Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SRBIJA RIZIKUJE RAZLAZ SA MMF ZBOG PRIVATIZACIJE NAFTNE INDUSTRIJE

Odlaganje prodaje rafinerije ugrozava kreditni aranzman koji Beograd ima sa Medjunarodnim monetarnim fondom, kao i izglede za pregovore sa EU.
By Daniel Sunter

Srbija rizikuje suocavanje sa teskim finansijskim posledicama ukoliko nastavi da oteze sa reformom penzionog sistema i prodajom dve velike naftne rafinerije, upozoravaju ekonomisti i reformski orijentisani politicari u zemlji.


Jasno pokazujuci da pocinje da gubi strpljenje u odnosima sa Beogradom, MMF je 11. avgusta upozorio premijera Srbije Vojislava Kostunicu da bi mogao suspendovati kreditni aranzman, vredan 900 miliona evra, ukoliko se prodaja dve rafinerije ne obavi do kraja oktobra.


Uprkos obecanjima da ce nesto preduzeti, Beograd oteze sa ispunjavanjem ovih uslova i rizikuje gubitak poslednje ture pomoci iz MMF fondova.


Posledice potpunog razlaza sa MMF ukljucivale bi odbijanje Pariskog kluba da otpise Beogradu 700 miliona dolara duga i verovatan pad toliko potrebnih stranih investicija.


Posmatraci u Beogradu kazu da bi to bio los signal svetu pred najavljene pregovore s Briselom o potpisivanju Ugovora o stabilizaciji i asocijaciji koji su najavljeni za oktobar, sto je prvi korak na putu ka clanstvu u evropskom klubu.


"Ispunjavanje prihvacenih obaveza prema medjunarodnim institucijama i konzistentna implementacija reformi neophodni su u svakoj zemlji koja zeli da izgradi demokratsko drustvo, trzisnu ekonomiju i postane punopravan clan evropske porodice," izjavio je jedan zapadni diplomata.


Privatizacija drzavne naftne kompanije NIS treba da oznaci samo pocetak privatizacije dugacke liste javnih preduzeca, cime bi se otvorio proces kroz koji je vecina drugih istocnoevropskih zemalja vec prosla.


Ekonomisti kazu da su stare mamutske drzavne firme, medju kojima su NIS, srpska zeleznica, srpska elektroprivreda i nacionalna avio-kompanija JAT, monopolisticki ostatak iz komunisticke proslosti.


One se vide kao tesko finansijsko opterecenje za drzavu, buduci da svaka od njih zaposljava hiljade radnika, medju kojima mnogi prakticno, mada ne i zvanicno, predstavljaju visak radne snage.


Ove firme takodje simbolizuju opstajanje bliskih veza izmedju industrije i politike u Srbiji, kojima u slobodnoj trzisnoj ekonomiji nema mesta.


Kao i u komunistickoj eri, sefove ovih firmi i dalje postavljaju vladajuce partije. Partijama koje ih kontrolisu ove veoma trazene funkcije donose mnoge privilegije, ukljucujuci kontrolu tokova znacajnih kolicina novca.


MMF je jasno stavio do znanja da zeli da takva praksa bude preseljena u udzbenike istorije.


Kostunicina vlada je poslednji aranzman sa MMF-om potpisala u maju. Ovim sporazumom vlada je obavezana da sprovede trzisne reforme, s naglaskom na penzijama i privatizaciji dve naftne rafinerije koje poseduje NIS.


Beograd je od samog pocetka otezao sa implementacijom obecanja datih MMF-u. U medjuvremenu, menadzeri NIS-a su zestoko kritikovali model privatizacije koji je predlozio MMF, zasnovan na prodaji dve rafinerije.


Reformski orijentisani zvanicnici odgovorili su na ove napade upozorenjima da bi ometanje procesa moglo imati dalekosezne posledice ne samo na polju saradnje Srbije i MMF-a, vec i u pogledu EU aspiracija.


"Iznenadjujuce je videti takve znake slabosti vlade pred uskim interesima izvesnih pojedinaca i grupa iz energetskog sektora u trenutku kada se spremaju pregovori o stabilizaciji i asocijaciji sa EU", izjavio je Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije i lider reformske stranke G-17.


Labusove reci nalaze se u otvorenom pismu upucenim medijima, objavljenom 11. avgusta, u kojem se zali zbog ovih odlaganja.


Kostunicina vlada je odgovorila tvrdnjama da ce svim zahtevima MMF-a biti udovoljeno.


Odluka o imenovanju zvanicnog konsultanta za privatizaciju NIS-a treba da bude doneta do kraja sedmice. Skupstina Srbije sledece sedmice treba da nastavi raspravu o postojecem zakonu o drzavnoj naftnoj kompaniji i usvajanju novog zakona kojim se kompanija priprema za privatizaciju.


Ministarstvo Srbije za energetiku, koje je nadlezno za NIS, zagovara privatizaciju kompanije u celosti – a ne samo dve velike rafinerije, kao sto je predlozio MMF.


U isto vreme, ministarstvo je saopstilo da takodje zeli da NIS ostane nacionalna naftna kompanija u nekom obliku.


Ministarstvo podrzava model privatizacije koji bi strane investitore ogranicio na kontrolu samo manjinskog udela u kompaniji.


Oni zele da drzava ostane vecinski deonicar u novom koncernu u kojem bi sadasnja uprava ostala na funkciji.


"Potrebna nam je privatizacija da bismo povecali efikasnost poslovanja NIS-a", izjavio je portparol ministarstva.


"Ali, zeleli bismo da NIS u buducnosti ostane nasa nacionalna naftna kompanija, jer to je ono sto je zemlji potrebno."


Ministarstvo je saopstilo da ce konacnu odluku o kompaniji doneti vlada.


Ipak, eksperti u Srbiji upozoravaju da takva vizija NIS-a kao privatizovane "nacionalne" naftne kompanije nije realisticna.


"To je obicna glupost", izjavila je Sijka Pistolova, urednica web publikacije energyobserver.com, specijalizovanog web sajta koji prati energetski sektor u jugoistocnoj Evropi.


"Ostavljanje NIS-a u statusu nacionalne naftne kompanije moglo bi predstavljati dobro resenje u nekom politicki i ekonomski zrelom drustvu, ali Srbija je jos daleko od tog ideala", izjavila je ona.


"Drzava je retko dobar menadzer, a u Srbiji se direktori javnih kompanija i dalje imenuju na osnovu politicke podobnosti. Ove kompanije sluze potrebama drzavnog aparata i vladajucih stranaka, kad god je ovima nesto potrebno."


Pistolova kaze da se mocni lobiji u Srbiji protive transparentnoj privatizaciji u skladu sa zapadnim standardima.


U mnogima od njih nalaze se tajkuni iz ere Slobodana Milosevica, kao i politicari sa investiranim interesima.


"U praksi, svaki ministar i ministarstvo u Srbiji ima svoje favorite i oni bi lako mogli omesti imenovanje konsultanta za privatizaciju NIS-a samo da bi produzili ovaj proces", kaze ona.


Miroslav Prokopijevic, sef Centra za slobodno trziste, upozorava da posledice prokockanog poverenja MMF-a mogu biti teske.


One ukljucuju manji drzavni budzet i mogucu devalvaciju dinara, nacionalne valute, smatra on.


Pre slanja pisma upozorenja u Beograd u avgustu, MMF je vec signalizirao da nije zadovoljan ekonomskim stanjem u Srbiji.


U izvestaju o Srbiji objavljenom 5. jula, MMF konstatuje da se "u osnovi makroekonomske neravnoteze i rigidnosti u Srbiji nalazi spora strukturalna reforma".


U izvestaju se dalje kaze: "Losa finansijska disciplina u mnogim javnim preduzecima smanjila je ustede u javnom sektoru i ugrozila striktnu fiskalnu politiku koja se vodi na nivou centralnih vlasti. S obzirom na spoljasnja finansijska ogranicenja u investicijama, restrukturisanje preduzeca je sve vaznije faktor rasta i efikasne relokacije resursa unutar ekonomije."


Dok vlada okleva, delom i zbog straha od socijalnih nemira, reformisti tvrde da ona mora pokusati da se distancira od kulture posmatranja javnih kompanija kao dela sistema politickog nagradjivanja.


"Posmatranje javnih kompanija kao plena politickih stranaka posle uspesnih izbora predstavlja veliku pretnju za buducnost Srbije", izjavio je Labus, u svom otvorenom pismu vladi.


Tek treba da se vidi da li je Beograd u stanju da izadje na kraj sa ovim problemom, mada rok koji je Srbija dobila za ispunjavanje obecanja datih MMF-u uveliko istice.


Daniel Sunter je redovni saradnik IWPR/BIRN.