Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Protesti zbog radiodifuznog saveta

Vlada optuzena za krsenje sopstvenih zakonskih propisa pri izboru kandidata za Radiodifuzni savet ciji je zadatak raspodela dozvola za frekvencije elektronskim medijima.
By Zeljko Cvijanovic

Nedavno formirani Radiodifuzni savet, ciji je izuzetno vazan zadatak da raspodeli dozvole za frekvencije i televizijske kanale, nasao se na udaru kritike lokalnih medijskih udruzenja i medjuanrodnih asocijacija.


Oni tvrde da izbor clanova saveta pokazuje da je namera vlade da zadrzi kontrolu nad elektronskim medijima i favorizuje one koji iznose stavove bliske vladinim.


Nezavisno udruzenje novinara Srbije, NUNS, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, ANEM, i udruzenje privatnih televizijskih stanica "Spektar" potpisali su protestno pismo upuceno parlamentu i vladi.


U tom pismu se dovodi u pitanje status nekih clanova saveta i tvrdi da su prekrseni zakonski propisi pri izboru clanova Radiodifuznog saveta.


Ove medijske asocijacije zapravo strahuju da vlada ima nameru da nagradi svoje saveznike na medijskoj sceni najboljim frekvencijama. Oni su takodje zabrinuti da bi ANEM, ciji je predsednik Veran Matic, glavni i odgovorni urednik RTV B92 - veteran u borbi protiv Milosevicevog rezima - mogao biti marginalizovan.


Sukob oko medijskih reformi i raspodela frekvencija traje jos od pada Slobodana Milosevica u oktobru 2000. godine.


Do sada vlada je odugovlacila sa raspodelom frekvencija. To je islo u prilog medija koji su nekada sirili promilosevicevsku propagandu poput TV Pinka i TV BK, jer su zadrzali frekvencije koje im je svojevremeno dodelio Milosevic.


Posto su promenili stranu i poceli da podrzavaju nove vlasti, obe stanice su koristile svoje povlascene pozicije u etru da bi razvile medijske imperije.


U isto vreme, RTV B92, koja je ostala politicki nezavisna, zalila se na nepostojanje ravnopravnih i pravicnih uslova za utakmicu na medijskoj sceni.


Vlasti su najzad usvojile novi Zakon o radiodifuziji proslog jula, ali se potom odugovlacilo sa izborom clanova Radiodifuznog saveta.


Ovo telo ima zadatak da raspise konkurs i u skladu sa zakonom raspodeli radijske frekvencije i televizijske kanale elektronskim medijima. Time ce mnogi od oko hiljadu postojecih emitera u Srbiji ostati bez dozvole za emitovanje.


Najzesci sukob nastao je zbog ogranicenog broja dozvola za nacionalne frekvencije koje emiterima omogucavaju da pokrivaju teritoriju cele zemlje.


Osim dva nacionalna televizijska kanala, koji ce se transformisati u javni servis i cije su frekvencije sigurne, zestoki rivali za preostale frekvencije su TV B92, TV Pink i TV BK.


Prvi zabrinjavajuci znaci koji ukazuju da bi vlada mogla da aktivno favorizuje druge dve stanice pojavili su se za vreme vanrednog stanja u zemlji, kada su medijske slobode bile ogranicene.


Na zaprepascenje nezavisnih medija, vlasti su formirale Radiodifuzni savet i imenovale neke njegove clanove 11. aprila dok je vanredno stanje jos uvek bilo na snazi.


Time su prekrsene odredbe zakona koji su same vlasti usvojile, a koje predvidjaju da se imena kandidata i njihove kratke biografije objave 30 dana pre njihovog imenovanja za clanove saveta.


Vlasti su zaobisle obecanu transparentnost u procesu imenovanja clanova saveta, a poslanici u parlamentu nisu imali potpun uvid u kvalifikacije svih kandidata, tvrde nezavisni novinari.


Osim pitanja transparentnosti, imena kandidata vlade za clanstvo u Radiodifuznom savetu ni najmanje ne ulivaju poverenje u njihovu neutralnost i nepristrasnost.


Prvobitni kandidat za clanstvo u savetu, Zoran Petrovic, profesor na Elektrotehnickom fakultetu Beogradskog univerziteta, povukao je svoju kandidaturu jer je bio umesan u sukobe sa studentima dok je bio prodekan u Milosevicevo doba.


Drugi univerzitetski profesor, Vladimir Cvetkovic, u svojoj tezi "Nacionalni identitet i obnova srpskih institucija" ostro kritikuje B92 i NUNS.


Treci kandidat vlasti je Nenad Cekic, asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu i bivsi glavni i odgovorni urednik Radio Indeksa.


U svom protestnom pismu, nezavisna medijska udruzenja ukazala su da Cekiceva povezanost sa jednom od stanica vodi ka potencijalnom konfliktu interesa jer ce verovatno i ova stanica ucestvovati na konkursu za raspodelu frekvencija.


Cekic je ranije optuzio Verana Matica i B92 za uspostavljanje monopola nad stranim donacijama antimilosevicevskim medijskim grupama u Srbiji, sto, takodje, dovodi u pitanje nuznu neutralnost u pogledu pomenute radio stanice. Cekic je 18. aprila izjavio za dnevni list "Blic" da "u zakonu ne pise da clan saveta mora da voli Verana Matica".


IWPR se obratio Cekicu za izjavu, ali je on odbio da komentarise ove navode.


Takodje se postavlja pitanje da li Goran Radenovic, kao kandidat sa Kosova, zadovoljava zakonske uslove za clanstvo u savetu. Mada u njegovoj kratkoj biografiji pise da on uistinu zivi na Kosovu gde je radio za drzavnu televiziju u Pristini u Milosevicevo vreme, nezavisni mediji i neki srpski politicari na Kosovu veruju da on vise ne boravi u pokrajini.


Oliver Ivanovic, jedan od lidera kosovskih Srba, uveravao je IWPR da Radenovic trenutno boravi u Crnoj Gori. Stavise, Radenovic je kao slobodni novinar radio za TV Pink, kako tvrde Ivanovic i B92.


Ivanovic kaze da kosovski Srbi, ciji kandidat iz Mitrovice nije prihvacen, zele da znaju kako i zasto je Radenovic nominovan. "On nam je rekao da se sam kandidovao, a da su ostali clanovi saveta prihvatili njegovu nominaciju", rekao je Ivanovic.


Prema slovu zakona, mesto stalnog boravka na Kosovu je uslov za clana saveta iz Kosova.


Kada ga je IWPR zamolio da prokomentarise ove navode, Radenovic je rekao da nikada nije radio za TV Pink i insistirao je da privremeno zivi u Crnoj Gori iz porodicnih razloga. Dodao je da neprestano putuje na relaciji Gracanica (na Kosovu) - Podgorica.


"Imam stan u centru Pristine u kome sada zivi jedan Albanac. Ne mogu tamo da stanujem i sada zivim u Gracanici", kaze Radenovic.


Dejan Milenkovic iz nezavisne organizacije jugoslovenskih pravnika, JUKOM, i clan radne grupe za izradu medijskih zakona, izjavio je za B92 da ce vladino krsenje sopstvenih zakonskih propisa podriva poverenje javnosti u sistem, i to pre nego sto je poceo da funkcionise.


"Ukoliko skupstina ne postuje Zakon o radiodifuziji koji je sama donela, pitanje je da li ce ga postovati gradjani i sami mediji", kaze on.


Grupe i medijske organizacije izvan Srbije podrzale su proteste nezavisnog sektora.


Jan Vilem Blankert, predstavnik Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori, rekao je da su iznete primedbe novinara razlog za zabrinutost.


Ejdan Vajt, generalni sekretar Medjunarodne federacije novinara, IFJ, bio je neposredniji. "Mesecima su novinari trazili od srpske vlade da primeni Zakon o radiodifuziji, ali sada kada su se odlucili na to, izgleda da se krse zakonski propisi", smatra Vajt.


"Ukoliko se ne postuju propisi, time ce se ugroziti integritet Zakona o radiodifuziji i podriti citav proces medijskih reformi."


Zeljko Cvijanovic je glavni i odgovorni urednik beogradskog nedeljnika "Blic News".