Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SRBIJA I CRNA GORA: NESRECAN BRAK

Mada Brisel uslovljava pridruzivanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji kao jedinstvenog entiteta, malo je politicke volje u i jednoj i u drugoj republici da se drzavna zajednica ucini funkcionalnom zajednickom tvorevinom.
By Dragana Nikolic-Solomon

Subota je. Na Kalemegdanu, beogradskom parku, uobicajena zivost. Ulicni prodavci su zaokupljeni postavljanjem svojih standova, prodajom kalendara, slika i postera jednog od glavnih haskih optuzenika, bivseg lidera bosanskih Srba Radovana Karadzica. Pored standova, jedan pevac stvara zaglusujucu buku na guslama, tradicionalnom narodnom instrumentu, zabavljajuci okupljene istorijskim stradanjima srpskog naroda.


Takvi se standovi nalaze na istom mestu vec godinama. Medjutim, roba koja se na njima prodaje nije sastavni deo pukog, bezopasnog folklora. Slike i kalendari sa Karadzicem i njegovim vojnim komandantom Ratkom Mladicem namenjeni su brojnim nacionalistickim pristalicama ideje o stvaranju "Velike Srbije" koje su pretezno antizapadno orijentisane.


Ova snazna antizapadna osecanja u Srbiji su razlog zbog koga njeni lideri izbegavaju da u potpunosti i javno podrze Haski tribunal uprkos cinjenici da je saradnja sa Medjunarodnim sudom za ratne zlocine u Hagu jedan od preduslova za clanstvo u Evropskoj uniji.


Srpski problem sa Evropom se, ipak, proteze izvan pitanja osecanja i stava javnog mnjenja. To je, takodje, strukturalni problem. Cak i kada bi predsednik drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, SCG, obecao da izruci Karadzica ili Mladica, njegove reci ne bi puno znacile jer predsednik nema ovlascenja da sprovode jednu takvu odluku.


To se desava jer drzavna zajednica Srbije i Crne Gore ne funkcionise kao tipicna, prepoznatljiva drzavna struktura, te stoga odluke predsednika takve drzavne tvorevine ne znace puno.


Prema Ustavnoj povelji drzavne zajednice, sacinjenoj zahvaljujuci pritisku Evropke unije u martu 2002. godine s ciljem da se spreci dalji raspad bivse Jugoslavije, uclanjenje u Evropsku uniju predstavlja jedan od glavnih ciljeva drzavne zajednice Srbije i Crne Gore.


Postavlja se, medjutim, pitanje da li ovakva nezgrapna drzavna struktura moze ostvariti bilo kakav napredak u tom pogledu. Mada se Evropska unija odnosi prema Srbiji i Crnoj Gori kao jedinstvenom medjunarodnom subjektu sa ovlascenjem da potpisuje medjunarodne sporazume i da se uclanjava u medjunarodne organizacije, u stvarnosti su ovlascenja organa drzavne unije minimalna. Dve clanice drzavne zajednice - Srbija i Crna Gora - zapravo imaju punu suverenost u praksi.


Profesor Jovan Teokarovic, urednik magazina "Evropski forum", kaze da se u stvarnosti ne desava da drzavna zajednica koordinira odluke koje, potom, dve republike treba da sprovedu u delo. "Ne postoji politicka volja [republika-clanica] da implementiraju ovakvu koordinaciju", rekao je profesor Teokarovic za IWPR.


Drugim recima, mada Brisel uslovljava pridruzivanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji kao jedinstvenog entiteta, malo je politicke volje u i jednoj i u drugoj republici da se drzavna zajednica ucini funkcionalnom zajednickom tvorevinom.


Na ovaj problem ukazuje i izjava predsednika drzavne zajednice data crnogorskoj stampi 17. marta, gde je Svetozar Marovic jasno izrazio svoje simpatije za nezavisnu Crnu Goru. "Rodjen sam u Crnoj Gori i osecam se kao Crnogorac", kaze on. "Vidim buducnost u pravu Crne Gore da samostalno izabere sopstveni put".


DRZAVA STVORENA POD PRITISKOM?


Drzavna zajednica je rodjena zahvaljujuci pritisku spolja. Stvorena je na insistiranje Evropske unije kada su najvisi republicki i savezni rukovodioci potpisali Beogradski sporazum.


Time su udareni temelji drzavnoj zajednici, a eventualni referendum u Crnoj Gori o nezavisnosti morao je biti odlozen za najmanje tri godine sto je bio ozbiljan udarac crnogorskom rukovodstvu. Nakon pobede prozapadnog orijentisanog Mila Djukanovica na crnogorskim parlamentarnim izborima 1997. godine, odnosi izmedju Podgorice i Beograda su se znatno pogorsali. Pokusavajuci da se distancira od Slobodana Milosevica, Crna Gora se odlucila za separatisticki pristup uz aktivnu podrsku Zapada, te je pocela da vodi sopstvenu inostranu politiku. Napustila je jugoslovensku valutu - dinar, i uspostavila sopstvenu carinsku sluzbu.


Posle pada Milosevica u oktobru 2000. godine, Zapad je poceo da menja svoju politiku. Mada je ranije podsticao crnogorske ambicije za nezavisnoscu, Zapad je drasticno promenio svoj pristup zahtevajuci od Crne Gore da ponovo saradjuje sa Srbijom.


Zabrinut zbog mogucih implikacija koje bi crnogorska nezavisnost mogla imati na Kosovo i Bosnu i Hercegovinu, Zapad je odlucio da spreci nove promene granica na Balkanu prisiljavajuci dve republike na stvaranje fiktivne zajednicke drzave.


Podgorici je nalozeno da u tom trenutku ne insistira na nezavisnosti kao i da u prisustvu Havijera Solane, visokog predstavnika EU za spoljnu politiku, potpise Beogradski sporazum kojim se definisu uslovi za stvaranje nove drzavne zajednice sa Srbijom.


Rezultat je entitet koji ne uziva kredibilitet. Prema Mihajlu Crnobrnji, bivsem savetniku ministra za evropske integracije, to je "drzava koja je stvorena pod pritiskom, bez pravog uporista u stvarnosti".


Mada spoljnem svetu SCG deluje kao drzava sa parlamentom, predsednikom, jedinstvenom inostranom politikom i vojskom, takva fasada jedva da prikriva postojanje dve odvojene drzave. Dve godine nakon potpisivanja Beogradskog sporazuma, nova drzava nema cak ni grb, zastavu, pa ni drzavnu himnu.


Postojanje dve odvojene politicke snage i dva vrhovna suda upravo podseca na cinjenicu da su pravosudni sistemi takodje razdvojeni.


Dve valute - dinar u Srbiji i evro u Crnoj Gori - kao i postojanje dve centralne banke su podsetnik da su i privrede dve republike razdvojene.


Na podeljenost dva ekonomska sistema simbolicno ukazuje i interna carinska kontrola. Nema slobodnog protoka robe i novca izmedju dve republike.


Dzejms Lajon, direktor projekta Medjunarodne krizne grupe, ICG, tvrdi da je ono sto bi trebalo da bude slaba, administrativna granica izmedju dve republike zapravo "jedna od najtvrdjih granica na Balkanu".


Trgovci koji bi zeleli da dopreme luksuzni sapun iz inostranstva u SCG moraju platiti jednu vrstu carinskih dazbina za uvoz u Srbiju, a potpuno druge carinske namete da bi ih iz Srbije uvezli u Crnu Goru.


Monetarne transakcije izmedju dva dela drzavne zajednice su i dalje kompleksna operacija zbog postojanja razlicitih valuta. Cak i najjednostavnija stvar kao sto je pretplata iz Srbije na dnevni list iz Crne Gore kroz bankarski sistem je komplikovana jer banke iz jedne republike drzavne zajednice nisu voljne da prihvate novcane transfere u banke u drugoj republici.


Ova razjedinjenost u finansijama ima svoju paralelu i u ustavno-pravnoj konfuziji. Medjusobno rivalstvo izmedju dve republike dovelo je do toga da je Srbiji i Crnoj Gori bilo potrebno skoro godinu dana da izrade nacrt nove Ustavne povelje i ustanove drzavnu zajednicu, a jos toliko da bi republicki parlamenti ratifikovali dokument nakon potpisivanja sporazuma. Obe drzave-clanice tek treba da usklade svoje ustave sa Ustavnom poveljom.


Na pocetku, Brisel je imao popustljiv stav prema ovakvoj neuskladjenosti. Evropska unija je prihvatila ove neobicne aranzmane kao posledicu jednog "braka" izmedju partnera ugovorenog na brzinu. Medjutim, Evropa sada zeli da vidi konkretan pomak napred, pri cemu pogotovo insistira na stvaranju jedinstvenog ekonomskog prostora sa jedinstvenom carinom.


U martu 2002. godine, parlament drzavne zajednice izradio je akcioni plan da bi se to sprovelo u delo regulisanjem i uskladjivanjem prometa robe, kapitala, ljudi i usluga izmedju Srbije i Crne Gore radi priblizavanja standardima Evropske unije.


Pa ipak, Evropska unija je nedavno izrazila zabrinutost zbog cinjenice da 56 carinskih stopa za poljoprivredne proizvode jos uvek nije uskladjeno izmedju dve republike. Stavise, cini se da takav sporazum izmedju dve drzave nije ni na pomolu, tvrde strucnjaci.


Problem je u razlicitim interesima clanica drzavne zajednice. Srbija sa svojom jakom poljoprivredom zeli visoke carine na uvoz hrane iz inostranstva da bi zastitila sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju, dok Crna Gora - koja uzgaja malo toga - zeli niske ili nulte carinske stope na uvoz prehrambenih proizvoda kako bi cene u prodavnicama ostale niske.


Goran Svilanovic, ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore, kaze da clanice drzavne unije ne snose krivicu za sve probleme. On je kritikovao ulogu Brisela pri formiranju drzavne zajednice u svom govoru pocetkom marta meseca tvrdeci da je Evropa imala znacajnu slobodu pri oblikovanju odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, te da bi trebalo da prihvati deo odgovornosti za promasaje.


"Evropa je najpre dopustila da ova drzavna zajednica ima dve centralne banke i dve valute da bi tek naknadno zahtevala harmonizaciju ekonomskih sistema i stvaranje zajednickog trzista u dve republike", rekao je Svilanovic evropskim zvanicnicima. "Mi snosimo posledice odluka vasih vlada".


SPISAK ZAHTEVA EVROPSKE UNIJE


Prva tacka na evropskom spisku zahteva koji se moraju ispuniti, pre nego sto bi Srbija i Crna Gora uopste mogle da razmisljaju o clanstvu u Evropskoj uniji, je stvaranje jedinstvene funkcionalne drzave.


To podrazumeva stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora, jedinstveno trziste i funkcionalne zajednicke institucije. Evropa, takodje, zeli sprovodjenje kljucnih reformi pocevsi od pravosudja, policije i oruzanih snaga. Najzad, Evropa zahteva apsolutnu saradnju sa Haskim tribunalom.


Prema kriterijumima iz Kopenhagena, spisku uslova Evropske unije formulisanih 1991. godine koje nove clanice moraju ispuniti, zemlje-kandidati moraju imati stabilne demokratske politicke institucije i iskazati privrzenost vladavini prava, postovanju ljudskih prava i zastite manjina. U ekonomiji, one moraju pokazati da imaju funkcionalnu trzisnu ekonomiju, te da mogu izdrzati pritisak konkurencije na trzistu Evropske unije.


Visoki zvanicnici Evropske unije redom su ponavljali da se moraju najpre uveriti u postojanje jedinstvene funkcionalne drzave Srbije i Crne Gore. To je, takodje, bila poruka Evropske unije sa proslogodisnjeg samita u Solunu odakle je upucen signal zemljama zapadnog Balkana da se pripreme za pridruzivanje Evropskoj uniji.


Insistiranje na jedinstvenoj drzavi nije fetis, vec prakticni preduslov koji treba ispuniti. Evropa u ovom trenutku nema jedinstveni organ vlasti sa kojim moze pregovarati. "Adresa partnera za pregovore je nepoznata", izjavio je profesor Slobodan Samardzic, savetnik premijera Vojislava Kostunice, za magazin "Evropski forum".


Danijel Pantic, generalni sekretar "Evropskog pokreta za Srbiju", izjavio je za IWPR da kriterijumi iz Kopenhagena nisu ispunjeni. "Mi imamo dva potpuno razlicita ekonomska sistema u Srbiji i Crnoj Gori", kaze on. "Dok se to ne razresi, ova zemlja nece postati partner Evropskoj uniji".


Ne postoji organ vlasti unutar drzavne zajednice koji bi sproveo u delo bilo koji od ekonomskih i politickih zahteva koje postavlja Evropska unija. Usled toga, Srbija i Crna Gora su prepustene same sebi u pokusaju da sprovedu reforme - deo po deo.


Neophodno je usvojiti oko 80.000 strana zakonskih dokumenata da bi se privrede obeju zemalja pripremile za nastup na jedinstvenom trzistu Evropske unije. Sloveniji, koja se svojevremeno dobro pripremila za clanstvo u EU, bilo je potrebno trinaest godina da bi ispunila sve uslove. Do danas, Drzavna zajednica Srbija i Crna Gora izradila je nacrte nekih vaznih zakona, ali malo sta je ucinjeno da bi se sproveli u praksi.


Predsednik Evropskog pokreta za Srbiju, Zivorad Kovacevic, rekao je 24. marta da su Srbija i Crna Gora malo toga ucinili da bi premostili glavne prepreke na njihovom putu u Evropu, pogotovo u pogledu saradnje sa Haskim tribunalom, te uredjivanjem odnosa izmedju Srbije i Crne Gore i Kosova.


Upravo zbog toga, kaze on, nije preduzet nijedan ozbiljan korak na putu ka uclanjenju u Evropsku uniju, a drzavna zajednica Srbije i Crne Gore je jos uvek "u poslednjem vagonu balkanskog voza koji vodi ka Briselu". Srbija i Crna Gora ne zaostaju samo za Hrvatskom, vec i za siromasnijim susedima kao sto su Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija.


CRNOGORSKA DILEMA O NEZAVISNOSTI


Iako pod konstantnim pritiskom Evrope da se prilagodi zivotu u Drzavnoj zajednici, Crna Gora se nije pomirila sa formalnim vezama sa Srbijom. Ona i dalje planira da odrzi referendum o drzavnosti i da dalje radi na strategiji izlaza.


Uprkos siromastvu ove malene republike, u kojoj prosecna plata iznosi 170 evra, i u kojoj je dve trecine odrasle populacije nezaposleno, vladajuca koalicija u Crnoj Gori koja se sastoji od Djukanoviceve Demokratske partije socijalista, DPS-a, i Socijaldemokratske partije, SDP-a, koju predvodi Ranko Krivokapic, optimisticki govori o samostalnom ulasku u Evropu.


Krivokapic je crnogorskim medijima rekao u februaru da je Drzavna zajednica i dalje teret Crnoj Gori. "Ona usporava integraciju Crne Gore u Evropsku uniju, ne doprinosi njenoj demokratizaciji, [i] umesto toga doprinosi njenom propadanju", izjavio je on.


Crnogorsko rukovodstvo veruje da su ekonomski sistemi Srbije i Crne Gore previse razliciti da bi se usaglasili sa zahtevima Brisela za uspostavljanjem jace unije. Oni kazu da bi bolji put u Evropu ukljucivao odvajanje programa Srbije i Crne Gore u Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji (SSA).


Na jednoj konferenciji za stampu koja je odrzana 17-og marta, Djukanovic je izjavio da bi Crna Gora i Srbija trebalo da izadju sa novim modelima za integraciju sa Evropskom unijom.


Crna Gora smatra da su zahtevi koji se postavljaju u Briselu za jednom centralnom bankom i jedinstvenim trzistem predstavljaju krsenje odredbi beogradskog Sporazuma - tvrdeci da on predvidja da Srbija i Crna Gora zadrze postojece nivoe suvereniteta.


Djukanovic je takodje rekao da je Solana obecao da beogradski Sporazum nece predstavljati prepreku ka evropskoj integraciji Crne Gore.


"Ukoliko Evropska unija zeli da ispostuje svoje medjunarodne obaveze, ona ce stvoriti jedan specifican model Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji za Srbiju i Crnu Goru. U suprotnom, mi mozemo da razmisljamo o drugacijim nacinima ulaska u Evropu", izjavio je on.


Pocetkom marta, Krivokapic, koji je takodje i predsedavajuci u crnogorskom parlamentu, je, da bi isprobao odakle vetar duva, izjavio da ce se referendum o nezavisnosti Crne Gore odrzati sledeceg marta.


U medjuvremenu, Crna Gora kaze da ona implementira sopstvene reforme za ulazak u Evropu. Pokojni Rajko Milovic, koji je radio za pravnu kancelariju crnogorske vlade, izjavio je za IWPR da je 95 odsto crnogorskih zakona - sve u svemu nekih 360 zakonskih akata - bilo prepravljeno da bi se zadovoljili standardi Evropske unije.


Medjutim, jedan zvanicnik iz misije Srbije i Crne Gore u Evropskoj uniji, koji je zeleo da ostane anoniman, rekao je da sumnja u takve tvrdnje - postoji veliki jaz izmedju usvajanja zakona i njihove implementacije.


U stvarnosti, endemicno svercovanje i korupcija na koje se oslanjaju mnogi ljudi postoje uprkos navodnom cilju vlade da se pridruze Evropi. Neki eksperti u Podgorici kazu da vlada govori o reformi, ali da zeli da zadrzi status quo, bojeci se da bi bliske veze sa Evropom mogle da donesu nezeljeni nivo zakonske regulative i, cak, i krivicno gonjenje nekih zvanicnika.


Prema recima Nebojse Medojevica, izvrsnog direktora crnogorskog istrazivackog centra Grupa za promene, "politicka elita Crne Gore [je] kontrolisana od strane finansijske oligarhije [i] ne zeli evropske standarde u Crnoj Gori.


"Oni ne zele nikakve promene. Ulazak u Evropu znaci implementiranje reformi, sto je do sada bilo samo na nivou teorije, i sto bi moglo da ugrozi njihove 'poslovne' interese."


Medojevic kaze da vlada cak nije ni pocela sa reformom policije niti sa reformom pravosudja, koji su i dalje podlozni korupciji i pritisku od strane izvrsne vlasti.


"Crna Gora do sada nije pripremila ni jedan jedini strateski dokument sto se zahteva u okviru procesa Stabilizacije i pridruzivanja - vlada nema nikakvu predstavu o tome sta bi trebalo da radi", zakljucio je on.


SRBIJA - ZEMLJA KOJOJ NACIONALIZAM NE DA MIRA


I dok veci i bogatiji partner Crne Gore u ekonomskom pogledu vise obecava, rastuca politicka radikalizacija, udruzena sa sve gorim problemom sa Haskim tribunalom, vuce Srbiju unazad.


Srbiji nedostaje politicki konsenzus o njenoj sudbiji u Evropi, a opste nezadovoljstvo optuznicama protiv ratnih kriminalaca hrani jako antievropsko osecanje.


Novi republicki premijer, Vojislav Kostunica, lider Demokratske stranke Srbije, DSS, podsticao je ovakva osecanja na pocetku svog mandata kada je obznanio da "saradnja sa haskim Tribunalom nece biti prioritet".


Njegova manjinska vlada, koja je, posle decembarskih izbora, stupila na vlast pocetkom marta ove godine, ujedinjuje nekoliko politickih partija sa razlicitim programima i idejama o saradnji sa sudom za ratne zlocine. Osim toga, vlada zavisi i od podrske koju joj u parlamentu daje Socijalisticka partija Srbije, SPS, cijem se lideru, Slobodanu Milosevicu, sudi u Hagu.


Nade Srbije i Crne Gore o pridruzivanju i Evropskoj uniji i NATO programu Partnerstva za mir, i dalje su blokirane njihovim neuspehom da se izbore sa problemom optuzenih za ratne zlocine. Strucnjaci se slazu u tome da jedini put ka Evropi vodi kroz Haski tribunal.


Prema recima profesora Teokarevica, "nije verovatno da ce Evropa napraviti ustupak po ovom pitanju". On je dodao da ce Evropa usvojiti sankcije protiv Srbije i Crne Gore ukoliko Drzavna zajednica ne pristane na izrucenje optuzenih Haskom tribunalu. "Oni nam jednostavno nece dozvoliti da postanemo clanovi Unije".


I dok bolje plasirana Hrvatska nalazi da joj je put ka Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji preprecen neuspehom da izruci najvaznijeg osumljicenog za ratne zlocine, generala Antu Gotovinu, put Srbije i Crne Gore preprecen je problemom sa Karadzicem i Mladicem.


"Bez izrucenja Gotovine nece doci do ratifikacije hrvatskog Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji", izjavio je Teokarevic. "Isto to vazi i za Srbiju i Crnu Goru. Bez izrucenja Karadzica i Mladica nikada nece doci do rafitikacije [Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji]."


Jedan izvor iz Evropske unije je istakao da je srpski problem sa Tribunalom ozbiljniji nego hrvatski, jer se vlasti u Beogradu oslanjaju u parlamentu na partiju ciji je predsednik Milosevic, optuzen za najteze ratne zlocine od svih njih.


Dodatni problem za Srbiju sastoji se u tome sto ona mora da izruci dve vazne licnosti - Karadzica i Mladica - a ne samo jednu kao Hrvatska. Uz to, Tribunal je manje omiljen u srpskoj javnosti nego sto je to slucaj u Hrvatskoj.


Medju obicnim ljudima postoji duboko nezadovoljstvo Haskim tribunalom, i vecina njih ga smatra politickom institucijom koja selektivno primenjuje pravdu protiv Srba.


Jedna sezdesetogodisnja peznionerka iz Beograda rekla je za IWPR da se ona, iako razume da integracija sa Evropom zavisi od predaje Karadzica i Mladica, ipak protivi izrucenju. "Ti su ljudi branili nasu zemlju, oni su heroji", izjavila je ona.


Iako 70 procenata javnosti rutinski izjavljuje da podrzava integraciju sa Evropskom unijom, samo mali broj njih razume ovaj proces, ili su spremni da ga ubrzaju ekstradicijama optuzenih Hagu.


Srpska javnost nije shvatila da "Evropa ne predstavlja samo zvezde, vec i trnje", rekao je Crnobrnja. "Stavise, ljudi nisu zainteresovani za to da prodju kroz to trnje."


Put ka Evropi bi mogao da bude dodatno otezan ukoliko bi - kako se ocekuje - Tomislav Nikolic, kandidat antievropske i ekstremne nacionalisticke Srpske radikalne stranke, SRS, pobedio na predsednickim izborima koji ce se u Srbiji odrzati u junu.


Srpska radikalna stranka, cijem se lideru, Vojislavu Seselju, sudi u Hagu za ratne zlocine, osvojila je 27,5 procenata glasova proslog decembra na parlamentarnim izborima. Ona nije mogla da oformi vladu, ali je njeno upadljivo pokazivanje obelezilo nedostatak konsenzusa u vezi sa time kojim putem bi Srbija trebalo da krene.


Program SRS-a je otvoreno protiv Zapada i narocito neprijateljski orijentisan prema sudu u Hagu. Ova partija ce uciniti sve da javnosti predstavi "opasan znacaj Haskog tribunala", kazu oni.


Ova se stranka takodje zalaze i za to da se "skine maska" sa njihovih aktivnosti i da se pomogne uhapsenim Srbima. Ona se suprotstavlja clanstvu Srbije u NATO-u, navodeci "brutalnu agresiju protiv nase zemlje" od strane ove Alijanse - podrazumevajuci pod time vazdusnu kampanju NATO-a iz 1999. godine koja je primorala Srbiju da povuce svoje snage sa Kosova.


Kosovo je treca ozbiljna prepreka evropskoj integraciji Srbije i Crne Gore, pri cemu se moze ispostaviti da je status juzne pokrajine veci problem od odnosa Srbije sa Crnom Gorom ili Haskim tribunalom.


Iznenadna eskalacija nasilja protiv Srba na Kosovu 17. i 18. marta dovela je do komesanja nacionalistickih duhova u samoj Srbiji, a mnoge srpske politicare ohrabrila da zatraze siru autonomiju za kosovske Srbe u medjunarodnom protektoratu u delovima Kosova gde su u vecini.


S obzirom na to da Albanci takvu decentralizaciju smatraju pokusajem stvaranja odvojenih entiteta kao sto je to Republika Srpska u Bosni i Hercegovini, mogucnost ponovnog razbuktavanja nasilja na Kosovu ili izmedju kosovskih Albanaca i Srbije ne moze se iskljuciti.


Bez sporazuma o konacnom statusu entiteta, uvek ce postojati mogucnost za izbijanje novog sukoba. Prema Carlsu Grantu iz Centra za evropske reforme sa sedistem u Londonu, Kosovo je u latentnoj krizi koja samo sto se ne razbukta.


"Sve dok se ne resi konacni status Kosova, region se ne moze integrisati u Evropu zbog mogucnosti izbijanja sukoba izmedju Albanaca i Srba", kaze on. Grant tvrdi da ce resavanje konacnog statusa Kosova biti preduslov koji se mora ispuniti da bi se Srbija uclanila u Evropsku uniju.


KUDA DALJE?


Posle sloma Milosevicevog rezima, Srbija i Crna Gora ponovno je ukljucena u medjunarodnu zajednicu, a drzavna unija je postala punopravni clan Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija.


Medjutim, s obzirom na to da drzavna zajednica dve republike ocito ne funkcionise, vecina analiticara se slazu da buduci napredak na putu ka Evropskoj uniji podrazumeva revidiranje stava Brisela prema drzavnoj zajednici, te preduzimanje aktivnije pristupa.


Prema profesoru Teokarevicu, Evropska unija bi trebalo da uvazi cinjenicu kako ni Podgorica, niti Beograd nisu u stanju da samostalno uspostave u potpunosti funkcionalnu jedinstvenu drzavu, kao i da Brisel mora usvojiti fleksibilniji pristup.


Samardzic smatra bi aktivnija uloga Evrope mogla podrazumevati izradu konkretnog akcionog plana koji bi drzavna zajednica realno mogla ispuniti, a ciju bi implementaciju Brisel nadzirao, umesto insistiranja da su nezgrapne i disfunkcionalne strukture drzavne unije sposobne za ostvarivanje zadatih ciljeva.


Ako se u martu sledece godine odrzi crnogorski referendum o nezavisnosti, koji bi vodio ka raspadu drzavne zajednice, dve republike bi morale iznova, ali ovoga puta samostalno, zapoceti celokupan proces pridruzivanja Evropskoj uniji. Neki eksperti veruju da bi to bilo bolje na dugi rok, ma kako da je bolan prelazni period.


Bilo kako bilo, iako ce se Srbija i Crna Gora uskoro graniciti sa clanicom Evropske unije - Madjarskom, a od 2007. godine bi mogla biti okruzena drzavama Evropske unije, malo ko veruje da ce Srbija i Crna Gora imati sopstvenu stolicu za stolom u Briselu pre 2016. godine. I to u najboljem slucaju.


Dragana Nikolic-Solomon je menadzer IWPR projekta u Beogradu. Daniel Sunter, pomocnik urednika IWPR-a, i Nedjeljko Rudovic, novinar podgorickog dnevnog lista "Vijesti", ucestvovali su u pisanju ovog teksta.