Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Milosevic ukinuo sopstvenu partiju

Bivsi srpski vodja zadao je smrtni udarac sopstvenoj partiji zahtevom da se u kampanji za predsednika Srbije podrzi ultranacionalista Vojislav Seselj
By Zeljko Cvijanovic

Milosevic je iz zatvora u Hagu naneo smrtni udarac svojoj partiji, a dao krila radikalnom srpskom nacionalisti uoci predsednickih izbora u Srbiji.


Posto je 10. avgusta pozvao svoju Socijalisticku partiju Srbije, SPS, da na predstojecim predsednickim izborima u Srbiji, zakazanim za 29. septembar, podrzi lidera ultranacionalisticke Srpske radikalne stranke, SRS, Vojislava Seselja, a ne istakne svoje kandidate, Glavni odbor ove partija je proslog vikenda odlucio da se tom nalogu ne povinuje.


To odbijanje, medjutim, nece doprineti da se partija konsoliduje. Naprotiv. Milosevicev zahtev ju je stavio pred izbor, iz koga nema srecnog ishoda. Kao najjaca opoziciona partija koja poslednje dve godine gradi imidz na levicarskoj ideologiji, ona ne moze da se okrene sada nacionalizmu. Istovremeno, oglusivsi se o Milosevicev nalog, ona vise ne moze da sacuva clanstvo, koje joj je ostalo lojalno samo zbog doslednog negovanja Milosevicevog kulta licnosti.


Time ona silazi sa scene, a palicu opozicije sada preuzima Seselj, kome ce se pridruziti nacionalisticki orijentisane Miloseviceve pristalice.


Milosevicev udar na sopstvenu partiju, koja je neprekisnoveno imala punih deset godina natpolovicnu vecinu u Srbiji, dogodio se u trenutku kada je SPS vec zapocela kampanju skupljanja potpisa nameravajuci da Milosevica, iako pritvorenog u Hagu, kandiduje za predsednika Srbiije.


Zalazuci se za Seselja, Milosevic je, na zaprepascenje svojih partijskih drugova, objasnio da je "glavni interes naroda i drzave da se demontira marionetska vlast", misleci na sadasnju vladajucu koaliciju u Srbiji, DOS, i da "taj interes mora biti stariji od svakog pojedinacnog interesa bilo koje partije".


Jedan Milosevicev blizak saradnik koji se povukao iz politike posle njegovog pada s vlasti, tvrdi za IWPR da su pravi razlozi bivseg jugoslovenskog predsednika "mnogo licniji i mnogo dublji", sugerisuci da je uticaj Miloseviceve porodice bio presudan.


On podseca da je Miloseviceva kcerka Marija u vise intervjua poslednjih meseci navodila da je SPS izdala njenog oca i da je zato postala clan Seseljeve Srpske radikalne stranke, SRS. Seselja je podrzala i sama supruga Milosevica, Mira Markovic.


Potpuno zateceno SPS vodjstvo, lomeci se izmedju dve jednako nepovoljne odluke, ipak je smatralo da su nesto vece sanse da partija opstane ako se Milosevicev zahtev odbije. Suprotna odluka bi automatski vodila utapanju u Seseljevu stranku.


Posle sednice, Zoran Andjelkovic, generalni sekretar SPS, izjavio je za beogradski radio B92:


"SPS ima obavezu pred svojim biracima da izade sa svojim kandidatom i sa svojim programom, koji nije program neke desnicarske partije",


Taj kandidat, kako je saopsteno, bice izabran tokom nedelje izmedu Milutina Mrkonjica, tehnokrate koji je izvesnu popularnost stekao kao director Direkcije za obnovu zemlje posle NATO bombardovanja, i Velimira Bate Zivojinovica, poznatog srpskog filmskog glumca.


Kolika je cena ovog odbijanja, brzo je socijaliste podsetio sam Seselj.


"Ako misle da je opstanak SPS moguc uz protivljenje Milosevicu, onda se grdno varaju", komentarisao je on u ponedeljak za "Vecernje novosti".


Seselj bi mogao biti u pravu, misle mnogi analiticari.


Biracko telo SPS od njenog nastanka pocetkom devedesetih godina do danas cini mesavina nacionalista i starih komunista. A i za jedne i za druge mamac je uvek bio vise kult Miloseviceve licnosti, nego partija za koju su glasali. Milosevic je, zapravo, bio partija.


Nastavljajuci ideologiju komunisticke partije iz koje je nastala SPS, pocetkom devedesetih, ta partija dobila je podrsku starih levicara u Srbiji. S druge strane, Miloseviceva ratna politika privukla je nacionalisticki orijentisane glasace.


"Citava Miloseviceva politicka karijera protekla je u balansu izmedu njegove levicarske ideologije i patriotsko-nacionalnog angazmana", rekao je za IWPR jedan bivsi funkcioner SPS koji je zeleo da ostane anoniman.


Doista, u toku deset godina, biracko telo SPS se odlivalo u Seseljove redove, ili se vracalo, u zavisnosti od trenutne politike koju je Milosevic vodio - ratnicku, ili mirotvoracku. Ali, u krajnjem ishodu, Milosevic je uvek kontrolisao Seselja i njegove glasove, bilo kroz skriveni pakt, bilo otvorenu koaliciju, kakva je postojala od 1997 godine do momenta pada rezima 5.oktobra 2000. godine.


Iako marginalizovana, ta partija je na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji odrzanim posle 5.oktobra uspela da dobije 37 od ukupno 250 poslanickih mesta, cime je sebi obezbedila titulu najjace opozicione partije u Srbiji.


Uz SPS su u protekle dve godine ostali samo najlojalniji, u najvecem broju stariji stanovnici ruralnih sredina u unutrasnjosti, nizeg obrazovanja.


SPS je sada dosla do rejtinga od osam do deset odsto onih koji ce izaci na izbore, kako pokazuju ispitivanja javnog mnjenja vecine agencija u Srbiji.


Pretpostavlja se da ce SPS, posle Milosevicevog udarca, automatski izgubiti polovinu glasaca koji su nacionalisti i koji ce prici Seselju.


Ni na drugu polovinu, koju cine stari komunisti, tesko da moze u potpunosti da racuna, jer je za te ljude Milosevic uvek bio neprikosnoven.


Pravi dobitnik u ovoj situaciji je, kako procenuju analiticari u Beogradu, Vojislav Seselj, koji ne krije odusevljenje sto bi ga Miloseviceva odluka mogla dovesti u drugi krug predsednickih izbora.


Uz podrsku Milosevicevih nacionalista i sest do osam odsto sopstvenih simpatizera, on bi mogao da osvoji oko 13 do 15 odsto glasova.


Ukoliko savezni predsednik Vojislav Kostunica, koji se jos uvek dvoumi oko izlaska na izbore, ne istakne kandidaturu, moglo bi se lako dogoditi da srpski Le Pen ude u drugi krug izbora sa kandiatom DOS Miroljubom Labusom.


Odstupanje Milosevica od SPS i priblizavanje Seselju, analiticari vide u njegovoj trenutnoj pozciji haskog zatvorenika.


Naime, pretpostavlja se da je procenio da mu levicarska ideologija vise nije potrebna, jer se pred sudom brani uz upotrebu nacionalisticko patriotske retorike.


"U takvoj situaciji Milosevicev prirodni saveznik u Beogradu je nacionalista Seselj, a ne ljudi iz SPS, koji svoju nacionalisticku proslost zele da sakriju iza odanosti levici", dodaje za IWPR Milosevicev bivsi saradnik.


SPS se tako nezaustavljivo krece u pravcu dezintegracije. Sa tog pravca, zahvaljujuci ranijoj sopstvenoj politici negovanja kulta licnosti, tesko moze da se vrati.


Zeljko Cvijanovic je glavni urednik beogradskog nedeljnika Blic News