Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Kljucni korak u reformi medija

Pomak u naporima da se drzavna radio i televizija transformisu u nezavisni javni servis.
By Tamara Spaic

Skupstina Srbije najzad je odredila listu kandidata za clanove Radiodifuznog saveta sto se smatra kljucnim korakom ka ukidanju kontrole nad drzavnim medijima i njihovom transformacijom u istinski javni servis.


IWPR saznaje da su poslanici u srpskom parlamentu, posle visemesecnog odlaganja, postigli dogovor oko imena sest kandidata od kojih ce jedan biti izabran za mesto namenjeno predstavniku republicke skupstine u osmoclanom Radiodifuznom savetu. Predstavnici drzavnih institucija, nevladinih organizacija i novinarskih udruzenja popunice ostala mesta u ovom telu zaduzenom za radiodifuziju.


Savet ce izraditi strategiju razvoja radiodifuzije u republici, izdavati dozvole i propisivati uslove za emitovanje programa, stititi autorska prava i sankcionisati emitovanje onih programskih sadrzaja kojima se podstice diskriminacija, mrznja ili nasilje.


Cilj je osloboditi medije drzavne kontrole - sto su nove demokratske vlasti u Srbiji davno obecale da ce uraditi, ali su to tek nedavno pocele da sprovode u delo.


Sada se imenovanjem kandidata uklanja poslednja ozbiljna prepreka za osnivanje Radiodifuznog saveta i sprovodjenje sustinski vaznog Zakona o radiodifuziji, koji je usvojen u junu prosle godine.


Ivan Andric, predsednik skupstinskog Odbora za kulturu i informisanje, potvrdio je za IWPR da je konacno kompletirana lista kandidata za Radiodifuzni savet. On je nagovestio da bi se vec za desetak dana mogli imenovati clanovi saveta.


Na istom skupstinskom zasedanju parlament bi takodje mogao da usvoji Zakon o informisanju, kaze Andric. Nacrt ovog zakon pripremljen je pre dve godine, neposredno nakon pada Milosevicevog rezima, ali se do sada nije nasao na dnevnom redu skupstinskog zasedanja.


Andric kaze za IWPR da se proces izbora kandidata toliko oduzio jer je vladajuca koalicija Demokratska opozicija Srbije, DOS, dugo tragala za svojim kandidatom.


Mnogi medijski analiticari veruju da je DOS odugovlacio sa predlaganjem svog kandidata za clana Radiodifuznog saveta, da bi onemogucio punu nezavisnost drzavnog radija i televizije.


Ostali ovlasceni predlagaci izabrali su svoje kandidate za clanove Radiodifuznog saveta neposredno nakon usvajanja Zakona o radiodifuziji 19. jula 2002. godine.


Usled otezanja vladajuce koalicije, uprkos pritiscima Saveta Evrope, OEBS-a i Evropske unije tokom protekle dve godine, drzavni radio i televizija su jos u znatnoj meri pod uticajem srpskog politickog vrha, a na medijskoj sceni jos uvek vlada haos iz Milosevicevog vremena.


Medijski analiticari procenjuju da u Srbiji postoji izmedju 1.000 i 1.300 radio i televizijskih stanica bez odgovarajucih dozvola ili bilo kakvih ogranicenja u izboru, vrsti i trajanju programskog sadrzaja koji emituju.


Darko Brocic, istrazivac medija i direktor agencije "AGB Strategic Research", kaze za IWPR: "Ni policija ne zna koliko TV i radio stanica ima u Srbiji. Svako ko je, od vremena Milosevica do danas, zeleo da osnuje TV ili radio stanicu mogao je to da ucini".


"Mnoge TV stanice su zapravo kopije video klubova koje samo pustaju filmove. Naravno, bez placanja autorskih prava. Sa radio stanicama je slicno. Ima emitera koji nemaju ni jednu jedinu reklamu tako da je tesko da imaju bilo kakav komercijalni interes."


Brocic smatra da su neke radio i TV stanice osnivane iskljucivo radi prestiza i poboljsanja imidza njihovih vlasnika, ili su jednostavno sluzile za pranje prljavog novca.


Prema zvanicnim podacima, u Srbiji je registrovano 504 radio i 253 televizijske stanice. Analiticari procenjuju da ce Radiodifuzni savet dodeliti oko 250 radijskih i 50 televizijskih frekvencija.


Medjutim, nista od ovoga se ne moze obaviti dok se ne formira Radiodifuzni savet. Prema procenama nekih eksperata, od trenutka imenovanja osam clanova saveta do prvih opipljivih rezultata procice najmanje sest meseci. S obzirom na tempo kojim se stvari odvijaju, cini se da ce se naredni parlamentarni izbori takodje odvijati u istom medijskom haosu koji danas vlada u Srbiji.


Tamara Spaic je nezavisni novinar i savetnik za medije predsednika Veca gradjana saveznog parlamenta.