Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Svadja oko privatne svojine

Povratak nacionalizovane imovinu neizvesan
By Milenko Vasovic

Cetiri dana na januarskom mrazu Beogradjanka Darinka Tatalovic cekala je u Uzickoj ulici ispred broj 35 da je nove vlasti u Srbiji uvedu u kucu koju je nasledila od oca.


Darinka Tatalovic jedna je od desetine hiljada ljudi kojima su jugoslovenski komunisti Josipa Broza Tita posle drugog svetskog rata oduzeli imovinu. Njenom ocu Savi bez ikakavog obrazlozenja 1950. godine oduzeta je kuca u elitnom delu grada, Dedinju.


Gospodja Tatalovic nedavno je dobila maratonski sudski spor protiv drzave i tako uspela da vrati oduzetu imovinu. No, posle cetiri dana cekanja umesto da je sudski izvrsitelji usele u oduzetu kucu, dosla je policija i oterala je.


Denacionalizacija i povratak oduzete imovine pravim vlasnicima bilo je jedno od prvih predizbornih obecanja demokratske opozicije Srbije (DOS) koja je pobedila Miloseviceve socijaliste na saveznim i republickim izborima..


Medjutim, uprkos ovim obecanjima kojima je htela da istakne svoju antikomunisticku proslost, vladajuca koalicija shvatila je nakon dolaska na vlast da nema novca da plati nacionalizovanu imovinu - samo u Beogradu nacionalizovano je 20.000 stanova.


Da stvar bude jos gora, dolaskom Slobodana Milosevica na vlast nakon raspada komunisticke partije, nanesena je jos veca nepravda ostecenim vlasnicima. U vreme Milosevica, na osnovu zakona koje su usvojile njegove vlasti, prodato je oko 12.000 stanova i nekoliko hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora koji su nakon Drugog svetskog rata oduzeti od gradjana, Srpske pravoslavne crkve i drugih organizacija. Ovi stanovi prodati su ispod vrednosti i bez ikakve naknade pravim vlasnicima.


Nakon pada Milosevica, na hiljade obespravljenih nadalo se brzom povratku oduzete imovine. Ali, za godinu i nekoliko meseci vladavine DOS po ovom pitanju nista nije uradio. Naprotiv, nastavljena je stara prica.


Ministarstvo pravde Srbije pripremilo je radnu verziju zakona o denacionalizaciji i obestecenju. Predlog je dobio pohvale i u inostranstvu. Usvajanje zakona najavljeno za septembar 2001. odlozeno je za januar 2002. Do toga jos nije doslo.


U medjuvremenu, Sead Spahovic, pravobranilac Srbije i predsednik Komisije za izradu zakona o denacionalizaciji i obestecenju vlasnika, tvrdi da da ce se na na taj zakon cekati jos najmanje dve godine.


Sada se osteceni vlasnici nadaju da bi zbog zelje da pristupi Savetu Evrope, vlast ipak morala biti primorana da ubrza resenje ovog problema. Oni najavljuju da ce u tom slucaju svojim tuzbama protiv drzave SRJ i Srbije zatrpati Evropski sud pravde u Strazburu. Samo jedan izgubljen sudski spor bio je dovoljan da Rumnija u roku od nekoliko dana usvoji zakon o povratku oduzete imovine. I Srbija je na tom putu.


U medjuvremenu, nastavlja se stara praksa iz Milosevicevog vremena prodaje nacionalizovane imovine. U beogradskoj opstini Savski venac prodata su dva placa oduzeta od Srpske pravoslavne crkve (SPC). U SPC nisu nista znali o ovoj prodaji.


Predstavnici Lige za zastitu privatne svojine, koju cine osteceni vlasnici, tvrde da je i u Smederavskoj Palanci bilo pokusaja da se proda nacionalizovano zemljiste. Predsednik opstine stao je na stranu vlasnika posle cega je iskljucen iz Opstinskog odbora Demokratske stranke. Odmah zatim smenjen je i sa mesta predsednika opstine.


U Vrnjackoj Banji direktor hotelskog preduzca "Fontana" pokusao je da proda nacionalizovani hotel, u Sremskoj Mitrovici preduzece "Sirmijum" pokusalo je da proda zemlju koja je oduzeta od seljaka. Oba ova pokusaja su sprecena protestom vlasnika.


Bivsi vlasnici oduzete imovine, ipak, beleze uspehe. Zbog njihovih protesta Vlada Srbije je odustala od prodaje cetiri beogradska hotela ("Ekscelzior", "Astorija", "Prag" i "Union") koji su nacionalizovani.


Vlasnici i naslednici oko 50 oduzetih fabrika najavljuju da ce zabraniti prodaju fabrika koje su oduzete. Nereseno pitanje denacionalizacije otezava vec zapoceti proces privatizacije. To bi moglo da dovede u pitanje strane investicije.


Nove vlasti dosetile su se u medjuvremenu novog resenja, pa predlazu da se u procesu privatizacije od svake prodate firme odvoji pet odsto u fond za isplatu oduzete imovine. Ali, ni to nece biti dovoljno da se svi vlasnici obestete.


Milenko Vasovic je novinar beogradskog dnevnog lista "Blic".