Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: Iskusenja srpskog premijera.

Pokusaji premijera Srbije da konsoliduje podrsku u republici nailaze na ozbiljna iskusenja.
By Zeljko Cvijanovic

Premijer Djindjic doziveo je udarac u kampanji da obezbedi bliskog saveznika u borbi za mesto predsednika Srbije, nakon sto je nekoliko partija vladajuce koalicije najavilo da planira da na izbore zakazane za 29.septembar izadje sa sopstvenim kandidatima.


Stice se utisak da je do distanciranja ovih partija od premijera doslo posle izbacivanja iz parlamenta predstavnika Demokratske stranke Srbije, DSS, koju predvodi njegov rival, Vojislav Kostunica, predsednik Jugoslavije.


Tri partije iz Demokratske opozicije Srbije, DOS, objavile su da bi mogle izaci sa svojim kandidatima za mesto predsednika, sto ukazuje na dalje otapanje podrske Djindjicu unutar koalicije.


Ukoliko se uveca broj partija u DOS-u koje uskracuju podrsku njegovom kandidatu - Miroljubu Labusu, to ce biti ozbiljan udarac za premijera, s obzirom na to da se predsednicki izbori u javnosti dozivljavaju kao odlucno odmeravanje snaga izmedju njega i Kostunice.


Labus, koji se trenutno nalazi na mestu potpredsednika Savezne vlade, poznat kao reformista, do sada je dobio podrsku samo tri od sedamnaest partija vladajuce koalicije.


DOS je preuzeo vlast posle pada rezima Slobodana Milosevica u oktobru 2000.godine. Parlamentarni izbori odrzani u decembru iste godine doneli su koaliciji ubedljivu pobedu. Kostunicina partija sa 45 mesta u parlamentu, bila je najsnaznija pojedinacna partija.


Ali, kombinacija licnog rivalstva i politickih sukoba izmedju Kostunice i Djindjica uskoro je dovela do raspadanje koalicije na sukobljene frakcije.


Adminsitrativni odbor Skupstine Srbije, sastavljen od Djindjicevih saveznika, izbacio je prosle nedelje predstavnike DSS-a iz Skupstine Srbije koja broji 250 mesta. Na taj nacin koalicija je ucvrstila vecinu u parlamentu, ali u isto vreme je prestala da predstavlja siroki politicki savez koji je preuzeo vlast posle rusenja Milosevica.


Djindjicevi potezi, koji su imali za cilj da ojacaju njegovu lidersku poziciju i obezbede vecinsku podrsku za krhku vladu, doveli su do udaljavanja nekih partija unutar DOS-a, koje su izbacivanje predstavnika DSS-a dozivele kao autokratsko i flagranto krsenje izborne volje glasaca.


Neke koalicione partije privatno izrazavaju nezadovoljstvo zbog ovog izbacivanja, a dve su to ucinile i javno - Demokratski centar, koji predvodi Dragoljub Micunovic, i Reformisti Vojvodine, koje predvodi Mile Isakov, potpredsednik Vlade Srbije.


Mada je unutar koalicije Djindjic uspeo da prikupi dovoljnu podrsku za izbacivanje predstavnika DSS-a, koalicione partije su bile manje spremne da podrze njegovog predsednickog kandidata.


Nova Srbija, koju predvodi Velimir Ilic, gradonacelnk Cacka i Demohriscanska stranka, koju predvodi Vladan Batic, ministar pravde u srpskoj vladi, najavili su da ce svakako izaci sa svojim kandidatima.


Demokratski centar je takodje najavio da bi to mogao uciniti - i to ce, ako


se dogodi, predstavljati najveci izazov Labusu. Razlog je to sto bi najverovatniji kandidat stranke - njen lider Dragoljub Micunovic, predsednik Savezne skupstine - mogao podeliti proreformisticke glasove.


Micunovic bi dobio podrsku onih istih glasaca sa liberalnog centra koji bi mogli glasati i za Labusa, od cega bi koristi imao Kostunica, za koga mnogi veruju da ce se kandidovati.


Ukoliko se, pak, Micunovic ne kandiduje veruje se da bi Nebojsa Covic, potpredsednik srpske vlade i sef Koordinacionog centra za Kosovo, lider Demokratske alternative, jos jedne partije iz DOS-a, takodje mogao objaviti svoju kandidaturu.


Ako Djindjicev covek izgubi, neizbezni su novi parlamentarni izbori, i verovatno je da ce se neke partije iz koalicije politicki pribliziti Kostunici. S druge strane, Labusova pobeda bi nedvosmisleno ojacala pozicije premijera Srbije, a verovatno je da bi on preuredio vladajuci savez, prihavatjuci samo one partije koje su mu lojalne.


Postoji mogucnost da ce se u buducnosti pojaviti i treci politicki blok koji bi mogao konkurisati Kostunici i Djindjicu. Pismo koje je Isakov u maju poslao liderima sedam stranaka levice i centra koje se nalaze u koaliciji, pozivajuci ih da se odupru sve izrazenijoj Djindjicevoj dominaciji, najavljuje mogucnost takvog ishoda.


Isakov je 30.jula izjavio za beogradski magazin "Reporter" da ne zeli da napusti koaliciju, vec predlaze formiranje "snaznog socijaldemokratskog saveza unutar DOS-a, koji bi bio snazan koliko i Djindjiceva DS i Kostunicina DSS". Neki komentatori su ovu inicijativu vec opisali kao pokret "treceg puta".


Ovaj savez bi mogao ukljucivati dve grupe partija. S jedne strane, Demokratski centar, Demokratsku alternativu i Novu demokratiju, koje se vide kao grupacija desnog centra. S druge strane, Socijaldemokratiju, Gradjanski savez Srbije i razlicite regionalne i etnicki utemeljene partije, koje su jasno antinacionalisticki i reformski orijentisane.


Bez obzira na ishod predsednickih izbora, jedna stvar je izvesna. Koalicija koja je srusila Milosevica u oktobru 2000.godine nalazi se u poslednjoj fazi raspadanja.


Zeljko Cvijanovic je glavni urednik beogradskog nedeljnika "Blic News".