Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Seselj Na Vratima

Seselj je istupio iz srpske vlade i distancirao se od mirovnog sporazuma. Sada je spreman da krene u borbu za vlast.
By a journalist

Ostavka potpredsednika srpske vlade Vojislava Seselja i izlazak ultranacionalisticke Srpske radikalne stranke (SRS) iz vlade je predmet mnogih spekulacijama u jugoslovenskim kuloarima.


Analiticari se pitaju da li je ovo korak u pravcu gradjanskog rata u Srbiji koji je cesto predvidjan? Ili je ovo mozda jos jedan cinican pokusaj jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica za da sacuva vlast tako sto ce sebe predstaviti kao umerenu alternativu Seselju?


Srpska radikalna stranka - druga po snazi politicka partija u srpskom parlamentu sa 75 delegata i sa 15 od ukupno 35 ministarskih mesta u vladi - je istupila iz vladajuce koalicije jer nije mogla da prihvati uslove mirovnog sporazuma kojim je okoncan rat na Kosovu.


Objasnjavajuci razloge za ostavku, Seselj je rekao da mirovni sporazum predstavlja totalnu kapitulaciju pred zahtevima NATO-a, i iako nije direktno pomenuo Milosevicevo ime, jasno je stavio do znanja da smatra da je jugoslovenski predsednik licno odgovoran.


U intervjuu za najtirazniji beogradski dnevni list "Glas javnosti", Seselj je najavio da "Srbiju cekaju teski dani", dodavsi da posle Kosova na red dolaze slicna iskusenja u Crnoj Gori, Sandzaku i Vojvodini. Takodje je zlokobno upozorio da ce najveca opasnost Srbiji doci od "izdajnika" koji ce raditi protiv interesa zemlje uz podrsku Amerikanaca.


Seselj je takodje prorekao racionalizaciju snabdevanja stanovnistva osnovnim zivotnim namirnicama i socijalne nemire.


Za razliku od njega, Milosevic putuje duz Srbije i slavi mirovni ugovor, obecava privredni preporod i predstavlja sebe kao jedinu osobu koja moze da zaustavi Seseljev ektremizam.


Vecina analiticara smatraju da ovaj fingiran sukob nije nista drugo do ko-ordinisan plan ciji je cilj da se ojaca Milosevicev polozaj. Iako je Seselj i u proslosti u vise navrata Milosevicu pruzao slicne usluge, neki smatraju da vodja Radikala sada zauzima polozaj za onaj dan kada Milosevic nece vise moci da kontrolise srpsko drustvo.


U radnickim predgradjima velikih srpskih gradova, u kojima se nalazi biracka baza politickih stranaka koje su sada na vlasti, stanovnistvo je doslo do ivice gladi. Perspektiva je jos gora s obzirom da je, prema zvanicnim podacima, oko 500.000 radnika izgubilo posao u toku rata. Procenjuje se da ukupna stopa nezaposlenosti sada prelazi 50 odsto.


U ovakvim okolnostima program Vlade Srbije za zaposljavanje i obnovu ima malo smisla. Ukoliko se ispostavi da su Miloseviceva obecanja bila prazna i da ukoliko se situacija pogorsa kao sto se predidja, ne bi trebalo iskljuciti mogucnost da se Seselj dokopa vlasti. U tom slucaju pretnja gradjanskog rata postace stvarna.


Neki su vec uporedili situaciju u Srbiji sa vajmarskim godinama u Nemackoj na kraju Prvog svetskog rata. Kao i Nemacka, Srbija je vojno porazena i ponizena, njena ekonomija je unistena a preti joj i socijalna katastrofa.


Istovremeno, kao i Nemci posle Drugog svetskog rata, Srbi nisu shvatili prave razloge svog poraza. Duboko su ubedjeni da im je naneta nepravda koju nisu zasluzili.


U odsustvu objektivnog izvestavanja, Seselj ima sanse da izvuce koristi od osecanja isfrustriranosti medju obicnim Srbima. Zaista, sto je gora socijalna i politicka situacija, njegove sanse da dodje na vlast su vece.


U ovom pogledu on zaista nalikuje Hitleru koji je uspeo da pridobije porazeni i ponizeni narod Nemacke svojim demagoskim populizmom. Stavise, kao i Hitler, Seselj bi mogao da postigne svoj cilj putem demokratske procedure.


Na poslednjim predsednickim izborima u Srbiji odrzanim 1996.godine, Seselj je pobedjen sa malim brojme glasova u korist Milosevicevog kandidata Milana Milutinovica a mnogi posmatraci smatraju da je na tim izborima bilo "stimovanja" u korist Milutinovica.


U medjuvremenu Seseljeva popularnost u birackom telu je narasla, a pridobio je kljucne saveznike u najvisim eselonima policije i vojske.


Autor je nezavisni novinar iz Novog Sada ciji identitet se ne objavljuje.