Srbija: Proterani Nemci Traze Obestecenje
Vojvodjanski Nemci pozivaju jugoslovenske vlasti da im nadoknade imovinu oduzetu za vreme komunisticke vladavine.
Srbija: Proterani Nemci Traze Obestecenje
Vojvodjanski Nemci pozivaju jugoslovenske vlasti da im nadoknade imovinu oduzetu za vreme komunisticke vladavine.
Proterani vojvodjanski Nemci traze nazad imovinu koju su im oteli komunisti posle Drugog svetskog rata. Ovaj zahtev unosi nemir medju sadasnje korisnike njihove imovine, a mogao bi biti tesko finansijsko breme novim srpskim vlastima. Ipak, do obestecenja mora doci - ako vlasti zele da se jednom prikljuce Evropi.
Zahtev o vracanju imovine uputilo je predsednistvo Svetskog saveza podunavskih Svaba, 10. maja ove godine u Subotici. Ovaj Savez okuplja oko milion i po podunavskih Nemaca - Svaba od kojih je ogromna vecina posle Drugog svetskog rata proterana iz zemalja u kojima su dotad ziveli. Oni su pronasli utociste u Nemackoj, Austriji, Severnoj i Juznoj Americi i nekim drugim zemljama sveta.
Vojvodjanski Nemci, ili Folksdojceri, kako ih ovde nazivaju, traze svoje uglavnom zemljisne posede i kuce - imovinu koja je je oduzeta na osnovu takozvanih Avnojevskih odluka 1944. godine.
U Jugoslaviji je pre Drugog svetskog rata, prema popisima stanovnistva 1921. i 1931. godine, zivelo vise od 500.000 Nemaca. Od tog broja 340.000 je bilo nastanjeno u Vojvodini. Oni su tu kolonizirani tokom 18. veka, posle povlacenja Turaka iz juzne Ugarske, u vreme austrijske carice Marije Terezije i njenih naslednika Josifa II i Leopolda II.
Nemci su posle Srba i Madjara bili najveca etnicka zajednica u Vojvodini u periodu izmedju Prvog i Drugog svetskog rata. Po svojoj ekonomskoj moci bili su vodeci.
Posle drugog svetskog rata nad Nemcima u Jugoslaviji, kao i u nekim drugim zemljama, izvrsena je kolektivna odmazda. Po podacima drustva Donau i Nemackog narodnog saveza, u desetak koncentracionih logora u Vojvodini je od 1944. do 1948. godine zivot izgubilo oko 80.000 nemackih civila, uglavnom zena, dece i staraca. Najpoznatiji medju njima bili su logori u mestima Gakovo, Backi Jarak, Knicanin, Krusevlje i Molin.
Imovina je konfiskovana i dodeljena uglavnom Srbima koji su kolonizirani u Vojvodinu iz ratom opustosenih delova Bosne, Hrvatske i Crne Gore.
Katica Andrijevic iz Sremske Mitrovice jos se seca kako su njene komsije Nemci proterani 1953. godine.
"Franc Haltmajer, njegova zena Mandica i sinovi Rudolf, Karl i Viktor bili su nase komsije u naselju Rumska malta u Sremskoj Mitrovici. Bili su to dobri ljudi. Kada su odlazili za njima smo svi plakali", seca se Ana.
Ona kaze da su Mandica i njeni sinovi kasnije cesto dolazili u Sremsku Mitrovicu. Viktor se cak i ozenio svojom nekadasnjom komsinicom s kojom se igrao kao dete.
Prema popisu stanovnistva 1991. godine, u Srbiji je preostalo samo nesto vise od 5.000 Nemaca. Slicna kolektivna odmazda nad Nemcima pocinjena je i u nekim drugim evropskim zemljama. Po poznatim Benesovim dekretima, iz Cehoslovacke je posle rata proterano dva i po miliona Sudetskih Nemaca.
Nemci iz Vojvodine, i oni koji su morali da odu i oni malobrojni koji su ostali, cekaju sada da se usvoji novi zakon o denacionalizaciji u Srbiji. Po tom zakonu oni bi mogli da traze da im se vrati protivpravno oduzeta imovina. Isto to sa nestpljenjem ocekuje i na desetine hiljade Srba, cija je imovina oduzeta nakon rata.
Nemci, zapravo, traze da po buducem zakonu o vracanju protivpravno oduzete imovine budu tretirani na isti nacin kao i svi ostali gradjani Jugoslavije. Njima je, tvrde Vajs i Rajman, u prvom redu stalo da ne budu diskriminisani samo zato sto su Nemci.
To je, medjutim, lakse reci nego uciniti. Problem povracaja imovine ce i dalje ostati. Jer, sadasnji vlasnici nemackih kuca i imanja, bas kao i oni useljeni u privatnu imovinu Srba posle rata, ne mogu da se izbace na ulicu, a siromasna jugoslovenska drzava nije u stanju da ostecenima pruzi novcanu nadoknadu.
Nakon pada Milosevica, na hiljade obespravljenih nadalo se brzom vracanju oduzete imovine. Denacionalizacija i povracaj oduzete imovine pravim vlasnicima bilo je jedno od prvih predizbornih obecanja Demokratske opozicije Srbije, DOS, koja je time htela da istakne svoju antikomunisticku proslost. Ali, do sada po ovom pitanju nista nije uradjeno, jer drzava nema novca da to plati.
Ministarstvo pravde Srbije pripremilo je radnu verziju zakona o denacionalizaciji i obestecenju. Predlog je dobio pohvale i u inostranstvu. Usvajanje zakona najavljeno za septembar 2001. odlozeno je za januar 2002. To se, ipak, jos uvek nije desilo.
U medjuvremenu, Sead Spahovic, javni pravobranilac Republike Srbije i predsednik Komisije za izradu zakona o denacionalizaciji i obestecenju vlasnika, tvrdi da da ce se na na taj zakon cekati jos najmanje dve godine.
Sada se osteceni vlasnici nadaju da ce vlast zbog zelje da pristupi Savetu Evrope, ipak biti primorana da ubrza resavanje ovog problema. Neki vlasnici, Srbi, vec su najavili da ce svojim tuzbama protiv drzave SRJ i Srbije zatrpati Evropski sud pravde u Strazburu. Samo jedan izgubljen sudski spor bio je dovoljan da Rumnija u roku od nekoliko dana usvoji zakon o povratku oduzete imovine. I Srbija je na tom putu.
Poznati beogradski advokat Milenko Radic upozorava da, kada je rec o zahtevima Nemaca, drzava mora traziti dokaz da oni nisu vec obesteceni u svojoj maticnoj ili sadasnjoj drzavi od strane medjunarodne zajednice ili nekih drugih institucija.
"Koliko znam, veliki broj Nemaca iz Vojvodine dobio je kompenzaciju u Nemackoj", kaze advokat Radic. Njima je, po njegovim recima, pomoc pruzila nemacka drzava, a isto tako i neke medjunarodne humanitarne organizacije.
Dok na drzavnoj strani , za 'nemacko pitanje', ima dobre volje, ali ne i novca, otpori stizu mahom od posleratnih stanara nemackih kuca. Oni sada strahuju da bi mogli da ostanu bez imovine koju smatraju svojom.
Prilikom kolektivnih poseta grupa vojvodjanskih Nemaca gradovima i selima iz kojih poticu, u nekoliko navrata je doslo do veoma neprijatnih incidenata, posto su sadasnji stanari pomislili da posetioci imaju nameru da ih lise imovine.
Ali, predsednik Nemackog narodnog saveza Rudolf Vajs iz Subotice kaze da su Nemci svesni da je povratak njihove imovine problem koji je ovde tesko resiti. Oni, po recima Vajsa, ne zele da zbog nepravde koja je njima nacinjena sada neko drugi bude zrtva nove nepravde.
"Svesni smo toga da bi ispravljanje stare nepravde ucinjene nama izazvalo nove nepravde nekim drugim ljudima, ali moramo da pocnemo razgovore na ovu temu i trazimo najbolja resenja za sve", kaze Vajs.
Isto misljenje zastupa i potpredsednik Svetskog saveza podunavskih Svaba Rudolf Rajman, inace predsednik svih nemackih udruzenja u Austriji. On naglasava: "Povratak oduzete imovine, odnosno restitucija, nikako ne sme da proizvede novu nepravdu. Nas cilj nije osveta, a isto tako nije ni iznosenje bogatstva iz zemlje vec zadovoljavanje pravnog principa jednakosti ljudi pred zakonom".
Jugoslavija ce, ukoliko zeli da pristupi Evropskoj uniji, morati da resi pitanje proteranih Nemaca kao i druge zemlje sa slicnim problemom. Oni, kao i svi drugi gradjani, ne smeju biti diskriminisani.
Jan Briza je urednik novosadskog dnevnog lista "Dnevnik" i redovni saradnik IWPR-a.
