Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SRBIJA: SKUPSTINA ODBACILA SREBRENICKU DEKLARACIJU

Bojazan od mogucnosti da bi Srbija mogla placati ratnu odstetu potopila planove za usvajanje deklaracije o masakru iz 1995. godine.
By Danica Vucenic

Skupstina Srbije nije formalno osudila ratne zlocine pocinjene u Srebrenici sto je, kazu posmatraci, jos jedan znak nespremnosti za suocavanje s prosloscu.

Posmatraci veruju da parlament zazire od mogucnosti da bi deklaracija o Srebrenici mogla uticati na tekuci postupak pred Medjunarodnim sudom pravde koji je Bosna i Hercegovina pokrenula protiv Savezne Republike Jugoslavije 1993. godine.

U tom predmetu, Sarajevo je optuzilo tadasnju vladu u Beogradu za saucesnistvo u genocidu. Ukoliko Bosna dobije ovaj spor, Srbija i Crna Gora, kao naslednica stare Jugoslavije, morala bi da plati ratnu odstetu.

Zvanicno, medjutim, parlament nije osudio ubistvo preko 7.000 Bosnjaka iz Srebrenice u julu 1995. godine, posto se razlicite parlamentarne grupacije nisu mogle sloziti oko toga sta bi u deklaraciji trebalo da stoji. Neki poslanici su trazili da se u tekstu konkretno spomene Srebrenica, dok su drugi zahtevali opstu osudu pocinjenih zlocina.

Mnoge nevladine organizacije i politicki aktivisti kritikovali su neaktivnost po ovom pitanju kao dodatni dokaz nesposobnosti Srbije da u potpunosti raskine s nasledjem rezima Slobodana Milosevica.

Jedan aktivista je izjavio da ga nije iznenadio ovaj neuspeh, jer bi "priznavanje srebrenickih zlocina dovelo u neugodnu situaciju neke parlamentarne stranke".

Manjinska vlada Vojislava Kostunice upravlja zemljom uz podrsku Miloseviceve Socijalisticke partije Srbije, SPS, a najjaca opoziciona stranka, sa 83 poslanika u 250-clanoj Narodnoj skupstini, je Srpska radikalna stranka, SRS, ciji je lider Vojislav Seselj u Hagu, zajedno sa Milosevicem.

Prvobitna verzija deklaracije, koja je predlozena parlamentu za usvajanje pre nekoliko sedmica, potekla je, zapravo, potekla od osam nevladinih organizacija i dva poslanika u parlamentu, Natase Micic i Zarka Koraca.

Biljana Kovacevic-Vuco, predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava, koji je izradio tekst predloga deklaracije osam nevladinih organizacija, objasnila je za IWPR/BIRN cemu su se nevladine organizacije nadale.

"U deklaraciji nevladinih organizacija predlaze se da se drzava Srbija jasno ogradi u odnosu na genocid u Srebrenici i sve sto je ucinjeno u ime Srbije", kaze ona.

Andrej Nosov, direktor Inicijative mladih za ljudska prava, jedan od pomenutih osam nevladinih organizacija, izjavio je za IWPR/BIRN da bi usvajanje deklaracije o genocidu u Srebrenici znacilo "priznanje da je Srbija vodila politiku genocida, da je izgubila rat, bila agresor i da za to snosi moralnu i politicku odgovornost".

Njihova inicijativa je mogla nestati bez traga da nije bilo nedavnog objavljivanja sokantnog televizijskog snimka na kome se vide pripadnici srpske paravojne jedinice "Skorpioni" kako ubijaju nekoliko mladih muslimanskih zatvorenika iz Srebrenice 1995. godine.

Ovi snimci, koji su sokirali srpsku javnost, prvi put su prikazani u Haskom tribunalu i na TV B92 pocetkom juna.

Prva je reagovala Srpska radikalna stranka, SRS koja je iznela predlog rezolucije o osudi ratnih zlocina pocinjenih na podrucju bivse Jugoslavije, bez posebnog spominjanja Srebrenice.

Pod pritiskom medjunarodne zajednice i srpske javnosti, predsednik skupstine Predrag Markovic je takodje pokrenuo inicijativu da se osude ratni zlocini.

Ostali su se takodje ukljucili, pa su u parlament stigle cetiri razlicite verzije deklaracije o ratnim zlocinima.

Ne iznenadjuje, stoga, sto su se ubrzo pojavile nesuglasice o tome koju deklaraciju treba usvojiti.

Kostunicina partija, Demokratska stranka Srbije, DSS, i SPS su jasno stavili do znanja da zele opstu osudu svih zlocina, bez obzira na to ko ih je pocinio.

U medjuvremenu, Demokratska stranka, DS, pod vodjstvom srpskog predsednika Borisa Tadica, i Srpski pokret obnove, SPO, koga predvodi aktuelni ministar inostranih poslova drzavne zajednice Vuk Draskovic, zeleli su da se posebno pomene zlocin u Srebrenici.

Mnogi posmatraci, medjutim, veruju da pravi razlog zbog koga je parlament odustao od deklaracije nije bio neuspeh oko usaglasavanja teksta ovog dokumenta. Oni, naime, smatraju da iza toga stoje iskljucivo finansijski razlozi u vezi sa tuzbom Bosne i Hercegovine pred Medjunarodnim sudom pravde.

Bosna je podnela tuzbu protiv tadasnje Savezne Republike Jugoslavije nakon otkrica zarobljenickih logora u Omarskoj i Keratermu, 1993. godine, kojima su upravljali bosanski Srbi, a gde su mnogi Bosnjaci ubijeni.

Biljana Kovacevic-Vuco veruje da rezolucija ne bi imala bitnijeg uticaja na ishod postupka pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu.

"Ako Medjunarodni sud pravde u Hagu presudi u korist Bosne i Hercegovine, ratnu odstetu cemo placati i posledice snositi. Znaci, to se nece izbeci negiranjem ili neusvajanjem deklaracije", smatra ona.

Vojin Dimitrijevic, ekspert za medjunarodno pravo i direktor beogradskog Centra za ljudska prava, istice da bi deklaracija o Srebrenici bila "moralni cin, koji ne bi mogao da se koristi u Medjunarodnom sudu pravde".

On je dodao da ce Bosna dobiti slucaj samo ako se ustanovi direktna veza izmedju ubistava u Srebrenici i jugoslovenskog drzavnog aparata, i ako se dokaze da Beograd nije samo pruzao finansijsku podrsku vec i da je vojska i policija iz Srbije ucestvovala u tome.

Zarko Korac, koji je podneo deklaraciju nevladinih organizacija na usvajanje parlamentu, rekao je da je sramotno to sto Srbija kasni za bosanskosrpskim entitetom, Republikom Srpskom, RS, kada se radi o priznavanju masakra u Srebrenici.

"Ta politika, ciji je rezultat ubistvo 7.800 Bosnjaka u Srebrenici, kreirana je u Beogradu", rekao je Korac za Izvestaj o balkanskoj krizi, BCR.

"I zato je najteze na mestu gde je ceo program napravljen prihvatiti odgovornost i izviniti se."

Danica Vucinic je novinarka RTV B92.