nad hrvatskim i ostalim nesrpskim stanovništvom.

Kada su bili hapšeni Karadžić i Mladić – prvi kao politički, a drugi kao vojni lider bosanskih Srba – beogradski su mediji bili oštro kritikovani zbog preteranog naglašavanja trivijalnih detalja vezanih za njihov život tokom bekstva, promenjen fizički izgled i zdravstvena pitanja, dok su veoma malo pažnje posvetili zločinima za koje su optuženi.

Međutim, izgleda da se to u slučaju Hadžićevog hapšenja promenilo. Tokom prvih sati i dana nakon što je on uhvaćen, veći deo srbijanske štampe je opsežno izveštavao o optužbama protiv njega i nije se previše bavio njegovim lažnim identitetom, niti činjenicom da je toliko dugo uspevao da izbegne hapšenje.

Nakon što se prašina slegla, neki mediji, mahom tabloidi, počeli su da izveštavaju o Hadžićevoj navodnoj vanbračnoj vezi i nezakonitoj kćeri.

Međutim, u poređenju sa medijskom pomamom koja je usledila nakon Karadžićevog i Mladićevog hapšenja, Hadžićev je slučaj dobio daleko manje pažnje, pošto on nikada nije imao status srpskog heroja i branitelja srpskog naroda – što je reputacija koju uživaju Karadžić i Mladić – već je smatran nekom vrstom „sitne ribe“.

Urednik informativnog programa Radio Televizije Srbije (RTS), Nenad Stefanović, izjavio je za IWPR da je interesovanje za Hadžića u javnosti i medijima bilo posledica isključivo činjenice da je on poslednji haški begunac koji je trebalo da bude uhapšen, a ne stoga što je on važan, bilo za Srbiju, bilo za Tribunal.

„On je bio ’sitna riba’, što ne znači da je ono što je činio bilo manje zlo. Međutim, on nije toliko značajan kao begunci koji su uhapšeni pre njega, poput Mladića i Karadžića“, istakao je Stefanović.

Jovanka Matić iz Instituta za društvene nauke izjavila je kako pre njegovog hapšenja mnogi ljudi nisu ni znali ko je Hadžić, niti kako izgleda, jer on nije bio često pominjan u javnosti.

„Stoga se i moglo očekivati da će medijsko interesovanje za prebacivanje poslednjeg begunca [u Haški tribunal] biti ograničeno“, kaže ona.

Po rečima Ljubice Gojgić, novinarke TV B92 koja već dugo izveštava iz Haškog tribunala, način praćenja Hadžićevog hvatanja pokazuje da su se ljudi u Srbiji umorili od čitave priče o beguncima optuženim za ratne zločine.

„Nisam iznenađena time što je hapšenje Hadžića privuklo manji interes medija, jer čak ni Mladićevo hapšenje nije praćeno u meri u kojoj se to moglo očekivati“, kaže Gojgićeva.

„Kao što je i sam Hadžić rekao, on je za vreme rata bio marioneta, i radio je samo ono što mu je bilo naređeno.“

Glavni urednik Prvog programa Radio Beograda, Đorđe Vlajić, izjavio je za IWPR da su srbijanski mediji o Hadžićevom hapšenju izveštavali daleko profesionalnije nego o hvatanju Karadžića i Mladića.

„Ovoga je puta bilo dostupno više informacija o tome zbog čega ga je tražio Haški tribunal. Međutim, u medijima je ipak bilo i prilično mnogo bizarnih pojedinosti o Hadžićevom životu, kao što je njegova [navodna] afera i vanbračna veza“, kazao je Vlajić.

Novinar beogradskog nedeljnika Vreme, Miloš Vasić, izjavio je za IWPR da su se i mediji i država izgleda umorili od čitave priče o haškim beguncima, pogotovo zbog toga što je Hadžić uhapšen toliko brzo nakon Mladića, koji je uhvaćen u maju ove godine.

„Državne vlasti su učinile sve što je u njihovoj moći da se brzo reše Hadžića i prebace ga u Haški tribunal, čak i pre no što je okončan sedmodnevni ekstradicioni proces. Hadžićev advokat je verovatno shvatio da je svima u interesu da njegov klijent bude prebačen u Hag što je pre moguće“, kazao je Vasić.

„U ovoj zemlji još uvek ima mnogo onih koji veruju da je Mladić heroj, ali nisam primetio da je iko tako nazvao Hadžića. Njega u Hag nije ispratila uplakana masa.“

Aleksandar Roknić je obučeni novinar IWPR-a iz Beograda.