Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Srbi ce verovatno glasati na kosovskim izborima

Mada je oklevanje Beograda zbunilo kosovske Srbe, malo se cini verovatnim da ce bojkotovati kosovske parlamentarne izbore.
By Zoran Culafic

Sve je verovatnije je da ce kosovski Srbi ucestvovati na parlamentarnim izborima u pokrajini kasnije ove godine, mada bi razliciti signali koji pristizu iz Beograda i podele medju politicarima srpske manjine mogli dovesti do slabog odziva biraca cime bi se znacajno smanjio broj poslanickih mandata koji bi srpska manjina mogla osvojiti, smatraju analiticari.


Izbori koji se odrzavaju 23. oktobra ce biti cetvrti po redu na teritoriji pokrajine od 1999. godine. Srbi su bojkotovali lokalne izbore na Kosovu 2000. godine, sto su bili prvi izbori pod medjunarodnim pokroviteljstvom, ali su uzeli ucesca na sledecim izborima – 2001. i 2002. godine.


Prema Ustavnom okviru, najvisem zakonskom aktu na Kosovu, deset od ukupno 120 poslanickih mesta u pokrajinskom parlamentu ce se pridodati broju poslanickih mandata koje osvoje Srbi pod uslovom da oni osvoje makar jedan poslanicki mandat na izborima.


Da bi se maksimizirao ucinak srpskih glasova, politicari kosovskih Srba su 2001. godine formirali koaliciju "Povratak", kao jedinog predstavnika kosovskih Srba u pokrajinskom parlamentu. Ova je koalicija osvojila dvadeset dva poslanicka mandata – dvanaest na osnovu glasova i jos deset po osnovu odredbi iz Ustavnog okvira.


Medjutim, tokom protekle tri godine koalicija "Povratak" se podelila. Istovremeno, mada insistira da o svojim poslovima odlucuje nezavisno, koaliciju je sputavalo oslanjanje na savete iz Beograda, koji su cesto bili protivrecni.


Na primer, ovog jula meseca, srpski premijer Vojislav Kostunica je sugerisao kosovskim Srbima da ne izlaze na izbore nakon sto su oni raspisani.


Ako bi Srbi glasali, stoji u vladinom saopstenju, time bi se "pokopali planovi za politicko resenje kosovske krize koje je izradila srpska vlada, sto Beograd nece dozvoliti".


Dan kasnije, Vuk Draskovic, ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore, je poslao potpuno suprotnu poruku rekavsi da bi Srbi trebalo da glasaju po svaku cenu. "Ne moze se pobediti, ako ne ucestvujete", rekao je Draskovic, tvrdeci da bi Srbi, uz snaznu kampanju i izvestan stepen jedinstva, mogli da osvoje cak trideset poslanickih mandata.


Na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija o Kosovu, 5. avgusta, Zoran Loncar, srpski predstavnik u sedistu UN, je ponovio vladin stav da se Srbija protivi ucescu kosovskih Srba. "U ovom trenutku, Beograd ne moze pozvati kosovske Srbe da glasaju u parlamentarnim izborima u pokrajini", rekao je on.


Medjutim, sledeceg dana, Velimir Ilic, srpski ministar za kapitalne investicije, je ukazao na novi pristup ovom pitanju, najavivsi da ce se u Beogradu obaviti "konsultacije" o srpskom ucescu na kosovskim izborima u toku sledecih nekoliko dana.


Ivan Protic, dopisnik spanske novinske agencije EFE iz Beograda, koji prati zbivanja na Kosovu, veruje da ce srpska vlada promeniti stav u poslednjem trenutku, kao sto je to cinila ranije.


"Poslednja saopstenja vlade nisu tako kruta kao prethodna, i sada oni najavljuju nove razgovore unutar vlade", izjavio je Protic za IWPR. "Srpska vlada ce shvatiti da Srbi mogu ostvariti vise ako imaju svoje predstavnike u parlamentu nego sto bi to bio slucaj ako bi ostali izvan oficijelnih struktura".


Ako odziv srpskih glasaca na Kosovu bude mali, njihovi predstavnici ce verovatno osvojiti manji broj poslanickih mandata.


Prema podacima Misije OEBS-a na Kosovu, koja je organizovala prethodne izbore, 2001. godine je bilo 7.000 glasaca po osvojenom poslanickom mandatu. Tada je 64 odsto od 1,2 miliona stanovnika Kosova sa pravom glasa ucestvovalo na izborima.


Medjutim, ove godine bi broj glasaca koji je potreban za osvajanje jednog mesta u pokrajinskom parlamentu mogao biti veci s obzirom da analiticari smatraju da bi mogli imati bolji odziv albanskih glasaca.


Skeljzen Malici, poznati sociolog, kaze da su mnogi albanski biraci apstinirali proslog puta zbog neucestvovanja gradjanskih pokreta ili partija na izborima. To vise nije slucaj jer se pojavilo nekoliko novih politickih grupacija.


"Nove gradjanske opcije bi mogle privuci veci broj mladih Albanaca da glasaju", rekao je Malici za IWPR, misleci na najmanje tri nove politicke opcije ciji je cilj da privuku mladje glasace.


Cak i ako koalicija "Povratak" bude ucestvovala na izborima, suocice se sa konkurencijom. Srpski tajkun Bogoljub Karic i Momcilo Trajkovic, veteran medju kosovskim srpskim politicarima, su osnovali sopstvenu koaliciju, koja se prijavila za izbornu trku.


Pomalo neocekivano, nova grupacija je povukla svoju prijavu 10. avgusta jer se vlada u Beogradu jos uvek nije definitivno izjasnila o srpskom ucescu. Medjutim, oni su ostavili otvorenu mogucnost za ucesce na izborima u poslednjem trenutku, u slucaju da Beograd promeni svoju poziciju.


Trajkovic je odbacio mogucnost prikljucivanju koaliciji "Povratak" na jednoj izbornoj listi, tvrdeci da dve odvojene srpske izborne liste nece bitno uticati na srpsku poziciju u kosovskoj skupstini. "Dva ili tri poslanicka mandata manje nam ne bi znacila mnogo", rekao je Trajkovic. "Kvalitet, a ne kvantitet, je ono sto je vazno".


U medjuvremenu, medjunarodna zajednica je povecala pritisak na Srbe. Savet bezbednosti je na svojoj sednici posvecenoj Kosovu 5. avgusta pozvao Srbe da ucestvuju na oktobarskim izborima. Portparol UNMIK-a Georgi Kakuk je rekao IWPR-u da je UNMIK aktivan pokusavajuci da ubedi Beograd i lidere kosovskih Srba da ucestvuju na izborima.


"Apsolutno je sustinski vazno za srpsku zajednicu na Kosovu da u potpunosti ucestvuje u politickim procesima", rekao je Kakuk za IWPR.


"Nadamo se da ce Beograd promeniti svoj stav, te da ce pozvati srpsku manjinu na Kosovu da glasa kako bi srpski politicki entitet imao svoje mesto na politickoj sceni".


Nesposobnost ili nevoljnost Beograda, kako se to sada cini, da se odluci za ucesce ili za bojkot izbora vec izaziva nemir medju srpskim liderima na Kosovu. Oliver Ivanovic, clan predsednistva kosovske skupstine, smatra da bi Srbi mogli puno izgubiti zbog ovih odlaganja.


"Najgora stvar koja se moze dogoditi jeste da srpska zajednica na Kosovu ostane podeljena zbog oklevanja vlasti u Beogradu", kaze on. "Vlada bi trebalo da donese odluku o ucescu kosovskih Srba na izborima, i to na osnovu cinjenica – a ne emocija".


Ivanovic dodaje da je zabrinut zbog mogucnosti da je Beograd preokupiran predstojecim lokalnim izborima u samoj Srbiji, te da "Kostunica nece doneti nikakvu jasnu odluku do kraja septembra".


Ivanovic upozorava da ce 2005. i 2006. godina biti kljucne za srpsku zajednicu jer je medjunarodna zajednica saopstila da ce razgovori o konacnom statusu Kosova zapoceti u sledecih nekoliko godina.


Tokom predstojeceg perioda, kaze on, Srbi ce se suociti sa "ogromnim medjunarodnim pritiskom da imenuju ljude koji ce obavljati veoma vazne duznosti. Ovde Srbi moraju biti izabrani sa sto je vise glasova moguce".


Ivanovic jos dodaje: "Samo tako, uz punu podrsku srpske vlade, se kosovski Srbi mogu suociti sa ovim teskim izazovima. Ako srpska vlada ne deli ovo misljenje, onda mora imati alternativna resenja. U ovom trenutku, nisam siguran da vlada ima ta alternativna resenja".


Dragisa Krstovic, sef poslanicke grupe koalicije "Povratak" u kosovskom parlamentu, je takodje nagovestio mogucnost umeksavanja tvrdokornog stava Beograda o ucescu na izborima. Krstovic je 6. avgusta sugerisao da bi se izborna lista mogla predati izbornoj komisiji za svaki slucaj.


"To bi trebalo da uradimo kao meru predostroznosti jer se moze desiti da Beograd u poslednjem trenutku odluci da bi Srbi, ipak, trebalo da ucestvuju na izborima, a tada koalicija "Povratak" ne bi bila prijavljena za izbornu trku", kaze Krstovic.


Dok se Beograd premislja o ovom pitanju, kosovski Srbi iscekuju uputstva od srpske vlade. Dragan, star 30 godina, iz Gracanice, govori u ime mnogih Srba kada kaze da oni ne bi trebalo da glasaju ukoliko im Beograd najpre ne kaze da to ucine.


Medjunarodna zajednica, kaze on, je ranije vec prevarila kosovske Srbe obecavajuci "slobodu" ako budu izasli i glasali: "Nista od toga za sada, i zbog toga ja necu glasati ovaj put. Srbi ne bi trebalo glasaju. Trebalo bi da poslusaju savete nase vlade u Beogradu".


Zoran Culafic radi za UNMIK radio u Pristini. Tanja Matic je redovni saradnik IWPR-a.