Srbija: Policija protiv prostitucije

Male su sanse da kampanja za suzbijanje prostitucije uspe sve dok mnoge zene u tome vide nacin da se izbave iz siromastva.

Srbija: Policija protiv prostitucije

Male su sanse da kampanja za suzbijanje prostitucije uspe sve dok mnoge zene u tome vide nacin da se izbave iz siromastva.

Tuesday, 6 September, 2005

Anastasija, 24-godisnja studentkinja iz Beograda, uhapsena je krajem prosle godine pod sumnjom da se bavila prostitucijom u jednoj od mnogih beogradskih agencija za poslovnu pratnju, koje zapravo pruzaju seksualne usluge.


Ona je samo jedna od vise stotina devojaka koje je zadesila slicna sudbina u opseznoj kampanji srpske policije protiv prostitucije prosle jeseni. Policija je tada zatvorila desetak najvecih agencija ove vrste u Beogradu.


Medjutim, ovom kampanjom se malo sta postiglo na duzi rok. Anastasija i devojke poput nje, posle kratkotrajnog boravka u zatvoru, i pored straha od novih racija, danas se ponovo bave istim poslom u drugim agencijama za poslovnu pratnju.


Ona navodi da, uprkos akcijama policije, ne namerava da napusti svoj posao, jer prosecna plata u Srbiji od 170 eura nije dovoljna za zivot.


"Ne stidim se svog posla", kaze Anastasija. "Imam korektnog gazdu i lepo zaradjujem - oko 500 eura mesecno. U zemlji kao sto je Srbija, to je prilicno dobro. Konacno ne moram da razmisljam o problemima, kao sto je placanje racuna ili kupovina sminke i garderobe."


Neke organizacije za ljudska prava, zastitu zena i zenskih prava u Srbiji smatraju da vlasti imaju pogresan pristup ovom problemu. Umesto beskompromisne akcije koju zahteva domaca javnost i medjunarodna zajednica, ove organizacije se zalazu za legalizaciju, ili makar, dekriminalizaciju prostitucije.


Prostitucija u Srbiji danas ima dva lica: jedno cine nevine zrtve trgovine belim robljem, a drugo one zene koje su se dobrovoljno pridruzile agencijama za pratnju u potrazi za boljim zivotnim standardom.


Reporter IWPR razgovarao je sa cetiri druge devojke koje rade sa Anastasijom. Agencija je smestena u privatnom trosobnom stanu u centru Beograda. Svima je zajednicka ocajna ekonomska situacija zbog koje su se, kako navode, odlucile za ovaj posao.


Vlasnik agencije, 35-godisnji Dragan, kaze da je izabrao prostorije za svoju agenciju u blizini policijske stanice jer je "tu najmanje sumnjivo". On zivi sa jednom od devojaka koje rade za njega dok "ostale dolaze u agenciju kada imamo klijente".


On dodaje da su ceste policijske racije primorale agencije poput njegove da preduzme mere kojima bi izbegli upad policije. "Cesto menjamo lokaciju, koristimo mobilne telefone umesto fiksnih i placamo kontakte u policiji koji nas na vreme obavestavaju o mogucim racijama."


Dragan odnosi kuci oko 3.000 eura svakog meseca. On, poput devojaka iz njegove agencije, zeli da se prostitucija legalizuje zbog navodne bezbednosti prostitutki i klijenata. Pored toga, tvrde oni, time bi se suzbili kriminalni elementi koji se bave iznudjivanjem i reketom.


"Bolje bi bilo da placam poreze drzavi kako bi mogli da radimo sa manje problema", kaze Dragan. "Nazalost, poznajuci nase drustvo, mislim da to nece biti moguce u skorije vreme."


Prema zvanicnim informacijama, u Beogradu je evidentirano oko 2.500 prostitutki, ali se smatra da je realan broj znatno veci. Vecina radi u agencijama za poslovnu pratnju zaradjujuci 50 eura za sat pruzenih seksualnih usluga. Manji broj radi na ulicama u blizini glavne zeleznicke stanice i autoputa Beograd-Nis zaradjujuci slicnu sumu, ali uz veci rizik po sopstvenu bezbednost.


Organizacije za ljudska prava, zastitu zena i zenska prava, koje se zalazu za legalizaciju, tvrde da bi se time smanjila stopa kriminala. "Nazalost, srpsko sudstvo i policija za sada nisu za ovakvo resenje", kaze Sandra Ljubinkovic, direktor SOS Info centra "Astra" za borbu protiv trgovine belim robljem.


Trenutno, prodaja seksualnih usluga se u Srbiji jos uvek tretira kao krivicno delo. Prema vazecem zakonu, prostitutke se kaznjavaju novcano i zatvorom od mesec dana, a makroi i njihove gazde zatvorskim kaznama u rasponu od pet do deset godina.


Srpski ministar pravde i lokalne samouprave, Vladan Batic, u izjavi za beogradski dnevni list "Blic" u decembru prosle godine rekao je da znacajnije zakonske promene u toj oblasti jos uvek nisu na vidiku. "Licno mislim da je stanje svesti u Srbiji na takvom nivou da takva mera ne bi mogla naici na odobravanje. Mislim da jos nije pogodan trenutak za to", naglasava Batic.


Veselin Saric iz policijske uprave za borbu protiv organizovanog kriminala kaze da je policija podnela preko 200 krivicnih prijava protiv ucesnika i organizatora prostitucije od 2001. godine do danas. "Najstariji zanat na svetu ne mozemo da iskorenimo, ali cemo svakako pokusati da ga svedemo na minimum", kaze Saric.


Ipak, na stotine oglasa u rubrikama "licni kontakti" u beogradskim listovima i magazinima ukazuju da te mere nece dovesti do drasticnog smanjenja prostitucije.


Prema svedocenju jednog penzionisanog oficira srpske policije, koji je dugo radio na suzbijanju prostitucije i trgovine belim robljem, takvim kampanjama se malo sta postize. "Oni koji zele da se bave tim poslom radice to bez obzira na sve racije i zabrane."


Ovaj policajac u penziji takodje smatra da bi trebalo zakonski razdvojiti krivicno delo trgovine ljudima od dobrovoljne prostitucije, koju bi trebalo legalizovati, ili makar dekriminalizovati. "Time bi se smanjio upliv organizovanog kriminala, ali i poboljsalo zdravstveno stanje i bezbednost nacije", rekao je u izjavi za IWPR.


Slavisa Stijak je novinar televizijske stanice "YU Info"


Serbia
Frontline Updates
Support local journalists