Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Podrska miru u Presevu

Hapsenjem nekadasnjeg komandanta gerilskih snaga sprecen je pokusaj da se poremeti mirovni proces u regionu
By Jim Adams

Sasecen je pokusaj da se obnovi kriza na jugu Srbije, uspori zapoceti mirovni proces i prekine zapoceti dijalog izmedju srpskih vlasti i albanskih umerenih lidera.


Americke snage iz sastava KFOR uhapsile su pocetkom maja u Gnjilanu, na severu Kosova, bivseg komandanta albanskih gerilskih snaga sa juga Srbije, Oslobodilacke vojske Preseva, Medvedje i Bujanovca, OVPMB, Sefceta Muslijua, za koga se veruje da zajedno sa demilitarizovanim snagama albanskih gerilaca stoji iza ucestalih oruzanih akcija proteklih nedelja.


Zvanicnici KFOR nisu detaljnije obrazlozili razloge tog cina, vec su u kratkom komentaru samo naveli da je ta akcija izvedena u skladu sa rezolucijom 1244, aktom UN koji se odnosi na politicki status Kosova posle uvodjenja medjunarodne uprave nad tom pokrajinom 1999. godine.


Ali, kako IWPR nezvanicno saznaje iz krugova bliskih medjunarodnoj upravi na Kosovu, Musliju je uhapsen jer su i zvanicni Beograd i predstavnici medjunarodne zajednice postali zabrinuti porastom oruzanih incidenata na jugu Srbije.


Tako je u incidentu koji se dogodio sredinom aprila jedan kamion Vojske Jugoslavije (VJ) u blizini administrativne granice sa Kosovom naleteo na antitenkovsku minu, pri cemu su ranjena dva vojnika.


Nesto pre toga, u vise navrata bacene su bombe na kuce lokalnih Srba koji su manjina, kao i na barake mulitetnicke policije.


Izvori IWPR bliski vlastima u Beogradu naglasavaju da se hapsenje Muslijua poklapa sa naporima Beograda i medjunarodne zajednice, ali i politickih lidera lokalnih Albanaca za ucvrscivanjem mirovnog procesa i reintegracije lokalnog stanovnistva u maticnu drzavu.


Politicki lideri lokalnih Albanaca u tri opstine na jugu Srbije i albansko stanovnistvo odazvali su se u aprilu ove godine, prvi put posle 1981. godine, popisu stanovnistva u Srbiji. Politicke partije Albanaca takodje se intezivno pripremaju za ucesce na vanrednim lokalnim izborima na jugu Srbije, gde ocekuju pobedu.


Upravo zbog stava albanskih politickih lidera sa juga Srbije da se aktivno ukljuce u politicki zivot u Srbiji i podrze proces reintegracije, doslo je do njihovog razmimoilazenja sa politickom grupacijom bivse OVPMB koja nije zadovoljna mirovnim procesom na jugu Srbije.


Bivsi komandant OVPMB Sefcet Musliju rodjen je 1964. godine u selu Konculj, devet kilometara severozapadno od grada Bujanovca na jugu Srbije. Konculj se nalazi u blizini granice sa Kosovom.


Musliju je pre rata radio na Kosovu kao autolimar. U nekadasnju Oslobodilacku vojsku Kosova (OVK), ukljucen je na pocetku sukoba sa srpskom policijom 1998. godine, gde se pokazao kao odlucan borac za nezavisnost Kosova. Musliju je po svojoj politickoj opciji bio blizak jednom od nekadasnjih komandanata OVK Ramusu Haradinaju, danas lideru Alijanse za buducnost Kosova (AAK).


Nakon zavrsetka rata na Kosovu, u leto 1999. Musliju je sa dvanaestoricom boraca mahom iz opstina Bujanovac, Presevo i Medvedja, gde zive etnicki Albanci, formirao jezgro OVPMB i zapoceo prve akcije protiv sprskih snaga bezbednosti koje su, nakon povlacenja sa Kosova u junu 1999, stacionirane na jugu Srbije.


Akcije grupacija OVPMB izvodjene su uglavnom zahvaljujuci Kumanovskom sporazumu izmedju NATO i SRJ, po kome je oko granice Jugoslavije prema Kosovu uspostavljena kopnena zona bezbednosti siroka pet kilometara u koju nisu smele da ulaze tesko naoruzane srpske snage. Taj prostor postao je centar njihove aktivnosti.


Cilj borbe OVPMB bio je oslobadanje krajeva Preseva, Bujanovca i Medvedje od Milosevicevih snaga bezbednosti zbog represije prema lokalnom stanovnistvu. Ali, glavni cilj borbe bio je pripajanje ove tri opstine Kosovu. Nasuprot njima lokalni albanski politicari, koji su vec drzali lokalnu vlast u Presevu od 1991. godine iako su nacelno podrzavali UCPBM, vise su bili za opciju da Albanci u tom regionu dobiju veca prava nego da se ti krajevi pripoje Kosovu.


Konfilkt u Presevskoj dolini, kako taj kraj zovu etnicki Albanci, okoncan je u maju 2001. godine demilitarizacijom OVPMB i zapocinjanjem mirovnog procesa za jug Srbije pod pokroviteljstvom medjunarodne zajednice. U sukobu koji je trajao godinu i po dana zivote je izgubilo 27 boraca OVPBM, 16 pripadnika srpske policije i 9 pripadnika Vojske Jugoslavije.


Nakon potisivanja sporazuma o demilitarizaciji OVPMB koji su potpisali upravo Musliju i predstavnik NATO Piter Fejt 21. maja 2001. u Konculju, bivsi komandant, kako kazu izvori sa juga Srbije, nije mogao da se snadje u miru.


U periodu nakon prekida konflikta Musliju je pokazivao sve vecu netrpeljivost prema Partiji za demokratsko delovanje (PDD) lidera Albanaca iz tih krajeva Rize Halimija. Prema navodima svedoka Musliu je demolirao kancelariju lokalnog ogranka Halimijeve partije u Bujanovcu i fizicki napao lokalne lidere Halimijeve stranke. Musliju je u jednom trenutku otvoreno optuzio Halimija da je "izdao interese Albanaca" u tom regionu.


Te reci pocele su da ukazuju na razmimoilazenje politickih i militantnih vodja na jugu Srbije po pitanju sudbine mirovnog procesa u tom regionu.


Sefcet Musliju proteklih meseci nije krio svoje nezadovljstvo. On je ziveo u Gnjilanu sa zenom i cetvoro dece, a nakon sukoba na jugu Srbije optuzivao je lokalne albanske lidere da su izdali i njega i albanske borce.


Zbog svojih ekstremnih stavova Musliju, zajedno sa grupom drugih albanskih ekstremista, nalazi se na takozvanoj crnoj listi americkog predsednika George Busa, koja mu zabranjuje ulazak u SAD i zemlje EU. Siroj javnosti je poznat po izjavi da "sve sto politicari na jugu Srbije naprave mi mozemo srusiti za kratko vreme".


"Mi cemo biti uvek tu da srusimo sve sto oni dogovore sa srpskim vlastima, a sto mi smatramo da je protiv ineteresa Albanaca ovog regiona", pretio je Musliju.


U Gnjilanu na Kosovu on se kretao u partnji telohranitelja. Sa svojim bivsim saradnicima - lokalnim komandantima - nije imao toliko kontakata posto su mu oni "zamerili sto je dopustio da lokalni politicari u pregovorima dobijaju toliko vaznu ulogu".


Najuticaniji lider Albanaca na jugu Srbije, Riza Halimi, odbio je da komentarise hapsenje bivseg komandanta OVPMB uz reci da se citav slucaj nalazi u nadleznosti KFOR-a. Halimi je samo kratko rekao da je Musliju dao svoj doprinos tokom procesa mirovnih pregovora na jugu Srbije i posle postizanja mira uticao na mlade Albance da se zalazu za postizanje potpunog mira.


S druge strane, Jonuz Musliju nekadasnji predsednik Politickog veca za Presevo, Bujanovac i Medvedju (koja je nastala kao partija demilitarizovane OVPMB), hapsenje bivseg komandnata komenatirao je kao "ugrozavanje mira na ovim prostorima".


Hapsenje Muslijua, prema ocenama anonimnih sagovornika iz Presevske doline, moglo bi pre svega da izazove reakcije njegovih bivsih saboraca koji se osecaju prevarenim od svih: od samih lokalnih Albanaca, od srpske vlasti i od medjunardne zajednice.


"Musliju je bio realan i fer u borbi... Ja ne verujem da ce i KFOR da ga drzi u zatvoru jer je Musliju fer i ima dobre kontakte sa medjunarodnim vojnim snagama na Kosovu", rekao je za IWPR o svom nekadasnjem komandantu jedan bivsi borac OVPMB.


Iako hapsenje Sefceta Muslijua moze biti rizicno zbog moguce reakcije radikalnih krugova na jugu Srbije, ono istovremeno simbolise odlucnost medjunarodne zajednice da ukloni potencijalni remetilacki faktor i ocuva mirovni proces po svaku cenu. Ovog puta ta odluka ima formalnu ili neformalnu podrsku svih kljucnih faktora u tom regionu - i medjunarodne zajednice i Beograda, pa i albanskih politickih lidera koji puno ocekuju od predstojecih lokalnih izbora.


Jim Adams je pseudonim slobodnog novinara iz Srbije.