Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija privlaci investicije sa zapada

Strani investitori izgleda nisu pokolebani brojnim ekonomskim i politickim problemima u Srbiji.
By John Simpson

Mnoge zapadne banke i kompanije verovatno ce nastaviti da investiraju u Srbiju, uprkos politickoj nestabilnosti, ukorenjenosti organizovanog kriminala i sporom tempu reformi, otkriva IWPR.


Tesna pobeda kandidata Demokratske stranke Borisa Tadica nad njegovim rivalom iz Srpske radikalne stranke Tomislavom Nikolicem na predsednickim izborima odrzanim 27. juna donela je veliko olaksanje mnogim liberalnim Srbima zabrinutim da bi pobeda SRS, uz sve druge probleme koji muce njihovu zemlju, zastrasila strane investitore.


Jacanje desnice objasnjava se nezadovoljstvom javnosti ekonomskim reformama ostvarenim u nekoliko poslednjih godina i teskocama koje su pratile ovaj preiod.


Ipak, vise stranih invstitora koje je IWPR intervjusiao izjavljivali su da bi nastavili da posmatraju Srbiju kao dobru priliku cak i da je Nikolic pobedio – kao i da bi se i predomislili jedino u slucaju da Evropska unija ili Amerika uvedu sankcije Beogradu.


Zapadni investitori kazu da su uvereni da ce se Srbija vremenom razviti u naprednu, demokratsku zemlju. Takodje kazu da ih je narocito privukao geografski polozaj zemlje – u srcu jugoistocne Evrope – kao i transportna mreza, obrazovana i kvalifikovana radna snaga, i spremnost velikog dela stanovnistva da prihvati reforme.


Analiticari predvidjaju da ce Srbija privuci 600 miliona US dolara stranih invsticija do kraja decembra 2004 – oko 50 procenata manje nego prosle godine, ali to je samo posledica talasa privatizacije u 2003. godini, pri cemu je narocito prodaja drzavnih fabrika duvana kompanijama Philip Morris i British American Tobacco delovala kao magnet za investicione fondove iz inostranstva.


Priliv zapadnih investicija stigao je uprkos ubistvu zapadno-orijentisanog reformistickog premijera Zorana Djindjica, pretnji kriminalnih bandi mladoj demokratiji, usponu ekstremne desnice i ogranicenom uspehu vladinog programa ekonomskih reformi.


Hladnokrvan ulazak internacionalnih investitora u Srbiju nasao se na ozbiljnom testu kada je u martu prosle godine ubijen Djindjic, ali Ricard Imis, analiticar specijalizovan za centralnu i istocnu Evropu u londonskom istrazivackom institutu magazina Economist, izjavio je za IWPR da investitori nisu bili pokolebani ovim dogadjajem: “Mada je to ugrozilo stabilnost u Srbiji, u mesecima posle atentata strane investicije ostale su na visokom nivou i Srbija je nastavila da privlaci strane investitore.”


U jednom od najvecih investicionih poduhvata do danas, evropska podruznica americke gigantske kompanije Ball Packaging upravo je pocela da gradi u Beogradu fabriku vrednu 75 miliona evra, otvarajuci tako 120 novih radnih mesta, cime su i druge velike korporacije ohrabrene da ucine nesto slicno.


U kompaniji kazu da iza njihove odluke da investiraju u Srbiju stoje dva glavna faktora koji inace privlace zapadne firme. “Bila nam je potrebna visoko obrazovana radna snaga na geografski pogodnoj lokaciji – a Srbija ispunjava te uslove”, izjavila je Silvija Bloumejker, portparol kompanije Ball Packaging Europe.


Oliver Rogl, zamenik predsednik kompanije Raiffeisen Bank AD Beograd, podruznice austrijske banke koja je imala vaznu ulogu u tranziciji u drugim istocnoevropskim zemljama pocetkom devedesetih godina, izjavio je da su vec navedeni faktori znacajno doprineli njihovoj uspesnosti.


“Radna snaga u Srbiji je jedan od njenih najjacih resursa. Bez besprekornog pristupa, posvecenosti i strucnosti nasih 630 uposlenika sirom Srbije, ne bismo se nalazili u poziciji u kojoj se danas nalazimo, kao najveca strana banka koja se nalazi u samom vrhu u svom sektoru”, istice Rogl.


Sto se tice polozaja zemlje, izjavio je: “Srbija se sada granici sa EU i nalazi se na manje od cetiri sata od bilo kog vaznijeg grada u regionu. Zahvaljujuci polozaju u kojem se nalazila sedamdesetih i osamdesetih godina, ova zemlja sada raspolaze efikasnom (transportnom) infrastrukturnom mrezom koja pokriva citavu teritoriju – Poljska i Rumunija to nemaju.”


Ljudi iz kompanije Ball Packaging Europe pazljivo je pratila politicku situaciju u Evropi, ali, kao i vise drugih investitora, izjavili su za IWPR da ih Nikoliceva pobeda ne bi obeshrabrila. “Neko mora poceti da investira u Srbiju. Mi se nalazimo u polozaju da budemo medju prvima koji ce to uciniti”, kaze Silvija Bloumejker.


Ona smatra da je Srbija nacinila znacajne korake posle rusenja Mislosevicevog rezima 2000. godine, i tvrdi da bi njena kompanija mogla odustati od angazmana u Srbiji jedino u slucaju da medjunarodna zajednica uvede sankcije Beogradu: “Samo u tom slucaju morali bismo da preispitamo poslove koje smo otpoceli u Srbiji.”


Glavni finansijski rukovodilac beogradske filijale austrijske banke HVB, Aleksandar Kovacevic, kaze da desnica sada mozda ima koristi od teskoca kroz koje mnogi Srbi trenutno prolaze zbog ostre ekonomske politike, ali takvi trendovi su bili prisutni i u vecini drugih bivsih komunistickih zemalja koje su tokom devedesetih godina prelazile na trzisnu ekonomiju.


“Politicari mozda koriste trenutnu situaciju, ali isto se dogadjalo sirom regiona, i u zemljama kao sto je Madjarska. Srbija je ovog vikenda pokazala da ce pratiti takve zemlje na putu u Evropu”, izjavio je on.


Aleks Vejnants, potpredsednik kompanije Tenovis, nemacke firme koja investira u sektor telekomunikacija u Srbiji, izjavio je da je uveren da se republika krece u ispravnom smeru. “Srbija je pretrpela mnoge politicke konflikte i ratove, ali mi verujemo da nece biti vracanja na stare sukobe. Ljudi su naucili lekciju.”


Alan Parsons, americki podsekretar za ekonomiju, biznis i poljoprivredu, priznao je prilikom posete Beogradu ranije ove godine da kod mnogih potencijalnih investitora jos postoje sumnje u pogledu izgleda Srbije za buducnost.


“Konkurencija za investicije, na globalnom nivou i u ovom regionu, veoma je ostra”, izjavio je. “Nazalost, nasledje skorasnje proslosti Srbije ostavilo je mnoge predrasude u umovima ljudi koji nisu upuceni u skorasnje promene. To znaci da Srbija mora biti daleko atraktivnija i mora raditi mnogo vise da bi privukla investicije.”


Parsons je u isto vreme naglasio da lideri u zemlji prihvataju izazove i uspevaju da pridobiju americke investitore. “S obzirom na ogromne izazove pred kojima su se nasli, ekonomski reformatori u Srbiji zasluzuju svaku pohvalu za izuzetna postignuca… Veoma sam zadovoljan sto vidim da komercijalni interes SAD za Srbiju konstantno raste, sto pokazuje i cinjenica da su SAD najveci izvor direktnih stranih investicija u Srbiju.”


Dzon Simpson je saradnik IWPR u Londonu.