Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Secanje na Izetbegovica

Pokojnog bosanskog predsednika postovali su mnogi Bosnjaci, ali njegovu smrt Srbi nece ozaliti.
By Nerma Jelacic

Alija Izetbegovic, covek koga mnogi smatraju ocem bosanske drzave, umro je 19. oktobra ostavljajuci za sobom kontroverzno nasledje.


Bosnjaci su ga postovali jer je tvrdoglavo branio njihovo pravo na nezavisnost, ali su ga bosanski Srbi i Hrvati smatrali faktorom podela verujuci da se u Izetbegovicu krije verski fanatik.


Mnoge medjunarodni drzavnici i diplomate prisetili su se tihog, dostojanstvenog coveka sa kojim je bilo lakse razgovarati nego sa liderima iz Srbije ili Hrvatske. Medjutim, njegova posleratna politika cesto je bila nepopularna u zemlji gde su ga optuzivali za ustupanje privilegija bliskim prijateljima, kao i za korupciju u stranci koju je predvodio.


Prvi predsednik Bosne i Hercegovine umro je 19. oktobra jer ga je srce izdalo usled komplikacija koje su nastale zbog povreda pri padu pre pet nedelja. Imao je 78 godina.


Nakon trinaest godina na politickoj sceni, Izetbegovic je ostavio za sobom demokratski visestranacki sistem. Doduse, ovaj demokratski politicki sistem se jos uvek oporavlja od negativnih posledica rata koji pustosio zemlju vise od tri godine.


Izetbegovic je rodjen 1925. godine u Bosanskom Samcu. Postao je aktivni clan Muslimanskog omladinskog pokreta kada je imao petnaest godina. Imao je odbojan stav prema komunistickom preuzimanju vlasti 1945. godine i idejama novog jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita, te je nastavio sa svojim aktivizmom zbog cega je osudjen na prvu od dve zatvorske kazne.


Pravnik po obrazovanju, Izetbegovic je ponovo dospeo iza resetaka 1983. godine zbog sirenja islamisticke propagande. Ova zatvorska kazna je delom bila posledica cinjenice da vladajuci rezim nije sa odobravanjem gledao na njegov rad iz 1970. godine "Islamska deklaracija" koja se bavila odnosom islama i drzave u muslimanskim zemljama.


Nakon decenija provedenih u relativnoj anonimnosti, Izetbegovic se pojavio na javnoj sceni za vreme raspada bivse Jugoslavije. Tokom 1990. godine, njegova pretezno muslimanska Stranka demokratske akcije, SDA, osvojila je najveci broj glasova na prvim visestranackim izborima odrzanim u Bosni i Hercegovini, koja je tada jos uvek bila jugoslovenska republika.


Ipak, cinilo se da Izetbegovic nije bio spreman da preuzme ulogu nacionalnog lidera u krhkoj, multietnickoj republici. On tada nije imao nikakvog iskustva u vrsenju javnih duznosti, sto ga je dovelo u podredjeni polozaj u pregovorima sa srpskim liderom Slobodanom Milosevicem ili Franjom Tudjmanom iz Hrvatske, koji su - uprkos medjusobnim razlikama - bili ujedinjeni u nameri da podele Bosnu i Hercegovinu.


Izetbegovic je prvobitno podrzavao decentralizaciju vlasti i prenosenje ovlascenja na republike kao resenje za jugoslovensku politicku krizu koja se sve vise pogorsavala pocetkom devedesetih.


Kada je postalo jasno da ce se Slovenija i Hrvatska otcepiti, Izetbegovic je insistirao na nezavisnoj Bosni i Hercegovini smatrajuci da bi Bosna, ako bi ostala u krnjoj Jugoslaviji, bila osudjena na podredjeni polozaj pod srpskom dominacijom.


Na referendumu u prolece 1992. godine doneta je odluka o otcepljenju sto je utrlo put medjunarodnom priznanju Bosne i Hercegovine kao nezavisne drzave. Medjutim, kada su se bosanski Srbi i Hrvati, uz vojnu pomoc iz susednih drzava, podigli na oruzje i zauzeli veci deo teritorije, rasprsile su se nade koje su polagane u mogucnost mirnog odvajanja od bivse Jugoslavije.


Uprkos novom medjunarodnom statusu Bosne i Hercegovine, lideri bosanskih Srba i Hrvata optuzivali su Izetbegovica i Stranku demokratske akcije, SDA, da teze uspostavljanju islamske drzave podsecajuci na dve zatvorske kazne koje je odsluzio zbog islamistickog aktivizma za vreme komunistickog rezima.


U stvarnosti, Izetbegovic nije pokusavao da primeni islamski model na Bosnu i Hercegovinu, vec je kao clan predsednistva BiH, ali i u svojstvu lidera SDA, tezio saradnji sa politickim strankama koje predstavljaju druge dve glavne etnicke grupe u zemlji.


Kao lider u ratu u kome se sve urotilo protiv njega, Izetbegovic je sacuvao dostojanstveno drzanje u svojoj kancelariji zasticenoj vrecama sa peskom uprkos bombardovanju sto je cesto impresioniralo inostrane drzavnike i diplomate. Takodje je ocuvao podrsku nekih Srba i Hrvata koji su verovali u njegovu viziju multietnicke republike.


Medjutim, kako se rat rasplamsavao, sekularni Bosnjaci kao i bosanski Srbi i Hrvati sve cesce su se zalili da vlasti iskazuju sve manje tolerancije. Mnogi su bili uzasnuti cinjenicom da je Izetbegovic uspostavljao sve vise veza sa nedemokratskim arapskim drzavama kao i podsticanjem stranih islamskih boraca da se ukljuce u rat u Bosni.


Izetbegovic nije krio svoje razocarenje Dejtonskim mirovnim sporazumom potpisanim 1995. godine, na osnovu koga su bosanski Srbi dobili drzavu u drzavi koja zauzima skoro polovinu celokupne teritorije. Bosna i Hercegovina je prakticno podeljena na dva entiteta - Federaciju Bosne i Hercegovine i Republiku Srpsku.


Alija Izetbegovic je ostao na celu bosanskog kolektivnog predsednistva posle rata, povukavsi se sa javne scene tek 2000. godine. Kao razlog za svoje povlacenje naveo je naruseno zdravlje, mada je jednim delom tome doprineo pritisak Evropske unije da svi kompromitovani ratni lideri u Bosni i Hercegovini napuste politicku scenu.


Kada je SDA ponovo osvojila vlast 2002. godine, Izetbegovic je i dalje imao uticaja na stranacku politiku kao pocasni predsednik partije. Medjutim, Izetbegovic i njegova stranka su se nasli na udaru kritike i optuzbi za korupciju zbog cega je protracen znacajan deo medjunarodne finansijske pomoci namenjen posleratnoj obnovi Bosne i Hercegovine.


Ovu partiju su, takodje, oslabile unutrasnja sporenja koja mogu ugroziti buducnost Stranke demokratske akcije kao ozbiljne politicke snage na bosanskoj javnoj sceni sada kada Izetbegovica vise nema.


Kontroverzna ostavstina Alije Izetbegovica ogleda se i u razlicitim reakcijama na vest o njegovoj smrti medju Bosnjacima i Srbima.


Mediji u Federaciji Bosne i Hercegovine bili su prepuni hvale za njegov zivot i delo. U nedeljniku "Dani" je pisalo da je "neosporan" njegov uticaj na gradjane Bosne i Hercegovine, dok je sarajevski dnevni list "Dnevni avaz" ustvrdio da Bosna kao ideja i kao zemlja duguje svoj opstanak Izetbegovicu.


Reakcije na ulicama Sarajeva bile su uglavnom slicne. "Zahvaljujuci njemu stvorili smo nasu zemlju, nasu vojsku i nase politicare, kakvi god da su sada", kaze Jasmin Odobasic. "On je covek koji je stvorio i odbranio Bosnu."


U Republici Srpskoj, vest o Izetbegovicevoj smrti uglavnom je ignorisana. Dok su radio i TV stanice u Federaciji obelezile ovaj dogadjaj ozbiljnom klasicnom muzikom i snimcima iz njegovog zivota, bosanski srpski mediji jedva da su pomenuli ovaj dogadjaj.


Odrazavajuci odbojan, neprijateljski stav koji su imali mnogi Srbi prema coveku koga su smatrali delom odgovornim za raspad Jugoslavije, Milorad Dodik, lider socijaldemokrata u Republici Srpskoj izrazio je zaljenje sto Izetbegovic nije nasao na optuzenickoj klupi u sudnici Haskog tribunala.


Takvo misljenje dele mnogi bosanski Hrvati, koji smatraju da medjunarodna zajednica nije posvetila dovoljno paznje zlocinima koje je Izetbegoviceva pretezno muslimanska armija pocinila nad civilima za vreme sukoba.


Uistinu, Izetbegovica su sumnjicili za ratne zlocine i nalazio se pod istragom haskih istrazitelja. Florans Artman, portparol glavnog tuzioca Haskog tribunala, izjavila je 22. oktobra: "Ipak, s obzirom da je Izetbegovic umro, svaka dalje istraga je obustavljena."


Nerma Jelacic je menadzer IWPR projekta u Bosni.