Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Siromasni severnjaci na albanskom primorju

Turisticka industrija, koja je tek u povoju, ubrzano se razvija uz pomoc dosljaka sa severa zemlje.
By Denisa Xhoga

Porodice koje beze od siromastva sa zabacenog severa Albanije znatno doprinose naglom razvoju turisticke rivijere na jugu zemlje.


Tokom protekle decenije, oko 200 porodica napustilo je opustosene rudarske oblasti na severu, kao sto su Kukes, Has, Diber, Mirdite i Leze, u potrazi za poslom na 150 kilometara dugoj obali albanskog primorja.


Price o rivalstvu izmedju severa i juga potire srdacna dobrodoslica na koju su naisle pridoslice. Mnogima su na koriscenje kuce ustupili oni koji su emigrirali u Grcku.


"Dovoljno je to sto mi brinu o kuci jer bi zaista trebalo da je neko cuva", kaze Koco Dimitri, ekonomski emigrant koji se vraca svakog leta da bi otvorio svoj bar za letnju sezonu u obalskom gradu Himare.


Nema znakova trvenja i sukoba koji ponekad prate ovakve migracije unutar zemlje. "Ukoliko i bude svadje, to se ne desava zbog dosljaka sa severa, vec ljudi koji dolaze iz Vlore da ovde letuju", smatra jedan stanovnik Vlore koji je izgradio hotel u Himareu.


Posle pada komunizma, veliki broj Albanaca je legalno ili ilegalno krenuo u inostranstvo u potrazi za poslom, a mnogi od njih su sa albanskog primorja.


Oko pola miliona albanskih ekonomskih emigranata zivi u Grckoj - najpopularnijoj destinaciji - a zaradjeni novac ulazu u priobalje iz koga poticu.


"Ovde se puno gradi, duz obale Jonskog mora - barovi, restorani, moteli, putevi", kaze gradonacelnik Himarea Viktor Mato. "To je razlog sto su nam potrebni radni ljudi."


Zaista, pridoslice uglavnom rade na gradilistima i podigli su skoro sve nove barove na potezu od Sarande do Butrinta.


Bekim iz Peskopije u oblasti Diber na severozapadu zemlje, koji nije zeleo da kaze svoje prezime, poslednjih pet godina, tokom letnje sezone, vozi kombi za popravku frizidera i zamrzivaca. "Letnji meseci su odlicni za mene. Ljudi zele da daju pod zakup svoju imovinu - i zbog toga imam puno posla", rekao je izvestacu IWPR-a.


Cini se da je lokalno stanovnistvo prilicno blagonaklono prema pridoslicama. Agim Sorti, koji radi u lokalnom muzeju u Butrintu, kaze da ima dovoljno posla za sve, dodajuci da posao dobijaju oni koji imaju najbolje kvalifikacije, bez obzira odakle dolaze.


Direktor muzeja Auron Tare angazovao je 35 pridoslica za rad na arheoloskom nalazistu pod zastitom UNESCO-a. Njihov posao je da cuvaju, ciste i pomazu u restauraciji i odrzavanju antickog zamka i amfiteatra.


Tare opisuje severnjake kao dobre i vredne ljude. "Trebalo bi da se ovde osecaju kao kod kuce jer oni vode racuna o Butrintu. Posetioce imamo samo tokom leta, a zimi su oni cuvari u ovom muzeju", kaze Tare.


Jedna grupa katolickih porodica sa severa je cak osnovala novo naselje pod imenom Sendelji, pokraj 28 kilometara dugog Butrintskog jezera.


Tare dodaje da su, zahvaljujuci japanskoj finansijskoj pomoci, izgradili osnovnu skolu koja je jedna od najboljih skola u oblasti.


Zivot mozda nije uvek lagodan za pridoslice sa severa, ali se moze reci da oni polako uspevaju da pretoce u stvarnost svoju zelju za boljim zivotom.


Denisa Dzoga je urednik albanskog dnevnog lista "Sekuli".