SRBIJA: POGIBIJA VOJNIKA OPSEDA VOJSKU

Slucaj pogibije dvojice gardista u kasarni u beogradskom naselju Topcider je ozbiljno narusio ugled vojske i doveo u pitanje nastavak preko potrebnih reformi u vojsci.

Dok se nezavisna komisija koja istrazuje uzrok smrti Dragana Jakovljevica, starog 21 godinu, i njegovog vrsnjaka Drazena Milovanovica, priprema da objavi svoje nalaze, cini se sasvim verovatnim da bi se njeni nalazi mogli razlikovati od nalaza vojne komisije.

Kako saznaje IWPR, nezavisna komisija bi mogla da saopsti da je i trece lice umesano u ovaj incident. To protivreci verziji vojne komisije koja je prosle nedelje saopstila da su dva vojnima nastradala u medjusobnom obracunu.

Kakav god bio konacan ishod, incident je narusio poverenje javnosti u vojsku, koja – usred reformskog programa zapocetog pre tri godine – trpi zbog smanjenja vojnog budzeta i glozenja izmedju politickih elita Srbije i Crne Gore o ulozi zajednickih oruzanih snaga u labavoj drzavnoj zajednici.

"Postoji strah u vezi s tim sta ce se sa vojskom dogoditi jer se ona [vec] raspada uz ogromne troskove", kaze analiticar Ljubodrag Stojadinovic, bivsi pukovnik Vojske Jugoslavije, VJ. "Svi koji se u obe republike bave politickom sudbinom drzavne zajednice znaju da se ona krece prema raspadu. Niko nije ni uspeo ni zeleo da pripremi strategiju opstanka vojske u vreme kada se zajednicka drzava raspada".

Najnovija kriza je buknula pocetkom oktobra kada je u okviru rutinske vojne istrage o pogibiji Jakovljevica i Milovanovica zakljuceno da je Milovanovic ubio Jakovljevica pre nego sto izvrsio samoubistvo.

Posle protesta javnosti, predsednik drzavne zajednice Svetozar Marovic je nalozio nezavisnoj komisiji na celu sa Bozom Prelevicem da istrazi ovaj slucaj. Vojska je takodje nastavila sopstvenu istragu.

U medjuvremenu, groznicave spekulacije medija o mogucim sadrzajima ovih izvestaja su povecali konfuziju u javnosti. Ponovljene tvrdnje predstavnika vojske kako ne veruju da je treca osoba umesana su samo dodatno podgrejali sumnje da armija pokusava da zataska ovaj slucaj.

U srpskoj stampi se spekulisalo o tome da su dvojicu gardista ubili telohranitelji haskog optuzenika koji se skrivao u vojnom objektu koga su gardisti cuvali – mozda i sam Ratko Mladic, bivsi komandant vojske bosanskih Srba, koji se nalazi na vrhu spiska haskih poternica.

Nebojsu Pavkovica, bivseg nacelnika generalstaba koga Hag potrazuje zbog zlocina pocinjenih na Kosovu, je pomenula kao moguceg osumnjicenog Danica Draskovic, zena ministra inostranih poslova drzavne zajednice Vuka Draskovica, i sama vazan akter na srpskoj politickoj sceni. Ona smatra da su Pavkovicevi telohranitelji ubice.

U komentaru u listu "Srpska rec", glasilu stranke njenog muza, Srpskog pokreta obnove, SPO, ona ih je optuzila za ubistvo vojnika i pozvala je roditelje da ne salju svoju decu na odsluzenje vojnog roka dok se ovaj slucaj ne resi.

Vojska negira ove optuzbe, ali su medijske spekulacije dovele do ponovnog otvaranja price o skrivanju ljudi sa haskih poternica u vojnim objektima po Srbiji. One su kulminirale objavljivanjem fotografije iz 2002. godine na kojoj se vidi pukovnik Veselin Sljivancanin – optuzen pred Haskim tribunalom za zlocine u istocnoj Hrvatskoj pocinjene 1991. godine – kako ulazi u vojno vozilo u jednoj od kasarni Vojske Srbije i Crne Gore, VSCG.

Fotografija je napravljena u vreme kada je optuznica protiv njega vec uveliko bila podignuta i kada su najvisi zvanicnici ministarstva odbrane i generalstaba demantovali da vojska stiti bilo kog osumnjicenog za ratne zlocine.

Prvobitna vojna istraga o uzroku smrti gardista je pokazala da su pogodjeni sa po tri metka, pri cemu se po jedan zadrzao u telima. Balisticari su utvrdili da su oba metka ispaljena iz puske koju je nosio vojnik Milovanovic. Otuda zakljucak vojne komisije da je Milovanovic ubio Jakovljevica, a potom sebe. Svih dvadeset metaka su ispaljeni iz pusaka koje su duzili Jakovljevic i Milovanovic.

Vojna istraga takodje je utvrdila da niko treci nije ispalio nijedan hitac, a elektronski sistem obezbedjenja tog jutra, prema navodima istrage, nije zabelezio neovlascene ulaske ili izlaske iz objekta cime je iskljucena mogucnost da su se civili mogli naci na mestu zlocina.

Medjutim, verodostojnost ovih prvobitnih nalaza je narusila sama vojska kada je u detaljnijem istraznom izvestaju iznela drugaciji zakljucak, tvrdeci da sada veruje kako je verovatnije da je Jakovljevic ubio Milovanovica, a ne obratno.

Novinar i vojni ekspert koji je zeleo da ostane anoniman je rekao kako je malo verovatno da ce istrazitelji saznati pravu istinu. "Nikad se nece saznati ko ih je ubio, jedino ako neko umesan u slucaj sam ne progovori", zakljucio je ovaj izvor.

Ovaj incident je doveo do znatnog opadanja poverenja u vojsku. Do njega je doslo neposredno nakon drugih kontroverznih incidenata, ukljucujuci smrt Dragana Kostica, koji je poginuo u kasarni u Leskovcu 27. avgusta u nesrecnom slucaju za vreme obuke. Nedavno istrazivanje javnog mnenja je pokazalo da je poverenje gradjana u vojsku palo na 41 odsto sa citavih 71 odsto pre godinu dana.

To je iznenadjujuci obrt u Srbiji, gde vojska – zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom, SPC – tradicionalno uziva visok nivo poverenja javnosti.

Medjutim, mnogi su ozlojedjeni cinjenicom da vojska jos uvek nije nikoga pozvala na odgovornost zbog najnovije tragedije. Ministar odbrane je prosto doneo odluku o rasporedu na druga radna mesta komandanta Gardijske brigade pukovnika Radomira Cosica i Marka Kovacevica, starijeg vodnika koji je komandovao strazom tog kobnog jutra.

Ovaj poslednji kontroverzni slucaj se dogadja u veoma teskom trenutku za vojsku, koja je zastala na pola puta u reformama koje je pokrenuo aktuelni srpski predsednik, a tadasnji ministar odbrane, Boris Tadic.

S obzirom da dugorocni opstanak drzavne zajednice ni u kom slucaju nije izvestan, znak pitanja visi i nad sudbinom institucije koja postoji da bi je stitila.

Do sada, politicke elite u Srbiji i Crnoj Gori nisu bile u stanju da se sloze oko formule za ulogu zajednickih oruzanih snaga u drzavnoj zajednici. Konacan dogovor se cini malo verovatnim dok se ne razresi pitanje crnogorskih teznji ka nezavisnosti.

U martu 2002. godine je odlozeno izjasnjavanje o samostalnosti Crne Gore na tri godine, ali se veruje da ce biti tesko osporiti legitimno pravo Crne Gore da na prolece 2005. godine organizuje referendum o nezavisnosti.

Za vojsku je sve tezi da se suoci i prihvati tesku postojecu situaciju, nakon slavnih dana ne tako davne proslosti.

Vojska Srbije i Crne Gore, VSCG, je naslednica Jugoslovenske narodne armije, JNA, oruzanih snaga nekadasnje Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije, SFRJ. Uoci izbijanja rata na prostorima bivse Jugoslavije 1990. godine, JNA je imala 179 hiljada vojnika, rasporedjena u 24 korpusa. U to vreme je smatrana cetvrtom vojnom silom u Evropi.

Danas je broj pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore, VSCG, spao na 65.000 i ona je sada samo senka nekadasnje moci. Velika smanjenja vojnog budzeta su dovela do opadanja nivoa borbene gotovosti, gubitka koraka sa razvojem savremenih vojnih tehnologija i povecanog rizika od nesrecnih slucajeva.

Mada je vojska jedna od malobrojnih preostalih zajednickih institucija drzavne zajednice, marginalizovana je u nedavnom budzetu srpske vlade, koja pokriva vecinu njenih troskova. Srbija pokriva 95 odsto troskova drzavne zajednice – a najveci deo ovih sredstava odlazi oruzanim snagama drzavne zajednice. Vojska takodje moze ocekivati znacajna smanjenja budzeta tokom sledece dve godine jer restriktivni budzet Srbije za 2005. godinu predvidja znacajno smanjenje rashoda.

Samo dan nakon usvajanja budzeta, prvi se oglasio ministar odbrane Srbije i Crne Gore, SCG, Prvoslav Davinic koji se pozalio da bi nedostatak novca mogao da ugrozi buducnost reformi u vojsci. On je rekao da "sredstva namenjena vojsci ne omogucavaju realizovanje reformi u ovoj oblasti".

Mada analiticari u Beogradu smatraju da je ministarstvo odbrane postignulo znacajan napredak u jacanju civilne kontrole nad vojskom, efekat do sada sprovedenih reformi i njihove buducnosti pod velikim je znakom pitanja.

Stavljanje generalstaba pod ingerenciju ministarstva odbrane tokom protekle dve godine je veoma krupna reformska promena, ali se druge promene sporo sprovode.

Politicari su delimicno za to krivi.

Ministri odbrane, Tadic i Davinic, jesu reformski orijentisani, ali kako tvrdi Zoran Dragisic, strucni saradnik Fakulteta za civilnu zastitu Univerziteta u Beogradu:

"Nema politickog konsenzusa oko uloge vojske u drzavi i nacina na koji ce drzavna zajednica suocavati sa svojim bezbednosnim izazovima".

Jedan pokazatelj nacina na koji sukob izmedju pro- i anti-reformskog politickog tabora opterecuje vojnu strategiju se ukazao samo nekoliko dana ranije, kada je strategija odbrane drzavne zajednice usvojena u parlamentu sredinom novembra.

Dan ili dva pre zasedanja parlamenta 17. novembra i usvajanja strategije, Savet ministara je podneo izmenjenu verziju dokumenta u kome se ne pominje saradnja sa Haskim tribunalom.

Sporenja oko strategije koja se odslikavaju u ovom dokumentu ukazuju na odsustvo politickog konsenzusa u Srbiji u pogledu smera u kome bi trebalo da se krece zemlja, pri cemu partije centra insistiraju na saradnji sa Hagom i clanstvom u NATO-u dok se snazni radikali i njihovi slabiji socijalisticki saveznici zalazu za suprotno.

Nije nista novo da su i visoki vojni oficiri podeljeni oko tekucih reformi, ali se razlikuju procene o tome koliko je ovaj otpor reformama snazan. Cinjenica da u javnim istupima vojni zvanicnici nisu iznosili negativne stavove o reformama ne znaci puno.

"Mnogi ljudi u vojsci cuvaju svoje ideolosko nasledje", kaze Stojadinovic. "Pripadnici vojne elite razmisljaju kao da je 1948. godina [godina Titovog raskida sa Staljinom]".

Dragisic, s druge strane, upozorava da se armija ne moze jednostavno transformisati masovnim uklanjanjem najvisih oficira iz aktivne sluzbe.

"Personalne promene jesu vazne, ali ne mozemo napraviti generale preko noci", kaze on.

"Ljude iz Milosevicevog perioda svakako treba ukloniti, ali prethodno morate sacekati da stasa nova generacija. Unutrasnja pravila se ne smeju narusavati, a politika se ne sme mesati u struku", kaze Dragisic.

Skorasnji talas kritika javnosti upucenih vojsci su pripadnici oruzanih snaga doziveli su kao napad na armiju kao instituciju.

Cini se da je formiranje nezavisne komisije koja ispituje okolnosti pogibije gardista u Topcideru posebno pogodilo neke od najvisih oficira. To je narocito postalo ocigledno kada se saznalo da nezavisna komisija verovatno nece podrzati tezu vojne istrazne komisije o stradanju vojnika u medjusobnom obracunu.

Nacelnik generalstaba Vojske Srbije i Crne Gore, general Branko Krga, je javno, preko drzavne televizije, zamolio da se prestane sa napadima na armiju, i kritikovao je politicare [poput Draskovica] koji su uputili pozive roditeljima da ne salju svoju decu u vojsku, dodajuci da odbrana zemlje nije pitanje dobre volje nego obaveza.

U intervjuu za Radio Televiziju Srbije, RTS, 18. novembra, Krga je rekao da ukoliko se ne poklope izvestaji vojne i nezavisne komisije moze doci do pogorsanja odnosa izmedju vojske i civilnih struktura.

Predsednik Vojnog suda u Beogradu, Djordje Trifunovic izjavio je srpskim medijima da je formiranje nezavisne komisije znak nepoverenja prema vojnom pravosudju.

Zapravo, Ustavna povelja drzavne zajednice Srbije i Crne Gore ne predvidja postojanje vojnog pravosudja, vec nalaze prenosenje ovih nadleznosti na civilne sudove posebnim zakonom.

Neusvajanje tog zakona u Srbiji je razlog za postojeci pravni vakuum u kome vojni sudovi jos uvek deluju. Ocekuje se usvajanje zakona o prenosu nadleznosti vojnih sudova na redovne civilne sudove u decembru. U Crnoj Gori je, nasuprot tome, taj zakon donesen u julu ove godine.

Podeljena su misljenja o dugorocnim posledicama kontroverznih pogibija dvojice gardista.

"Najgore bi bilo da se ustanove nepravilnosti i da zbog toga niko ne odgovara", smatra Zoran Dragisic. "Za vojsku bi ovaj slucaj mogao da bude i prociscenje – ako preduzme mere protiv odgovornih".

Ljubodrag Stojadinovic kaze da je vazno napraviti distinkciju izmedju napada na najvise oficire vojske i same vojske kao institucije.

"Vazno je napraviti razliku ovde", rekao je on za IWPR. "Da li se danas sve manje veruje vojsci kao instituciji, ili se to odnosi na ljude koji je predvode".

Pedja Obradovic je novinar RTV B92.