Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SPECIJALNI IZVESTAJ: SLUCAJ POLICIJSKE TORTURE KOJI JE PODELIO SRBIJU

Hapsenje bivseg sefa policije pokrenulo je spekulacije da srpska vlada sprovodi cistku usmerenu protiv pristalica ubijenog premijera Zorana Djindjica.
By Daniel Sunter

Hapsenje nekadasnjeg sefa policije pod optuzbom za torturu cetiri osobe osumnjicene za ubistvo ponovo je podstaklo optuzbe da srpska vlada sprovodi politicku odmazdu protiv nekadasnjih saradnika ubijenog premijera Zorana Djindjica.


Pristalice pokojnog premijera tvrde da hapsenje Milana Obradovica – koji je vodio beogradsku policiju za vreme Djindjiceve vlade – predstavlja deo lova na vestice uperenog protiv Djindjicevih nekadasnjih saradnika, narocito onih koji su tokom 2003. godine ucestvovali u kontroverznoj policijskoj akciji pod nazivom Sablja.


Saveznici sadasnje administracije insistiraju na tome da ovaj potez nema nikakve veze sa operacijom Sablja, i da samo predstavlja deo kampanje za prociscenje srpske policije.


Obradovic i Milorad Bracanovic, bivsi zamenik sefa tajne sluzbe, trenutno se nalaze pod istragom zbog svoje uloge u navodnoj policijskoj torturi clanova takozvane Makine grupe koji su bili uhapseni zbog ubistva policijskog generala Boska Buhe izvrsenog 2002. godine.


Tvrdi se da je Obradovic odgovoran za delovanje policije zbog svog nadredjenog polozaja.


Obradovic je bio covek od poverenja u Djindjicevoj vladi, koja ga je 2001. godine imenovala za sefa policije. Posle Djindjicevog ubistva, unapredjen je u cin policijskog generala zbog svoje uloge u operaciji Sablja.


Operacija Sablja je sprovedena posle Djindjicevog ubistva 2003. godine, sa ciljem da se unisti organizovani kriminal u Srbiji koji je proglasen odgovornim za premijerovu smrt. Medjutim, medju uhapsenima su se nasli protivnici Djindjiceve vlade i u nekim slucajevima je doslo do jasnog krsenja ljudskih prava.


Bracanovic je postao zamenik sefa srpske tajne sluzbe posle pobune Crvenih beretki, jedinice za specijalne operacije, koja se odigrala u novembru 2001. Covek koji je do tada zaista komandovao jedinicom – Milorad Ulemek, poznat i kao Legija – sada se nalazi u zatvoru i jedan je od glavnih osumnjicenih u slucaju Djindjicevog ubistva.


Bracanovic se takodje nalazi pod istragom zbog navodnog ucesca u ubistvu bivseg predsednika Srbije Ivana Stambolica izvrsenog 2000. godine, kao i zbog navodnog pokusaja atentata na lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draskovica.


Posle ubistva Buhe 10. juna 2002. godine, istraga je poverena policiji pod komandom Obradovica, dok je Bracanovicu stavljen na celo tima koji je prisluskivao telefonske razgovore.


Tromesecna istraga dovela je do hapsenja takozvane Makine grupe, koju su cinili Nebojsa Maljkovic, Vladimir Jaksic, Dragan Ilic i Dragan Malesevic.


Njih cetvoricu je kasnije zbog nedostatka dokaza oslobodio Specijalni sud osnovan radi borbe protiv organizovanog kriminala. Presuda je sada u nadleznosti Vrhovnog suda Srbije i ocekuje se da ce on uskoro doneti odluku.


Clanovi Makine grupe su posle oslobadjanja, podrzani izvestajem Generalnog inspektora Ministarstva unutrasnjih poslova i dokazima koje je prikupila Jedinica za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK), izneli tvrdnje da ih je policija pod vodjstvom Obradovica prinudila da priznaju ucesce u Buhinom ubistvu.


Oni su izjavili da su muceni u prisustvu policijskih zvanicnika, clanova Djindjiceve vlade, Legije i clanova njegovog zemunskog klana.


Po navodima izvestaja Ministarstva unutrasnjih poslova, Ilic je tokom svog zatocenistva u jednom trenutku skinuo plasticnu kesu sa glave i video Cedomira Jovanovica, koji je u to vreme bio zamenik premijera. Navodi se da je on takodje uocio Obradovica i vodju Zemunskog klana Dusana Spasojevica koji je kasnije ubijen u sukobu sa policijom tokom pokusaja hapsenja za vreme operacije Sablja.


Malesevic, jedan od cetvorice uhapsenih, umro je zbog srcanog udara tokom ispitivanja. Lekari iz beogradskog Urgentnog centra i zatvorske bolnice potvrdili su da su Ilic i Maljkovic pretrpeli telesne povrede.


CISTKA U POLICIJI – ILI POLITICKA ODMAZDA?


Navodi o Obradovicevom ucescu u mucenju osumnjicenih predstavljaju kulminaciju dugotrajne kontroverze u pogledu nedavnih drasticnih promena u redovima policije.


Demokratska stranka Srbije Vojislava Kostunice preuzela je vlast u Srbiji 2004. godine i imenovala funkcionera DSS a Dragana Jocica za ministra unutrasnjih poslova umesto Dusana Mihajlovica, koji je predstavljao jednu od kljucnih licnosti u DOS u – Demokratskoj opoziciji Srbije pod vodjstvom Djindjica.


Posle Jocicevog imenovanja, usledila je temeljna reorganizacija policije i tajne sluzbe, koja je sada poznata pod imenom BIA – Bezbednosno informativna agencija.


„Trebalo je osloboditi se osoblja koje je bilo blisko bivsoj vlasti”, rekao je IWPR u jedan od policijskih zvanicnika. „Cistka je sprovedena s vrha nanize. Neki ljudi su morali da odu iz sluzbe zbog politickih razloga, a neki su jednostavno bili nesposobni ili korumpirani.”


Za sefa BIA imenovan je Rade Bulatovic, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Kostunice izmedju novembra 2000. i marta 2003. godine.


Bulatovic je jedan od mnogih Kostunicinih saveznika koji su uhapseni tokom operacije Sablja. Medju njima je i Aca Tomic, sef vojne obavestajne sluzbe.


Tadasnja vlast je tvrdila da su Bulatovic i Tomic odrzavali tajne sastanke sa Spasojevicem i Legijom i da su ucestvovali u zaveri za ubistvo Djindjica. Oni su kasnije oslobodjeni i protiv njih nikada nisu podignute optuznice.


U periodu posle Kostunicinog dolaska na vlast, otpusteno je 18 od 27 lokalnih sefova policije i 15 sefova odeljenja. Svi su bili bliski Djindjicevoj vlasti i svi su ucestvovali u operaciji Sablja.


Sveobuhvatne promene u vodjstvu policije negativno su se odrazile na moral policijskog osoblja i mnogi od njih su nerado prihvatali unapredjenja.


„Preuzimanje tih polozaja znacilo bi skoro sigurno uklanjanje iz sluzbe posle promene na vrhu vlasti”, rekao je IWPR u izvor iz policije. „Stalno politicko uplitanje podriva reformu policije i njenu stabilnost.”


Medju onima koji su izgubili polozaj posle dolaska Kostunice na vlast nalazi se i Sreten Lukic, sef odeljenja za javnu bezbednost, koga je u medjuvremenu Haski tribunal optuzio za ratne zlocine na Kosovu.


Pored Obradovica, koji je uklonjen sa polozaja u martu 2004. godine, slicna sudbina je zadesila sefa UBPOK a Boru Banjca i zapovednika Zandarmerije Gorana Radosavljevica poznatog pod nadimkom Guri.


Sef policijskog odeljenja za kriminalisticku istragu Mile Novakovic prebacen je u policijsko odeljenje zaduzeno za rad sa strancima koji borave u Srbiji, dok je pomocnik sefa beogradske policije Branko Mozgon premesten u vatrogasnu brigadu.


U zvanicnom objasnjenju se navodi da je Obradovic izgubio posao zbog neodgovarajuce akcije policije tokom nereda u Beogradu, kada je zapaljena dzamija, posle erupcije antisrpskog nasilja na Kosovu u martu prosle godine.


Neki tvrde da je to samo maska. „To je samo opravdanje za Obradovicevo otpustanje”, izjavio je za IWPR jedan policajac. „Cela vlada je bila odgovorna za neadekvatnu reakciju policije.”


U zestoko podeljenom politickom okruzenju u Srbiji, jedna struja veruje da slucaj Obradovica predstavlja jos jedan primer lova na vestice cije su zrtve nekadasnji Djindjicevi saveznici.


Pripadnici druge strane tvrde da sudjenje bivsim policijskim zvanicnicima predstavlja neophodan potez koji ce, izmedju ostalog, dati odgovor na pitanje da li je postojala povezanost izmedju bivse vlasti i mafije.


Oni su misljenja da ce se pod istragom naci jos neki pripadnici nekadasnje policijske garniture, pa cak i neki visoki funkcioneri DOS a.


Ocekuje se da ce se medju onima koji ce biti pozvani na ispitivanje naci bivsi zamenik premijera Jovanovic i nekadasnji zamenik ministra unutrasnjih poslova Nenad Milic.


Jovanovic i Milic su osudili ono sto su nazvali politickom odmazdom i negirali da su osumnjiceni bili muceni sa njihovim saznanjem ili pristankom.


Milic je ustvrdio da istraga o zatvorskom tretmanu Makine grupe prevashodno ima za cilj da ustanovi vezu izmedju Djindjica i Legije – ocigledno sa namerom da se ubijeni premijer diskredituje.


Jovanovic je optuzio Kostunicu, Tomica, Bulatovica, Jocica i ministra pravde Zorana Stojkovica da se nalaze iza istrage o torturi.


Njegov advokat Radivoj Paunovic izjavio je za IWPR da je policijski izvestaj koji optuzuje Obradovica, Bracanovica i druge namerno lansiran „kako bi se... Jovanovic na ovaj ili onaj nacin uvukao u proces”.


S tim se slaze i bivsi ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic. On je izjavio da hapsenje predstavlja „nastavak odmazde protiv pokojnog Djindjica i njegovih kadrova”.


„Vlast cini sve sto moze kako bi skrenula paznju javnosti sa socijalnih i ekonomskih problema i sopstvene nesposobnosti u borbi protiv talasa kriminala”, dodao je on.


Obradovic je iz zatvora izjavio da mu je smestio generalni inspektor Ministarstva unutrasnjih poslova Vladimir Bozovic, uz podrsku sadasnjeg ministra policije Jocica.


Prirodno, Bozovic odbacuje tvrdnje o politickoj pristrasnosti i navodi da je slucaj pokrenut posle saslusanja desetina svedoka, ukljucujuci i kljucne dokaze koje su predstavili policijski sluzbenici i doktori.


Analiticari isticu da postoje jasni medicinski dokazi da su pripadnici Makine grupe bili muceni, iako nije sasvim jasno ko je odgovoran za to i zasto su Legija i Spasojevic bili ukljuceni u istragu.


Jedan od razloga zbog kojih bi lideri zemunskog klana bili prisutni tokom policijskog ispitivanja Makine grupe naveo je Spasojevicev sef bezbednosti Zoran Vukojevic, poznat kao Vuk.


Posle hapsenja za vreme operacije Sablja u martu 2003. godine, Vukojevic je tokom svedocenja izjavio da je Buhu ubio Srecko Kalinic, clan zemunskog klana koji je jos uvek u bekstvu. Vukojevic je naveo da je zemunski klan svalio krivicu za Buhino ubistvo na rivalsku Makinu grupu uz pomoc policijskog inspektora Slobodana Pazina.


TEST ZA SRPSKE SUDOVE


Dok sudovi pokusavaju da utvrde odgovornost Obradovica i drugih uhapsenih policijskih zvanicnika za navodnu torturu nad pripadnicima Makine grupe, ostaje da se vidi da li ce zalbe na politicko uplitanje u proces imati rezultata.


Sukob izmedju Djindjiceve Demokratske stranke i DSS a podstakao je bojazan da ce doci do uticaja na sudski proces i da ce sudovi biti pod pritiskom da donesu presudu koja ce na jedan ili drugi nacin biti pristrasna.


Medjutim, sudski zvanicnici tvrde da politicke prilike nece uticati na njih.


Izvor blizak tuziocu u Specijalnom sudu za organizovani kriminal izjavio je za IWPR da je ucinjeno sve sto je moguce da slucaj bude sproveden u skladu sa zakonom, kao i da su nadlezni, pre zapocinjanja zasebnih procesa putem beogradskog tuzilastva, cekali da se najpre zavrsi inicijalni proces u specijalnom sudu.


Drugi visoki izvor iz tuzilastva izjavio je da je proces prikupljanja dokaza o policijskoj torturi od samog pocetka bio pod strogim nadzorom.


Ovaj izvor je odbacio Jovanoviceve i Miliceve tvrdnje da je tuzilastvo pokrenulo istragu iskljucivo na osnovu nalaza Generalnog inspektorata Ministarstva unutrasnjih poslova koje vodi Bozovic.


„Tuzilastvo je od UBPOK a neprestano trazilo nove i cvrste dokaze”, tvrdi ovaj izvor. „Odluka o zapocinjanju istrage je doneta tek posle procene verodostojnosti dokaza.”


Treci izvor, iz kancelarije oblasnog tuzioca, takodje je opovrgao tvrdnje da je istraga o torturi pokrenuta iskljucivo na osnovu izjava nepouzdanih izvora kao sto su clanovi Makine grupe osumnjiceni za Buhino ubistvo ili osobe koje se dovode u vezu sa Djindjicevim ubistvom.


„UBPOK je razgovarao sa svedocima unutar i izvan policije koji su prisustvovali ovim dogadjajima [torturi] ili su imali cvrsta saznanja o tome”, navodi ovaj izvor.


„Ti ljudi su odlucili da govore jer vise nisu mogli da cute. Jedino pitanje je da li ce imati hrabrosti da svoje tvrdnje ponove tokom svedocenja, s obzirom da svedoci cesto ne izjavljuju na sudu ono sto su rekli u policiji.”


„Najpre treba ustanoviti da li se tortura zaista odigrala i da li su odredjene osobe neovlasceno ucestvovale u radu policije.”


„Ako sud i tuzilastvo dodju do jasnih dokaza o tome, na proces vise nece biti moguce izvrsiti politicki uticaj.”


Direktor Instituta za kriminoloska i drustvena istrazivanja Dobrivoje Radovanovic kaze da je skeptican prema tvrdnjama da je slucaj Obradovica politicki motivisan.


„Postoje ozbiljni razlozi za verovanje da su osumnjiceni bili muceni”, kaze on. „Tvrdnje o politickom progonu izgledaju mi kao trazenje zaklona i pokusaj izbegavanja pravde.”


Radovanovic kaze da podrzava dosadasnji rad tuzilastva. „Treba pohvaliti tuzioce koji su dobro radili i nisu obracali mnogo paznje na politicke pritiske sa bilo koje strane”, kaze on.


„Oni rade svoj posao, sto znaci da pokusavaju da ustanove da li ima dovoljno dokaza za podizanje optuznica.”


Momir Ilic je novinar beogradskog dnevnog lista Blic. Danijel Sunter je saradnik IWPR a. Pedja Obradovic je novinar beogradske radio stanice B92.