Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

SKEPTICNA SLOVENIJA

Mnogi Slovenci nisu sigurni da zaista zele da njihova zemlja postane clanica NATO-a.
By Igor Juric

Od sticanja nezavisnosti dva kljucna cilja u spoljnoj politici Slovenije bila su clanstvo u Evropskoj uniji i NATO-u. Samo jednu deceniju nakon odvajanja od Jugoslavije, ova alpska republika sa dva miliona stanovnika je nadomak ostvarenja oba cilja, ali mnogi Slovenci nisu vise tako sigurni da je to ono sto zaista zele - barem kada je rec o clanstvu u zapadnom vojnom savezu.


Do kraja ove godine, pregovori o clanstvu u Evropskoj uniji trebalo bi da se uspesno privedu kraju. U medjuvremenu, Slovenija je na skupu u Pragu ove nedelje pozvana da se pridruzi NATO-u. U izvesnoj meri, ovaj poziv godi nacionalnom ponosu Slovenaca koji je doziveo udarac na samitu ovog saveza u Madridu 1997. godine, kada od Ljubljane, uprkos velikim ocekivanjima, nije zatrazeno da se pridruzi ostalim zemljama-clanicama. U najboljem slucaju, ipak, mnogi Slovenci imaju ambivalentan stav u pogledu clanstva u NATO-u.


Na madridskom samitu su Ceska Republika, Madjarska, Poljska, Rumunija i Slovenija razmatrane kao ozbiljni kandidati za clanstvo. Medjutim, lideri NATO-a su odlucili da u prvom krugu post-hladnoratovskog prosirenja saveza prime samo prve tri zemlje.


Sloveniju je to tesko pogodilo zbog izneverenih ocekivanja. Naime, politicari i mediji su uoci madridskog samita podsticali takva ocekivanja javnosti. Zaista, u svom razocaranju, neki slovenacki politicari su tvrdili da je takva politicka odluka posledica americkog mesanja.


Najtrajnija ostavstina slovenackog neuspeha da se pridruzi NATO-u 1997. godine je skepticizam javnosti. Pre madridskog samita, 62,4 odsto Slovenaca podrzavalo je clanstvo u zapadnom vojnom savezu. Medjutim, ova brojka je spala na 57 odsto neposredno posle odbijanja slovenacke kandidature. Sledecih nekoliko meseci se kretala nesto iznad 50 odsto.


Ove godine, podrska javnosti uclanjenju u NATO dodatno je oslabila tako da je po prvi put broj Slovenaca koji se protive clanstvu bio veci od broja onih ga podrzavaju. Prema septembarskom istrazivanju javnog mnjenja, samo 38,6 odsto slovenackog birackog tela se zalagalo za pridruzenje NATO-u, a 39,4 odsto je bilo protiv.


Poslednjih meseci, raspolozenje javnosti se opet promenilo.Ukoliko bi se izjasnjavali na referendumu o clanstvu u zapadnom vojnom savezu - do koga moze, a i ne mora doci - vecina Slovenaca bi podrzala ulazak u NATO.


Zaista, istrazivaci javnog mnjenja su zabelezili porast podrske uclanjenju Slovenije u NATO u oktobru mesecu. Oni to pripisuju intenzivnijim javnim diskusijama o ovom pitanju sto je posledica tekuce kampanje za predsednicke izbore.


Oba kandidata koji su prosli u drugi krug koji ce se odrzati 1. decembra - sadasnji premijer Janez Drnovsek i javni tuzilac Barbara Brezigar - podrzavaju slovenacko clanstvo u Severnoatlantskom vojnom savezu. Pored toga, sve parlamentarne stranke - sa izuzetkom malene Slovenacke nacionalne partije - se zalazu za ulazak u NATO. To su i dokazale tokom proteklih godina dajuci svoj glas u parlamentu za niz rezolucija i deklaracija u tom smislu.


S obzirom da ce parlament verovatno ratifikovati odluku o ulasku u NATO, grupe koje se tome protive zahtevaju odrzavanje referenduma na kome ce se omoguciti gradjanima da sami donesu odluku. Mada se vecina poslanika protivi toj ideji, javni pritisak u tom pravcu mogao bi imati za posledicu odrzavanje referenduma na prolece.


Ukoliko se to zaista desi, tesko je predvideti konacni ishod jer Slovenci ne smatraju vise zapadni vojni savez sustinski vaznim za svoju bezbednost. Pristalice ulaska u NATO strahuju da ce eventualna odluka o odbijanju clanstva u zapadnoj vojnoj alijansi naneti dugorocnu stetu medjunarodnom kredibilitetu Slovenije.


Uoci samita u Pragu, neki inostrani listovi su spekulisali da Slovenija nece dobiti poziv za uclanjenje zbog relativno slabe podrske slovenacke javnosti. Zaista, clanice NATO-a su upucivale kritike slovenackoj vladi jer nije uspela da objasni javnosti znacaj pridruzivanja vojnom savezu - bilo da je rec o koristi ili obaezama koje ce iz toga proisteci.


Jedan od razloga za to je odsustvo prave javne rasprave o NATO-u. Zaista, istrazivanja javnog mnjenja pokazuju da slovenacka javnost smatra da ne zna dovoljno o samom vojnom savezu i njegovim aktivnostima, za razliku od situacije u Evropskoj uniji, koja je organizovala sveobuhvatnu informativnu kampanju u Sloveniji u okviru priprema za prosirenje Evropske unije.


Vecina Slovenaca svesna je kljucne uloge koju je NATO odigrao u drugim delovima bivse Jugoslavije kao rezultat vazdusnih napada na Jugoslaviju i mirovnih misija u regionu. Mnogi kritikuju NATO jer mu je bilo potrebno isuvise vremena da se na pravi nacin angazuje na Balkanu, dok su drugi kriticni zbog civilnih zrtava, unistene infrastrukture i sveopsteg razaranja prouzrokovanog bombardovanjem.


Drugo sporno pitanje bice verovatno cena uclanjenja u NATO. Zapadni vojni savez ocekuje od kandidata da potrose dva odsto svog godisnjeg drustvenog proizvoda sto je znatno vise od 1,5 odsto koje Slovenija trenutno odvaja za odbranu.


Mada su ekonomski argumenti u vezi sa ulaskom u NATO veoma kompleksni, Ljubljana planira da poveca budzet za odbranu na dva procenta od drustvenog proizvoda do 2008. godine i upotrebi ova dodatna sredstva za niz reformi.


Mada se ukidanje obaveze sluzenja vojnog roka dopada vecini Slovenaca - a i pristalice ulaska u NATO tvrde da ce clanstvo doneti izvesne ekonomske pogodnosti - skeptici veruju da bi svaki dodatni trosak za odbranu bio promasaj jer slovenacka bezbednost nije ugrozena, niti je verovatno da bi se to moglo dogoditi u bliskoj buducnosti. Oni veruju, stoga, da bi se oskudna sredstva mogla bolje uloziti u poboljsanje zdravstvene i socijalne sigurnosti.


Jos jedan faktor protiv ulaska u NATO je stav prema Sjedinjenim Drzavama i, posebno, Busovoj administraciji.


Mnogim Slovencima ne dopada se ono sto smatraju sve upadljivijim unilateralnom pristupom SAD i duplim standardima kojima Vasington pribegava u nekim slucajevima kao po pitanju Medjunarodnog krivicnog suda i implementacije sporazuma iz Kjotoa o klimatskim promenama.


Mnogi NATO skeptici veruju da je neutralnost realna alternativa za Sloveniju. Stoga oni zele da njihova zemlja sledi primer Austrije i Svajcarske.


Drugi veruju da bi Slovenija trebalo da tezi bezbednosti koju bi joj pruzila zajednicka inostrana i bezbednosna politika Evropske unije. I to uprkos cinjenici da, u ovom trenutku, jedino NATO nudi garanciju kolektivne odbrane prema kojoj se, naime, napad na jednu od zemalja-clanica smatra napadom na sve zemlje-clanice.


Igor Juric je novinar RTV Slovenije.