Srbija: Pavkovic menja stranu
Jugoslovenskom predsedniku polako izmice kontrola nad armijom
Srbija: Pavkovic menja stranu
Jugoslovenskom predsedniku polako izmice kontrola nad armijom
Srpski premijer Zoran Djindjic stekao je prednost nakon sto je glavni saveznik Vojislava Kostunice, njegovog rivala, presao u njegove redove.
Nebojsa Pavkovic, nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije, uskratio je lojalnost jugoslovenskom predsedniku Kostunici, pa je ovaj ostao bez kontrole nad institucijom u kojoj je uzivao apsolutni autoritet.
Izgleda da je pedesetsestogodisnji Pavkovic uveren da ga jedino Djindjic moze zastititi od pokretanja istrage o njegovoj ulozi u ratu na Kosovu 1999.godine.
Prebeg Pavkovica primorao je Kostunicu da za poslednjih deset dana dva puta zatrazi njegovu smenu, u toku sastanka Vrhovnog saveta odbrane, tela koje upravlja Vojskom Jugoslavije, VJ.
Medjutim, smenu nacelnika Generalstaba VJ sprecila su dva Djindjiceva saveznika: crnogorski predsednik Milo Djukanovic i predsednik Srbije, Milan Milutinovic.
Iako Djindjic vec dve godine insistira na Pavkovicevoj smeni, sada se zalaze da njegov ostanak na celu VJ.
Izvori bliski srpskoj vladi tvrde da Kostunica trenutno kontrolise jedino vojnu sluzbu bezbednosti koja je istovremeno i centar antihaskog rasplozenja u Vojsci Jugoslavije.
Medjutim, ni ovo nece trajati dugo, jer jugoslovenski parlament po hitnom postupku priprema zakon o reformi te sluzbe. Na osnovu ovog zakona, za koji se ocekuje da ce biti usvojen za mesec ili dva, kontrolu nad sluzbom bezbednosti imace savezni parlament.
Djindjic ne namerava da jos dugo podrzava Pavkovicev ostanak u vojsci, jer medjunarodna zajednica zahteva njegovu ostavku. Umesto toga, premijer Srbije odugovlaci njegovo razresenje kako bi sprecio Kostunicu da postavi sebi lojalnog coveka na to mesto.
Spor oko imenovanja vojnog zapovednika predstavlja ozbiljan udarac antihaskom lobiju uoci planiranih hapsenja osumnjicenih za ratne zlocine.
Predsednik Kostunica i Pavkovic nekada su bili bliski saradnici. Nakon sto ga je nasledio od Slobodana Milosevica, Kostunica ga je zadrzao na polozaju nacelnika Generalstaba, uprkos protivljenju partija vladajuce DOS koalicije i medjunarodne zajednice.
Pavkovic je komandovao oruzanim jedinicama jugoslovenske vojske u toku NATO bombardovanja i zapovednik je armije od 2000.godine. Premda je bio Milosevicev pristalica, poneo se tokom njegove smene, kao pragmaticna osoba. U toku demonstracija u oktobru 2000.godine koje su dovele do pada Milosevica, Pavkovic je odbacio svog pokrovitelja i presao na stranu Kostunice, odbijajuci da se obracuna za ucesnicima protesta.
Pavkovic je od tada lojalan jugoslovenskom predsedniku koji ga je za uzvrat hvalio zbog sprovodjenja reformi u armiji. Kostunica je govorio da bi Pavkoviceva smena dovela do dalje destabilizacije vojske.
Da je Pavkovic promenio stranu postalo je jasno na sednici Vrhovnog saveta odbrane 25.marta u toku koje je Kostunica pokusao da ga smeni i na njegovo mesto postavi generala Acu Tomica, sefa vojne sluzbe bezbednosti.
Predsednik je zatrazio od Milutinovica i Djukanovica koji su takodje clanovi ovog Saveta da podrze njegov zahtev. Oni su to odbili, jer su smatrali da je Tomic odgovoran za hapsenje potpredsednika srpske vlade Momcila Perisica koji je optuzen za spijunazu.
Cinjenica da je Pavkovic sasvim presao na Djindjicevu stranu, vidljiva je iz izjave koju je srpski premijer dao radiju B-92:
"Jednostavno ne razumem zasto je Kostunica zahtevao smenu Pavkovica", rekao je Djindjic i dodao, "ironicno je sto Kostunica zeli da ukloni Pavkovica kako bi udovoljio Zapadu, a istovremeno se protivi izrucenjima u Hag, na cemu Zapad insistira".
Neki signali da bi se Pavkovic mogao privoleti Djidnjicu, videli su se i ranije. Nakon hapsenja Perisica 14.marta zbog sumnje da je americkom diplomati dostavljao poverljive vojne informacije, Kostunica je hvalio Tomiceve ljude za dobro sprovedenu akciju, dok se Pavkovic zalio u "Politici" da nije na vreme bio obavesten o ovoj akciji.
On je tako izjavio 24.marta: "Veoma je vazno da se ustanovi zasto nisam bio informisan. Da sam na vreme znao za ovu akciju izbegla bi se mnoga sporna pitanja koja sada bacaju senku na operaciju koja je veoma uspesno sprovedena".
Na Pavkovicevu odluku uticao je veliki pritisak Zapada da bude smenjen, kao i saopstenje glavnog tuzioca Haskog tribunala, Karle del Ponte, da se Tribunal sprema da izda novu listu osumnjicenih za ratne zlocine na tlu Jugoslavije.
Nacelnik Generalstaba, istovremeno, nasao se na udaru beogradskih medija zbog kupovine i izgradnje luksuznih stanova i vila pod sumnjivim okolnostima.
Izvori u srpskoj vladi navode da je kombinacija ovih pritisaka navela Pavkovica da predje na stranu coveka koji bi ga mogao eventualno bolje zastititi. Ovi izvori kazu da se Pavkovic pojavio na privatnom skupu kod Djindjica pocetkom godine - sto je bio jasan znak da se 'udvara' premijeru.
Tesko da ce mu ovi manevri pomoci da se zadrzi na polozaju. Ostavka ljudi iz armije koji su ucestvovali u ratu na Kosovu, preduslov je za integraciju Jugoslavije u NATO program, Partnerstvo za mir.
Djindjiceva strategija i nije da produzi Pavkovicev mandat, vec da odlozi njegovu smenu kako bi naterao Kostunicu da imenuje vojnog zapovednika koji nije tako neprijateljski raspolozen prema Tribunalu.
Pavkovic verovatno i ne racuna da ce ostati na polozaju. Bice zadovoljan ukoliko ga Djindjic zastiti od eventualnih buducih istraga.
Danijel Sunter je urednik IWPR u Srbiji.
