Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Udar Na Korupciju

Vlada Srbije pokrenula kampanju za suzbijanje korupcije.
By Sinisa Stanimirovic

Dovoljno je samo okrenuti odredjeni telefon u Srbiji i prijaviti da je


lekar, sudija ili neki zvanicnik primio mito. Akcija vlasti sledi, a nizu


se hapsenja.


Ovo se dogadja od polovine januara, od kada je Vlada Srbije pokrenula


kampanju za suzbijanje korupcije, koja vec godinama Srbiju drzi na prvom


mestu u Evropi.


Samo do 28. januara na telefone novoformiranih antikorupcijskih timova


javilo se 228 gradjana Srbije. Njih 188 se predstavilo, dok je 40 bilo


anonimno. Ipak, samo cetvoro gradjana podnelo je krivicne prijave


tuzilastvima, a policija je uhapsila devet osoba.


U Lajkovcu, gradicu nadomak Beograda, uhapsen je jedan sudija koji je od


stranke uzeo 300 maraka da bi presudio u njenu korist. U Vranju, gradu na


jugu Srbije, sluzbenici policije uhapseni su zbog izdavanja vozackih


dozvola za mito od 4.000 maraka.


Na severu Srbije, u Kikindi, sverceri benzina pokusali su da podmite


policajca za 20 maraka, a u gradu Pancevu trgovci koji su se bavili


svercom ponudili su policajcu 100 dinara, da ih ne bi kaznio.


Najvise paznje u javnosti izazvao je slucaj vlasnika jedne privatne firme


u gradu Paracinu u centralnoj Srbiji. On je u jaknu finanskijskog


inspektora ubacio koverat sa 1.000 maraka i pismo : "Ja sam obican covek,


nisam zeleo da Vas uvredim, imao sam dobre namere. Za ovo znamo samo Vi i


ja, kunem se svojom decom. Inspektore, izvinite".


Zahvaljuci ovoj kampanji, kaze srpski ministar finansija Bozidar Djelic,


britanska nevladina organizacija "Transparensi internesnel" procenila je


da se Srbija popela na trece mesto u borbi protiv korupcije, od dvadeset i


jedne ocenjene zemlje. U toj grupi su Litvanija, Meksiko, Holandija,


Kolumbija, Argentina, Kanada i druge zemlje.


Srbija je tokom desetogodisnje vladavine bivseg predsednika Slobodana


Milosevica ogrezla u korupciju neshvatljivih razmera. Mnogi poslovi - od


najbanalnijih, kao sto su odlazak na redovnu lekarsku kontrolu ili


dobijanje vozacke dozvole - do najkrupnijih - poput uvoza profitabilne


robe - ne mogu se obaviti bez privatnih veza ili para.


Najvisi stepen korupcije zabelezen je u zdravstu. Lekari redovno uzimaju i


po nekolio stotina maraka od pacijenata za hirursku intervenciju,


radiografsko snimanje ili porodjaj.


Na drugom mestu je carina, a za njom slede prosveta i policija. Nastavnici


i profesori vremenom su se izvestili da vecem broju ucenika daju slabe


ocene, kako bi im davali privatne casove koje naplacuju po ceni od osam do


15 maraka.


Vlada u Beogradu formirala je sada Savet za borbu protiv korupcije u cijem


su sastavu najvisi policijski i tuzilacki kadrovi, a u dvadeset i set


gradova sirom Srbije oformljeni su specijalni timovi. Gradjani samo treba


da pozovu te timove na brojeve koji su objavljeni u svim medijima.


U akciju protiv korupcije ukljuceni su policijski i pravosudni organi, kao


i nezavisni eksperti u okviru Saveta, najviseg tela koje ima rukovodecu


ulogu.


Postupkom rukovodi okruzni tuzilac koji zakazuje razgovor sa gradjaninom


koji je prijavio slucaj mita i korupcije - ako je, na primer, lekaru dao


par stotina maraka ili je platio od 2.000 do 10.000 maraka, da bi se


zaposlio, kolike su inace tarife .


Tuzilac posle razgovora sa tim gradjaninom daje nalog policiji da ove


navode proveri i ukoliko se ispostavi da je prijava tacna sledi hapsenje i


istraga u sudu. Drzavni tuzilac Srbije, Sinisa Simic, kaze za IWPR da ce


ova akcija biti efikasna.


"Moramo da ohrabrimo ljude da nam se jave, ali necemo da reagujemo na


anonimne dojave", kaze Simic. On pojasnjava da gradjani moraju svoje


tvrdnje potkrepiti dokazima.


Povodom osnivanja Saveta i timova za borbu protiv korupcije premijer


Srbije Zoran Djindjic je rekao da ce biti preduzete sve mere da akcija


urodi plodom.


"Uradicemo sve - od obelezavanja novcanica, ozvucavanja gradjana do


postavljanja zamki", rekao je premijer. "Nasa ideja ima za


cilj da udruzi Drzavnu bezbednost, javno tuzilastvo i javnu bezbednost....


Kada se prva osoba bude nasla iza resetaka, ljudi ce poceti da nam


veruju",naglasio je Djindjic.


Ni ova vladina akcija nije prosla bez kritike. Najvise zbog toga sto je u


akciju ukljucena srpska tajna policija, koja nije na dobrom glasu. Mnogi


gradjani i dalje smatraju da je ona iskljucivo politicki odana onima koji


su na vlasti, od Tita, preko Milosevica, pa sada do Djindjica.


Ivan Marovic, jedan od lidera Otpora, poznat po antirezimskom delovanju u


vreme Milosevica, kaze za IWPR da je na sastanku koji je imao sa


Djindjicem pitao sta ce tajna policija u timovima, ali da konkretan


odgovor nije dobio.


" Premijer nam je samo obecao da uvek mozemo da dodjemo u Vladu, ako


imamo dokaze za neki krupan slucaj korupcije", tvrdi Marovic.


Posle politickih promena u Srbiji od 5. oktobra 2000. do 31. decembra


2001. godine Otpor je preko svojih kancelarija u Srbiji sakupio 150


krivicnih prijava gradjana za slucajeve korupcije. Te prijave predate su


nadleznim tuzilastvima, a po Marovicevim recima, u obradu je uzeto 117.


Prof. dr Dobrivoje Radovanovic, direktor Instituta za socioloska i


kriminoloska istrazivanja, smatra da timove za borbu protiv korupcije nije


trebalo ni osnivati.


"Tako sa problem korupcije samo prebacuje sa jednog dela drustva na


drugi. Zar nije dovoljno da tuzilastvo bude aktivno ukljuceno u rad


policije na prikupljanju dokaza. Samo tako se smanjuje mogucnost od


korupcije", smatra dr Radovanovic.


S druge strane, Rade Terzic, okruzni tuzilac u Beogradu smatra da je


glavna prepreka u borbi protiv korupcije mentalitet gradjana Srbije koji


su navikli da sve resavaju preko veze.


"Nasi gradjani su ubedjeni da sve mora da se sredi i potplati. Zato


je ova akcija neophodna", napominje Terzic.


Analiticari u Srbiji skrecu paznju na cinjenicu da su do sada otkrivani


slucajevi korupcije medju tzv. obicnim gradjanima, a da je mnogo veci


problem korupcija u drzavnom aparatu i medju politicarima.


Poznato je da su vodeci ljudi iz Milosevicevog vremena obilato


zloupotrebljavali polozaj dok su bili clavnovi upravnih odbora mnogih


drzavnih preduzeca. Otuda je sada Savet za borbu protiv korupcije zatrazio


od Vlade Srbije da dostavi spisak svih drzavnih funkcionera koji su sada


clanovi nekih upravnih odbora.


Uz sve primedbe, medju stanovnistvom preovladava podrska vladi, uz izvesnu


dozu opreza.


Miodrag B, sluzbenik iz Beograda, kaze: "Bilo je krajnje vreme da se


nesto uradi, jer mi je vec dojadilo da za sve sto hocu da obavim, moram


nekog da "podmazem". Ali, ko zna sta ce od sve ovoga biti?


Verovatno, samo sitne ribe u zatvoru. Ne verujem vlasti, ni novoj, ni


staroj".


Stanisa Stanimirovic je urednik beogradskog dnevnog lista Nacional.