Srbija: Dinkic odoleo napadima

Mladjan Dinkic, reformski guverner Narodne banke Srbije, NBJ, i simbol stabilne srpske valute, uspeo je da sacuva svoj posao uprkos organizovanim pokusajima vlade da ga smeni sa polozaja guvernera.

Na prvi pogled, Dinkicu, starom 39 godina, sve ide na ruku - sjajna reputacija prvog uistinu nezavisnog guvernera Narodne banke, odlicni rezultati u suzbijanju neobuzdane inflacije i stabilizaciji valute i znacajno uvecanje deviznih rezervi.

Zasto onda reformska vlada srpskog premijera Zorana Zivkovica zeli da ga ukloni sa polozaja guvernera? Analiticari tvrde da za to postoje dva razloga. Prvo, vlada zeli da unese svez novac u privredu da bi se pokrenula industrijska proizvodnja jer se nalazi pod pritiskom da biracima pokaze kako uspeva da ostvari obecane rezultate. Da bi to uradila, vladi su neophodna sredstva, a najlaksi put da dodje do njih je preko centralne banke.

I drugo, Dinkic i grupa G17-Plus ciji je on clan postaju isuvise popularni, a vladajuca Demokratska opozicija Srbije, DOS, strahuje od toga.

Uprkos pritisku vladinih ministara tokom proteklih godinu dana, Dinkic je sacuvao svoju poziciju. Sukob se okoncao 14. juna kada je srpski ministar finansija Bozidar Djelic saopstio da ce pripremiti novu verziju zakona kojim se utvrdjuju ovlascenja Narodne banke Srbije, NBS. Dodao je da ce se nacrt novog zakona pripremiti u konsultacijama sa zvanicnicima NBS-a kao i ministarstva finansija, koje se trudilo da zadrzi neutralnu poziciju u sukobu izmedju guvernera i vlade.

Tada je postalo jasno da ce prva verzija zakona u cijoj izradi nisu ucestvovali ni NBS ni Ministarstvo finansija zavrsiti kao mrtvo slovo na papiru.

Ministar finansija izjavio je za beogradski dnevnik "Blic" da je pokrenuo proces izrade nacrta novog zakona tek nakon sto je dobio garancije od vlade da ce novi zakon biti razlicit od starog nacrta zakona, cija je glavna svrha, rekao je, bila da se ukloni Dinkic sa mesta guvernera Narodne banke.

Da je parlament usvojio tu prvobitnu verziju, to bi bio kraj za aktuelnog guvernera NBS. Izvori bliski Dinkicu izjavili su za IWPR da se u nacrtu tog zakona predvidjalo da guverner centralne banke ne sme biti clan politicke stranke, te da mora imati najmanje deset godina bankarskog iskustva. Dinkic ne ispunjava nijedan od ova dva uslova.

Poslednji pokusaj da se ovakav nacrt zakona progura kroz parlament odigrao se pocetkom ovog meseca. Lideri vladajuce koalicije 9. juna su izglasali nepoverenje aktuelnom guverneru i odlucili da od parlamenta zatraze raspravu o nacrtu zakona o centralnoj banci vec 16. juna. Prema informacijama koje su procurile sa poverljivog sastanka zatvorenog za javnost do vecine srpskih medija, lideri DOS-a su optuzili Dinkica da vodi monetarnu politiku suprotno zeljama vlade kao i da zadrzava transe inostranih zajmova u rezervama centralne banke umesto da dopusti ministrima da potrose novac na stimulisanje proizvodnje i izvoza.

Dinkicev odgovor bio je energican. On je svojim protivnicima porucio da iniciraju glasanje o poverenju guverneru u parlamentu. U intervjuu za "Blic" objavljenom posle sastanka lidera DOS-a, on je optuzio radikalno krilo Demokratske stranke, DS, najjace partije u vladajucoj koaliciji, da je pokrenulo kampanju protiv njega pri cemu za napade koriste manje koalicione partnere.

"Nemaju hrabrosti da to iznesu javno vec umesto toga koriste male stranke ... i govore im sta da kazu", rekao je Dinkic.

Ovo je bio najnoviji napad - mozda i poslednji - u sukobu koji traje vec vise od godinu dana.

Pre svoje tragicne smrti 12. marta, premijer Zoran Djindjic je predvodio one koji nisu zeleli Dinkica na mestu guvernera Narodne banke. Pocetkom 2002. godine, pokojnom premijeru se nije dopadala neintervencionisticka politika slobodnog trzista koju je zastupao guverner tadasnje Narodne banke Jugoslavije, NBJ. Pod pritiskom domacih proizvodjaca, Djindjic je zatrazio devalvaciju dinara kao nacina da se robe za izvoz ucine konkurentnijim u inostranstvu. U tome nije imao uspeha. Upravo je u to vreme vlada zapocela izradu nacrta zakona cija bi svrha bila uklanjanje nekooperativnog guvernera centralne banke, tvrde izvori bliski Dinkicu.

Nova prilika za ponovno pokretanje kampanje ukazala se kada se NBJ transformisala u centralnu banke Srbije u okviru ustavnih promena nakon uspostavljanja nove drzavne zajednice Srbije i Crne Gore pocetkom ove godine. Novi zakon je u svakom slucaju bio potreban zbog izmenjene uloge centralne banke, a Djindjic je navodno zeleo da nametne nacrt zakona koji su njegovi zvanicnici vec pripremili i koji je tek sada odbacen.

Moguce je da je vlada osetila kako je krajnje vreme da krene u sprovodjenje svog plana u junu posto je naglo pocela da joj opada popularnost zbog lose situacije u privredi. Industrijska proizvodnja je nastavila da pada, susa bi mogla da prepolovi prinose u poljoprivredi, a budzetski i trgovinski deficit se neprestano uvecava od pocetka ove godine.

Naravno, vlada ne zeli da ovi problemi dovedu do izbijanja socijalnih nemira u zemlji jer bi se usled toga nasla pod pritiskom da raspise prevremene parlamentarne izbore. Srpska vlada ne zeli izbore pre isteka svog mandata u decembru 2004. godine, ali bi mogla biti prisiljena da zakaze prevremene izbore zbog politickih previranja unutar vladajuce koalicije.

Ministri, dakle, imaju puno razloga zbog kojih insistiraju na koriscenju deviznih rezervi centralne banke radi podsticanje privrednog rasta. Za to su pridobili razlicite saveznike - politicare koji se zalazu za intervencionisticku politiku drzave u ekonomiji, one koji su prosto populisti, ali i biznismene koji su izgradili svoja carstva za vreme Milosevicevog rezima.

Predsednik veca gradjana skupstine Srbije i Crne Gore Dragoljub Micunovic optuzio je Dinkica da se hvalise velikim deviznim rezervama u trenutku kada se sirom Srbije zbog nedostatka sredstava zatvaraju narodne kuhinje. U medjuvremenu Bogoljub Karic je ustvrdio da je "vlada postala talac guvernera Dinkica."

"Ukoliko se ne ulozi pola milijarde dolara u srpsku privredu, reforme koje je zacrtao premijer Djindjic nemaju izgleda na uspeh", rekao je on.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije neprestano su rasle od trenutka kada je Dinkic postao guverner i trenutno iznose 3,3 milijarde americkih dolara. Ova suma predstavlja 125 odsto dinara koji se nalaze u opticaju sto prakticno znaci da Dinkic nece imati vecih problema da ocuva stabilnost valute, sto nije bio slucaj u periodu pre nego sto je preuzeo kontrolu nad monetarnom politikom.

Cini se da je Dinkiceva politika u skladu sa kreditnim sporazumom vlade sa Medjunarodnim monetarnim fondom, MMF, kojim se predvidja znacajan porast deviznih rezervi tokom ove godine. Prema poslednjoj analizi implementacije ovog sporazuma koja je objavljena u junu, cilj vlade je takodje snizavanje stope inflacije i smanjenje, a ne povecanje javne potrosnje.

Do danas, Dinkic nije dozvolio nikome da pipne devizne rezerve centralne banke, upozoravajuci da bi koriscenje rezervi u te svrhe moglo dovesti do inflatornog udara.

"Takvo koriscenje deviznih rezervi je jednako stampanju novca bez pokrica," izjavio je guverner nedavno.

Mnogi srpski ekonomisti smatraju da je u pravu. "Za razliku od Narodne banke Srbije, vlada nije u tolikoj meri posvecena reformama, a to za posledicu ima brojne probleme," izjavila je za IWPR Dana Popovic, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

"Kljucni problem je u tome sto vlada ne restruktuira velika drzavna preduzeca. Cak ni ne zna kada ce poceti da to radi. Neko ce morati da to finansijski podrzi, a vlada veruje da bi NBS mogla to da ucini."

Ono sto je Srbiji potrebno je cvrsta monetarna politika, cak i ako bi to dovelo do krize vlade, dodaje ona.

Ekonomisti poput Dane Popovic sumnjaju da vlada zapravo zeli da pridobije podrsku javnosti ulaganjem novca u industrijske gigante nastale u socijalizmu koji zaposljavaju stotine hiljada ljudi, ali vec godinama proizvode gubitke. Ona uocava slicnosti sa potezima poslednjeg Milosevicevog predsednika vlade Mirka Marjanovica koji je trosio sredstva iz deviznih rezervi na ova preduzeca. To ih je, medjutim, samo odrzavalo u zivotu, ali se ta preduzeca nikada nisu restrukturisala.

Osim u oblasti ekonomske politike, ministri i clanice DOS-a - pogotovo DS - uznemireni su zbog Dinkicevog obicaja da koristi svoju poziciju da bi kritikovao vladu i promovisao sopstvenu politicku stranku G17 Plus.

Dinkic je u odlicnoj poziciji da stekne politicke poene jer ga javnost identifikuje sa monetarnom stabilnoscu u zemlji tokom protekle dve i po godine.

Sa guvernerom centralne banke na celu, G17-Plus je stekao znacajnu popularnost naustrb DOS-a predstavljajuci se kao istinska alternativa. Prema rezultatima istrazivanja javnog mnjenja koje je sprovela agencija "Strategic Marketing" pocetkom juna, rejting DS-a je tokom cetiri sedmice pao sa 27 na 22 odsto, dok je popularnost G17 Plus skocila sa osam na 11 odsto, mada postoji tek sest meseci kao politicka stranka. Sam Dinkic je najpopularnija licnost na politickoj sceni Srbije.

Analiticari tvrde da je uzrok ovom porastu popularnosti cinjenica da glasaci politicare iz G17 Plus smatraju strucnim i nekorumpiranim javnim licnostima.

Inicirajuci napad na guvernera, vlada je napravila ozbiljnu gresku u proceni nivoa podrske koju Dinkic uziva u inostranstvu. Analiticari smatraju da Dinkic i njegova stranka, G17 Plus, gube podrsku jer se protive drzavnoj zajednici Srbije i Crne Gore koju smatraju nefunkcionalnom uprkos zalaganju Evropske unije za ocuvanje drzavne unije.

Na kraju, upravo je zabrinutost medjunarodnih finansijskih institucija za monetarnu stabilnost u zemlji bila najvazniji faktor. Bez Dinkica na celu NBS, postojalo je strahovanje da se srpska vlada nece samo zadrzati na koriscenju deviznih rezervi vec ce poceti i da stampa novac, sa katastrofalnim rezultatima.

Mada je DOS odustao od svojih planova da, za sada, zameni Dinkica na mestu guvernera, ovaj sukob mozda jos uvek nije gotov. Sledeci korak, tvrde beogradski analiticari, mozda ce biti da ga okrive za sve losiju ekonomsku situaciju. Medjutim, vlada bi imala puno problema da to ucini u trenutku kada gubi poverenje glasaca, pri cemu se mora imati u vidu da je guverner do sada uspesno odbijao sve napade.

Zeljko Cvijanovic je redovni saradnik IWPR-a iz Beograda.