Srbija suocena sa izazovom desnice
Srpska vlada strahuje da bi preduzimanjem mera protiv ekstremistickih grupa mogla izgubiti nacionalisticki opredeljene glasace.
Srbija suocena sa izazovom desnice
Srpska vlada strahuje da bi preduzimanjem mera protiv ekstremistickih grupa mogla izgubiti nacionalisticki opredeljene glasace.
Posle nedavnih nasilnih nacionalistickih ispada, vlasti u Srbiji nalaze se pod sve vecim pritiskom da preduzmu mere protiv desnicarskih grupa.
Lokalne nevladine organizacije, NGO, i medjunarodne grupe organizovace 2. februara u Beogradu konferenciju koja treba da ukaze na opasnost od ekstremizma.
Analiticari veruju da vlada previse strahuje od gubitka nacionalistickih glasova da bi se suprotstavila grupama kao sto su "Obraz" i "Drustvo svetog Justina Filozofa" - organizacijama koje datiraju iz vremena Slobodana Milosevica i povezane su sa vise skorasnjih napada.
Vesna Rakic-Vodinelic, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, izjavila je za IWPR da se nesto mora preduzeti. "Vlasti moraju dati neki znak da su spremne da se suprotstave desnici", kaze ona.
Tuzioci jos nisu podigli optuznice za podsticanje nacionalne i verske mrznje - mada im usvojena zakonodavna resenja to omogucavaju. "Zakon ih zapravo obavezuje da to ucine", dodala je Rakic-Vodinelic.
U poslednjem incidentu od 24.decembra, mladi nacionalisti su onemogucili obavljanje bogosluzenja za pripadnike Anglikanske crkve, tvrdeci da su okupljeni vernici - ukljucujuci i britanskog ambasadora Carlsa Kroforda - "anti-pravoslavni prozeliti".
Oko 30 muskaraca koji su nosili srpske ikone sprecili su anglikanskog svestenika u Beogradu, Filipa Vornera, da odrzi tradicionalno bogosluzenje u kapeli Patrijarsije. Novinari koji su bili prisutni tvrde da su u gomili prepoznali pripadnike "Drustva svetog Justina" i "Obraza", kao i studente Bogoslovskog fakulteta.
Mada je policija bila prisutna sve vreme, njeni pripadnici nisu nista preduzeli, tvrdeci da bezbednost vernika i ambasadora nijednog trenutka nije bila ugrozena i da bi primena sile samo otezala situaciju.
Mada je ovaj incident izazvao mnostvo komentara u medijima i u glavnom gradu, reakcije vlasti gotovo da nije bilo.
Predsednik Savezne skupstine, Dragoljub Micunovic, uputio je izvinjenje ambasadoru Krofordu zbog ometanja bogosluzenja, ali nije bio narocito ubedljiv u osudi odgovornih. Premijer Srbije Zoran Djindjic nije ni komentarisao ovaj dogadjaj.
Mada je predsednik Jugoslavije Vojislav Kostunica ovaj dogadjaj opisao kao "izazov upucen koliko crkvi i njenim vernicima, toliko i drzavi i narodu", liberali su ga kritikovali zato sto nije upotrebio svoja ovlascenja da preduzme nesto protiv vinovnika.
"Predsednik se ponasa kao da je clan neke nevladine organizacije. Izdaje saopstenja, umesto da koristi ovlascenja koja ima kao sef drzave", izjavio je Dusan Janjic, predsednik Foruma za medjuetnicke odnose.
Ovo maltretiranje anglikanskih vernika dogodilo se posle talasa uznemiravajucih cinova nasilja uperenih protiv stranaca i ne-belaca u Beogradu i drugim gradovima.
Pred kraj decembra, radnik obezbedjenja je zaustavio Dzeni Grant, tamnoputu kubansku nastavnicu jezika na Filoloskom fakultetu, i sprecio je da udje u grcki hipermarket koji je otvoren u glavnom gradu. Pokazujuci na buvlju pijacu u blizini, navodno je rekao, "Cigani tamo idu u kupovinu."
Istog meseca, grupa beogradskih skinhedsa napala je supruga jedne tamnopute Kanadjanke kada je pokusao da ih spreci u zlostavljanju njegove zene. Policija je intervenisala, ali optuznica nije podignuta.
U Kragujevcu, takodje u decembru, nepoznati pocinioci podmetnuli su vatru u dve radnje u vlasnistvu Kineza.
U isto vreme, nekoliko kilometara dalje, u Cacku, kuca poznate doktorke jevrejskog porekla prekrivena je sloganima koji asociraju na "Kristalnacht" - noc lomljenja stakla, kada su u Berlinu 1938. godine unistene kuce i radnje hiljada Jevreja. Slicni antisemitski slogani ispisani su po citavom gradu - uglavnom uz simbol "Obraza".
"Obraz" je najpoznatija ekstremisticka grupa u Srbiji, koja se hvali clanstvom od oko 35.000 ljudi - mada se ovaj broj cesto osporava - dok su "Drustvo sveti Justin Filozof" 2000.godine osnovali studenti sa Filozofskog i Bogoslovskog fakulteta.
Milanka Saponja Hadzic je redovni saradnik IWPR-a.
