Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija se protivi privatizaciji na Kosovu

Beograd smatra da plan UNMIK-a ne resava pitanje dugovanja drustvenih preduzeca u pokrajini.
By Tatjana Matic

Srbija je protestvovala protiv privatizacionog programa Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, tvrdeci da bi medjunarodna uprava u pokrajini najpre trebalo da utvrdi ko je odgovoran za dugove kosovskih preduzeca.


Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK, raspisala je 16. maja prvih sest tendera za prodaju drzavnih preduzeca. Kompanije koje se prodaju su: proizvodjac osiguraca za elektroinstalacije, kamenolom koji proizvodi krecnjak, gradjevinsko preduzece, dve fabrike cigala i proizvodjac frizidera. Ocekuje se da ce se u privatizacionom procesu prodati oko 500 preduzeca.


Tenderski nacin prodaje omogucio je propis koji je doneo UNMIK 9. maja. Time je promenjena vrsta svojine nad zemljistem kojim upravljaju drustvena preduzeca. Njihova prava na koriscenje zemljista pretvorena su u 99-godisnje zakupe tih parcela koje se mogu preneti na treca lica ili iskoristiti kao garancija za placanje preuzetih kreditnih obaveza. Cilj ovog poteza je da se te kompanije ucine atraktivnijim uoci privatizacije.


Administracija Ujedinjenih nacija na Kosovu tvrdi da je prodaja drustvene imovine od vitalne vaznosti za pokretanje privrede u pokrajini, u kojoj oko dva miliona ljudi uglavnom zavisi od pomoci iz inostranstva.


Administracija je u junu 2002. godine osnovala agenciju koja bi upravljala drustvenim firmama i zapocela privatizaciju. Zakon o privatizaciji usvojen je mesec dana ranije. UNMIK je zeleo da pojednostavi pravnu proceduru ukidanjem vecine zakona donetih posle 1989. godine.


Srbija je kritikovala poslednju uredbu koju je doneo UNMIK optuzujuci ga za "pljacku imovine u drzavnom vlasnistvu".


Beograd jos uvek nominalno ima suverenitet nad Kosovom, a sa UNMIK-om pregovara o razlicitim aspektima buducnosti pokrajine. Razgovori su povremeno bili veoma teski zbog ozbiljne sumnjicavosti srpskih vlasti prema bilo kakvom potezu koji bi de facto vodio kao nezavisnosti za kosovske Albance.


Pitanje privatizacije dodatno se komplikuje zbog zahteva Beograda da se pitanje novca koji kosovska preduzeca duguju medjunarodnim i srpskim kreditorima rascisti pre nego sto predju u privatne ruke.


Potpredsednik srpske vlade Nebojsa Covic, koji predvodi vladin Koordinacioni centar za Kosovo, rekao je 15. maja na zasedanju Saveta OEBS-a u Becu da nacin privatizacije na Kosovu predstavlja pretnju srpskoj privredi.


Covic je izrazio zabrinutost zbog dugova kosovskih preduzeca koje sada otplacuje srpska vlada jer je kreditori smatraju nadleznom zbog nominalne suverenosti nad pokrajinom.


"Srbija trenutno placa kamate medjunarodnim finansijskim institucijama na kosovski dug koji iznosi jednu i po milijardu americkih dolara, pri cemu UNMIK cak odbija da razgovara o preuzimanju ovog teskog tereta", rekao je Covic predstavnicima OEBS-a.


Ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahovic ponovio je stav Beograda da bi kreditori trebalo da imaju pravo na nadoknadu na Kosovu pre nego sto dodje do privatizacije. Na taj nacin bi Srbija bila oslobodjena bilo kakve obaveze da servisira ili otplacuje ove dugove. Pozicija UN administracije je da se ovo pitanje moze resavati kasnije jer ce privatizovane firme naslediti kako dugove tako i osnovni kapital.


"Srbija sada zahteva da se jasno utvrdi suma koja je u vidu kredita otisla na Kosovo kako bi se konacno Srbija oslobodila placanja dugova kosovskih preduzeca. Od UNMIK-a ocekujemo da javno pozove kreditore da ispostave svoja potrazivanja. Tek tada cemo privatizaciju na Kosovu smatrati legalnom", izjavio je Vlahovic za IWPR.


Sajmon Hejzlok, direktor UNMIK-ove sluzbe za javno informisanje, demantovao je navode o pljacki, insistirajuci na tome da je Beograd konsultovan pri preduzimanju svakog koraka. Dodao je da je Goran Bogdanovic, srpski clan kosovske agencije za privatizaciju, podrzao poslednju uredbu. Hejzlok je takodje rekao da je Beograd imao uvida u taj dokument dve nedelje pre nego sto je usvojen.


Mada se protivi ovakvim namerama UNMIK-a, Covic je 17. maja ipak pozvao kosovske Srbe da ucestvuju u privatizacionom procesu.


On je rekao da ce srpska vlada objaviti informacije o srpskim investicijama na Kosovu kao i o dugovima kosovskih preduzeca, "kako bi UNMIK i novi investitori mogle da steknu predstavu o zaduzenosti ovih preduzeca".


Ekonomski analiticari ocekuju dodatna sporenja izmedju UNMIK-a i Beograda kada se o potrazivanjima srpskih kompanija bude raspravljalo u kontekstu privatizacije. Cinjenica da su mnogi dokumenti i arhive unistene tokom sukoba 1999. godine znaci da postoji malo pouzdanih informacija o investicijama iz Srbije.


Hejzlok je rekao da uvazava tvrdnju da su srpska preduzeca investirala na Kosovu, ali takodje smatra da je vlada u Beogradu jednako obavezna da prizna "sumu koju je odnosila sa Kosova".


Mimo sporenja oko finansijskih pitanja izmedju Srbije i UNMIK-a zbog investicija i dugova, mnogi eksperti strahuju da privatizacija sama po sebi nece razresiti mnogobrojne probleme u pokrajini.


Mirko Stimac iz beogradske ekspertske organizacije "G17 Plus" izjavio je da ce mafija imati najvise koristi od privatizacije posto se medjunarodna uprava u pokrajini jos uvek "nije obracunala sa organizovanim kriminalom i sivom ekonomijom".


"Privatizacija pod ovakvim uslovima zapravo ce samo predstavljati legalizaciju nezakonito stecenog novca", kaze on. "To ce dovesti do jos ozbiljnijih problema, pogotovo kada se budu prikupljali porezi od novih vlasnika."


Tatjana Matic je saradnik IWPR-a iz Pristine.