Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbija: bolesnom zdravstvu potrebna prva pomoc

Zdravstveni sistem, koji je bio za primer u vreme socijalizma, ruiniran je tokom protekle decenije.
By Zelimir Bojovic

Na Institutu za urologiju u Beogradu, glavna medicinska sestra Ljiljana Nikolic preduzima neuobicajene korake kako bi se premostili problemi koji su nastali zbog nedostatka sredstava za zdravstvo tokom prethodnih godina.


Ona je vec nekoliko puta odlazila u najluksuznije beogradske hotele kao sto su "Hajat" ili "Interkontinental" gde je dobijala posteljinu i carsave koji se u ovim hotelima, zbog manjih ostecenja, vise ne koriste. Zgrada instituta u kome radi je u losem stanju i prenatrpana je. "Sve se raspada", kaze ona pokazujuci na odeljenje sa trideset pacijenata – uglavnom obolelih od raka – koji dele jedno kupatilo i dva toaleta.


Zdanje u kome se nalazi institut podignuto je pre vise od osamdeset godina; sumorna siva fasada potpuno je unistena, a ulaz podseca na magacin. Ovakav Institut za urologiju simbol je sistema zdravstva u Srbiji koje vec godinama propada. Pod rezimom Slobodana Milosevica niko nije posvecivao paznju zdravstvu jer se novac trosio na nacionalisticke vojne projekte tako da je zdravstvo spalo na prosjacki stap.


Novca nema dovoljno, pogotovo u poredjenju sa razvijenim zemljama Zapada. Dok se u Velikoj Britaniji potrosi 1.500 americkih dolara godisnje po stanovniku, u Srbiji i Crnoj Gori se izdvaja samo 50 dolara. Prosecna mesecna plata oko 26.000 lekara u zemlji iznosi oko 20.000 dinara, ili oko 300 evra – sto je neuporedivo manje u odnosu na zarade njihovih kolega na Zapadu.


Oko 130.000 zaposlenih u zdravstvu su jedna demoralizovana armija ljudi. Od 2. oktobra do kraja decembra prosle godine polovina zdravstvenih radnika bila je u strajku zahtevajuci povecanje plata. Njihovi zahtevi nisu ispunjeni jer vlada nije bila u mogucnosti da vrsi korekcije plata zaposlenima u javnim sluzbama buduci da nije usvojen Zakon o budzetu za 2004. zbog raspisivanja parlamentarnih izbora u decembru 2003. godine. Sindikat je porucio da ce nastaviti strajk cim se formira nova vlada.


Mada su plate zdravstvenih radnika niske, one cine sezdeset odsto ukupnog godisnjeg budzeta za zdravstvo u iznosu od jedne milijarde evra. Mnogi zvanicnici zahtevaju smanjenje broja zaposlenih. "Ovakav zdravstveni sistem je predimenzioniran, glomazan i inertan", smatra zamenik ministra za zdravstvo Dragomir Marisavljevic. "Zdravstveni sistem se mora restruktuirati."


U medjuvremenu, zbog malih plata, mnogi zaposleni u zdravstvu rade honorarno u nekoj od privatnih klinika da bi sastavili kraj s krajem – naustrb njihovog redovnog posla u drzavnom sektoru.


Milan Spuran vec trinaest godina radi u Klinicko-bolnickom centru Srbije. "Moja plata, sve skupa sa dezurstvima, koja se posebno placaju, nije veca od 24.000 dinara (350 evra)", zali se on. Dr Spuran zivi u iznajmljenom stanu, a plata koju prima nije dovoljna za pristojan zivot zbog cega, van redovnog posla, radi honorarno. "Obavljam privatne preglede i konsultacije", kaze on. "Nadam se da ce nam plate uskoro biti vece i da ce se oprema na kojoj radimo cesce obnavljati."


Medjutim, malo je verovatno da ce se to ubrzo desiti. Mada je u prethodnih godinu dana kupljeno nesto nove opreme, ukljucujuci aparate za zracenje, ambulantna kola i nove operacione sale, prave strukturne promene zavise od medjunarodne pomoci.


Prema podacima ministarstva zdravlja, pomoc iz inostranstva je do sada iznosila oko sto miliona evra. Dodatnih pedeset miliona evra u vidu kredita Evropske investicione banke ceka na ratifikaciju kreditnog sporazuma u parlamentu drzavne zajednice jer su se neki opozicioni poslanici odbili da glasaju za odobravanje zajma zbog velike prezaduzenosti zemlje.


Predstavnici zdravstvenih ustanova zahtevali su ratifikaciju razvojnog kreditnog sporazuma ukazujuci da ne postoji rok za vracanje zajma. U protivnom, tvrde oni, dovodi se u pitanje cak i minimalna zdravstvena zastita stanovnistva.


Operacije i osnovna bolnicka nega su jos uvek besplatni u Srbiji i Crnoj Gori, ali pacijenti vec moraju sve vise da izdvajaju za usluge zdravstvenih ustanova. Za mnoge ljude sa malim platama ove sume su zastrasujuce.


Milinko, star 52 godine, brine se da li ce preziveti komplikovan hirurski zahvat, ali i zbog postoperativnih troskova za lekove. Njegova porodica je od lekara dobila poduzi spisak lekova, medicinskog i drugog materijala potrebnog za terapiju koje ce morati da kupi.


"Vec sam potrosio oko 10.000 dinara (150 evra) na lekove i potrebnu opremu za operaciju", kaze Milinko, koji zaradjuje 17.000 dinara mesecno. Uz to, dodaje on, moracu da potrosim jos nekoliko hiljada: "Ja znam da sve to moram da platim i zbog toga moja porodica i ja stedimo na drugim stvarima."


Milinko deluje uplaseno i zbunjeno. U njegovoj maloj bolnickoj sobi sve izgleda dotrajalo i oronulo - prljavi zidovi sa kojih je odavna opala farba, na stocicu kraj kreveta se nalaze ostaci oskudnog bolnickog rucka koji Milinko nije mogao da pojede.


Cak i kada se od pacijenata trazi da plate samo nekoliko stotina dinara, to moze biti veliki izdatak za mnoge, pogotovo za penzionere i izbeglice. Vojo, star 55 godina, izbeglica iz Drvara na severozapadu Bosne, pokusava da izmoli 200 dinara od prolaznika ispred jedne od klinika u kojoj se njegova zena leci od raka. "Do sada sam za razne preglede dao vise od 150 evra, a sada su mi rekli da moram da kupim neku emulziju koja kosta 200 dinara", kaze on. "Sramota me je sto ovako molim za novac, ali nemam nikoga ovde u Beogradu od koga bih mogao pozajmiti nesto."


Siromastvo koje jednako pogadja i pacijente i zdravstvene radnike stvara plodno tle za korupciju. Krajem januara, specijalizovana sluzba kriminalisticke policije u Beogradu privela je doktora Lasla Svirtliha, nacelnika odeljenja beogradske Klinike za rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotovic", zbog sumnje da je neovlasceno trazio novac od svojih pacijenata.


Svirtlih je optuzen da je prijem jednog pacijenata u bolnicu uslovio isplatom od 300 evra, a potom je nekoliko dana kasnije trazio dodatnih 100 evra da bi produzio lecenje. Policija ga je uhvatila na delu kada su obelezene novcanice od po 50 evra predate doktoru. Svirtliha ocekuje pocetak sudjenja.


Zoran Ilic, predsednik sindikata "Nezavisnost", napominje da je borba protiv korupcije u zdravstvu jedan od prioriteta, ali dodaje da je "u toj oblasti ucinjen mali pomak". U stvarnosti, korupcija postoji u zdravstvu vec godinama. Pacijenti smatraju kako je davanje novca ili poklona lekarima najbolji nacin da sebi obezbede dobro i kvalitetno lecenje.


Tomica Milosavljevic, bivsi ministar zdravlja, insistira da Srbija jos uvek poseduje relativno dobro razvijenu mrezu zdravstvenih ustanova, a da su glavni problemi posledica loseg opsluzivanja sistema. "Mnogi od nasih problema su banalni", kaze on, "kao sto su napukle vodovodne cevi, prozori koji ne mogu da se zatvore, lose grejanje i oskudna hrana za pacijente."


"U Srbiji trenutno vazi obavezno zdravstveno osiguranje, a to znaci da gradjani Srbije od svojih plata odvajaju za zdravstvo pri cemu taj procenat iznosi 11,4 odsto sto je manje nego u drugim evropskim zemljama u kojima je donja granica 13 odsto", kaze Tomica Milosavljevic. "Izdvajanje za zdravstvo je jos uvek malo", dodaje on.


Mada on i njegov kolega Dragomir Marisavljevic predvidjaju promene na bolje narednih desetak godina, pacijenti danas moraju da se zadovolje postojecim uslugama oronulih ustanova i slabo placenog osoblja. Kao sto rece jedna 58-godisnja zena koja je cekala na prijem u jednu od beogradskih klinika: "Ljudi koji nemaju novca ne smeju sebi dopustiti da se razbole."


Zelimir Bojovic je dopisnik medijske kuce "Deutsche Welle" iz Beograda.