Srbija protiv softverske piraterije
Vlasti saradjuju sa kompjuterskim gigantom Majkrosoftom na suzbijanju nelegalne trgovine softverom.
Srbija protiv softverske piraterije
Vlasti saradjuju sa kompjuterskim gigantom Majkrosoftom na suzbijanju nelegalne trgovine softverom.
Zoranova prodavnica kompjuterskog softvera se zatvara kao i na desetine slicnih radnji sirom Beograda.
Police su i dalje pretrpane najnovijim piratskim verzijama igara kao i DVD diskova koji su se do sada prodavali po veoma niskim cenama.
U inventaru ima svega - od skupih Majkrosoftovih Windows operativnih sistema do najnovijih holivudskih hitova, cija je najniza pocetna cena samo dva i po eura.
Medjutim, novim zakonom, koji je stupio na snagu proslog meseca, suzbice se ova unosna trgovina falsifikovanom robom.
Zoran tuzno odmahuje glavom dok cepa tablu na kojoj pise "Rasprodaja", i sprema se da spakuje svoju robu po poslednji put. "Mada se novi zakon o autorskim pravima ne sprovodi striktno, trenutno je sve teze raditi ovaj posao", kaze on.
"Nikada nismo sigurni kada se predstavnici vlasti mogu pojaviti, zapleniti nasu robu i podici optuznicu protiv nas. Umoran sam od skrivanja od policije - ovo je kraj."
Zoran nije zeleo da se predstavi punim imenom i prezimenom, ali je jedan od mnogih vlasnika koji su bili primorani da legalizuju svoje poslovanje. Sirom grada, prodavnice se zatvaraju, a oglasi za prodaju jeftinih kompjuterskih programa vise se ne pojavljuju u beogradskoj stampi.
Srbija je vec dugo bila medjunarodni centar za pirateriju u oblasti tehnologije, a vlasti se suocavaju sa teskim zadatkom ako zele da je zauvek suzbiju.
"Mnoge moje kolege nastavice da prodaju falsifikovane diskove na ulici - na haubama parkiranih automobila, i jednostavno ce se udaljiti kada vide policiju", upozorava Zoran.
Ovakva nelegalna trgovina bila je siroko rasprostranjena u Srbiji tokom protekle decenije, zahvaljujuci medjunarodnoj izolaciji zemlje sve do pada Slobodana Milosevica u oktobru 2000. godine.
Sada vlasti uzvracaju udarac. Od svakog vlasnika radnje ili ulicnog prodavca koga zateknu da distribuira piratizovani softver roba ce se pleniti, a vlasnik nelegalne robe suocice se sa visokom novcanom kaznom, cak i zatvorom.
Prekretnica u borbi protiv piraterije predstavljalo je potpisivanje ugovora o strateskom partnerstvu sa Majkrosoftom 2001. godine, posle susreta srpkog premijera Zorana Djindjica sa vlasnikom korporacije Bilom Gejtsom.
Ubrzo je otvoreno predstavnistvo Majkrosofta u Beogradu, u okviru koga postoji tim iz medjunarodne poslovne asocijacije proizvodjaca softvera za zastitu intelektualne imovine, BSA.
Majkrosoftovo predstavnistvo je potom pokrenulo kampanju za legalizaciju ogromne kolicine nelegalnog softvera u Srbiji - pod uslovima koje bi ljudi mogli da prihvate.
Nebojsa Momcilovic, Majkrosoftov ekspert zaduzen za borbu protiv kompjuterske piraterije u Beogradu, izjavio je za IWPR da je oko 80 odsto celokupnog softvera u Srbiji piratizovano, u poredjenju sa 30 odsto u Evropskoj uniji i 20 odsto u Sjedinjenim Americkim Drzavama.
"Mi zelimo da podignemo svest ljudi jer vecina nije svesna cinjenice da je softver koji koriste nelegalan", kaze on. "Cak i kada bi nivo piraterije bio smanjen na 60 odsto, to bi bilo prihvatljivo."
Uzimajuci u obzir nisku kupovnu moc u Srbiji, Majkrosoftovi analiticari najavili su kompromisno resenje. Tokom protekla tri meseca 2002. godine, privatne kompanije sa najmanje deset kompjutera mogle su se obratiti korporaciji i platiti licence u ratama tokom trogodisnjeg perioda.
Aleksandar Bojovic iz beogradske kancelarije Majkrosofta izjavio je za IWPR da je bilo puno interesovanja za ovaj model legalizacije softvera. "Nekoliko velikih kompanija su vec legalizovale svoje programe, ukljucujuci upravu za gradjevinsko zemljiste grada Beograda; Mobtel, Telekom Srbija i osiguravajucu kompaniju 'Dunav'," kaze on.
Najjeftinija ponuda podrazumevala je legalizaciju nekih starijih operativnih sistema za samo 80 dolara, a korisnicima su takodje ponudjene besplatne softverske nadogradnje tokom sledece tri godine.
Medjutim, od narednog meseca, ove povoljne uslove zamenice znatno stroziji sistem. Vece kompanije ce se naci na tapetu tokom predstojece dve godine - skupa sa onima koji proizvode piratski softver, kao i onima koji ga prodaju.
"Kazne ce biti ostre, pri cemu to mogu biti i zatvorske kazne", kaze Branislav Andjelkovic, sekretar srpske Agencije za razvoj informacione tehnologije i Interneta. "Tokom tog perioda, od manjih prodavaca koji nude softver na ulici ili preko oglasa roba ce se pleniti, a oni ce se novcano kaznjavati."
"U trecoj i konacnoj fazi, zakon ce se primenjivati u potpunosti protiv svih subjekata, bez obzira na velicinu kompanije i broj kompjutera sa nelegalnim softverom. Takodje se pojacati krivicno gonjenje manjih prodavaca."
Ocekuje se da ce novi zakon dovesti do intenzivnije policijske aktivnosti na prolece, kada vlasti budu preduzele akciju protiv onih prodavaca koji se i dalje budu bavili nelegalnom trgovinom u Beogradu.
Tokom jedne policijske akcije prosle godine, u jednom skladistu u naselju Zvezdara, zaplenjeno falsifikovane robe u vrednosti od vise stotina hiljada eura, cime je prekinut lanac proizvodnje nelegalnih kompakt diskova. Vise od cetvrt miliona diskova zaplenjeno je u ovoj policijskoj raciji.
Slavisa Stijak je novinar televizijske stanice "YU Info".
