Saslušanje o Mladićevom napadu besa u Bratuncu

Velma Šarić

IWPR-trained journalist

Friday, 29 October, 2010

The link has been copied

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 667, 29. oktobar 2010.)

Bivši holandski vojni zvaničnik govorio je ove sedmice na suđenju Zdravku Tolimiru o zastrašujućoj atmosferi na sastancima koji su sa zvaničnicima Vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS) tokom jula 1995. održavani u Bratuncu.

Efert Rafe (Evert Rave) je bio oficir za vezu i pomoćnik komandanta za terensku bezbednost holandskog bataljona Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR), koji je tokom jula 1995. bio lociran u Potočarima (opština Srebrenica).

Kao svedok optužbe na suđenju Tolimiru, Rafe je svoj ovosedmični iskaz posvetio sastanku koji je 11. jula 1995. bio održan u Bratuncu, a koji su organizovali komandant VRS-a Ratko Mladić i komandant holandskog bataljona UNPROFOR-a, Tomas Karemans (Thomas Karremans).

Tolimir se, pak, kao bivši pomoćnik komandanta za obaveštajni rad i bezbednost pri generalštabu vojske bosanskih Srba, tereti po osam tačaka – uključujući genocid, zaveru sa ciljem činjenja genocida, istrebljenje, ubijanje, progon, prisilno razmeštanje stanovništva i deportaciju bosanskih Muslimana iz Srebrenice i Žepe tokom jula 1995.

Rafe je pred Haškim tribunalom prethodno već svedočio 2000. godine, na suđenju generalu VRS-a, Radislavu Krstiću – koji je proglašen krivim za sudelovanje u genocidu i osuđen na 35 godina zatvora. Njegovo svedočenje sa tog suđenja uvedeno je ove sednice u zapisnik sa suđenja Tolimiru. Na suđenju Krstiću Rafe je bio zaštićeni svedok, dok je na suđenju Tolimiru zatražio da svedoči bez mera zaštite.

Čitajući sažetak Rafeove izjave iz 2000., tužilac Piter Mekloski (Peter McCloskey) je ponovio hronologiju napada VRS-a na enklavu, uključujući i napade na osmatračke položaje UN-a 6. jula 1995.

Dana 11. jula, Rafe se vratio u bazu u Potočarima, gde se po njegovoj proceni pod zaštitom UN-a nalazilo između „10,000 i 15,000 preplašenih Muslimana“. Uveče je Karemans naredio Rafeu da mu se pridruži na sastanku s Mladićem i ostalim predstavnicima VRS-a.

Taj sastanak, koji je bio održan 11. jula, smatra se ključnim događajem pri svakom pokušaju da se utvrde tadašnja dela i namere VRS-a, i kao takav je bio pominjan i na svakom dosadašnjem suđenju koje se ticalo Srebrenice.

„Na ulasku sam video da su neki vojnici [holandskog bataljona UNPROFOR-a] napustili svoje osmatračke položaje i predali se VRS-u“, kaže se u nastavku Rafeove izjave iz 2000. godine.

Ta izjava sadrži i opasku o tome kako je na sastanku u hotelu Fontana Mladić vikao na predstavnike Dačbata.

Rafe se ove sedmice prisetio načina na koji je ovaj incident opisao u svojoj beležnici, gde je napisao kako „delovalo mi je da će nas izvesti napolje i sve nas postreljati“.

On je rekao da, uprkos tome što je Mladića čuo kako viče veoma glasno, puno toga nije bio u stanju da razume, jer je „Petar [prevodilac] prevodio poručniku Karemansu, a sedeo je daleko [od Rafea]“.

Rafe je na suđenju Tolimiru ispričao kako je kasno uveče istoga dana bio održan nov sastanak, na kojem je sudelovao i predstavnik srebreničkih Bošnjaka, Nesib Mandžić. Prethodno je Mladić svojim jedinicama naredio da „pronađu nekog Muslimana i dovedu ga u 11 sati“, kazao je svedok.

Mandžić je bio direktor gradske škole, a po Rafeovim rečima je bio „preplašen“ zato što je „Mladić rekao [Mandžiću] da sudbinu svog naroda drži u vlastitim rukama“.

Na početku sastanka desio se i jedan čudan događaj, koji je „izgleda dodatno pojačao pritisak na već preplašenog Mandžića“, dodao je Rafe.

„Spolja se mogla čuti svinja koja je glasno kričala“, kazao je Rafe, dodajući da je zabeležio kako je u tom trenutku „neko klao svinju“, te da je zapazio „zloban osmeh na licima nekih bosansko-srpskih vojnika“.

Sudija Antoan Kesio-Mbe Mindua (Antoine Kesia-Mbe Mindua) je rekao kako želi da se svedok vrati na to pitanje i podrobnije ga objasni.

„Imao sam utisak da je to trebalo da uplaši i prestravi ljude na nesrpskoj strani, pri čemu su poručnik Kosorić i još neki sa srpske strane bili oni koji su počeli da se zlobno smeškaju; ponovo smo čuli kričanje svinje, a čim je ono prestalo prozor je bio zatvoren i spuštena je zavesa, tako da je sastanak započeo u užasnoj atmosferi“, kazao je Rafe. „Imao sam utisak da su to unapred planirali, znajući kakva će biti naša reakcija“.

Potom je sutkinja Priska Matimba Njambe (Prisca Matimba Nyambe) pitala svedoka šta mu je bilo zastrašujuće u klanju svinje.

„Bio je to zvuk, to je zvučalo vrlo nenormalno i bizarno, imao sam utisak da su želeli da kažu kako ono što rade toj svinji mogu da urade i Muslimanima“, kazao je Rafe.

„Nisam znao mnogo o verskom aspektu i tome da Muslimani ne jedu svinjetinu, ali pretpostavljam da nije stvar konkretno u svinji – ono što su napolju radili mogli su da rade i nekoj drugoj životinji, psu, mački, ili bilo kojoj drugoj.“

Tokom unakrsnog ispitivanja, Tolimir je – nastavljajući da se brani samostalno – veliki deo vremena posvetio upravo tom pitanju. Najpre je sugerisao da dotično stvorenje nije bila svinja, već da se radilo o nekoj drugoj životinji.

Rafe je, međutim, rekao kako se „u svom sudu oslanjao na vlastito iskustvo s farme svoga dede“.

Tolimir je potom ukazao i na to da značajan broj Muslimana u Bosni „jede svinjetinu uprkos verskom pravilu“, koje muslimanskim vernicima zabranjuje da jedu prerađevine od svinjskog mesa.

Konačno, general je ukazao na dokument koji je 10. jula izdalo poljoprivredno dobro u Bratuncu i u kojem se govori o „obezbeđivanju svinjčeta do 80 kilograma za potrebe holandskih vojnika u hotelu Fontana“.

Rafe je, međutim, ukazao i na to da vojnici u hotelu nisu bili „gosti, nego taoci“.

Optužnica protiv Tolimira objavljena je 25. februara 2005., a on je uhapšen 31. maja 2007. Potom se 16. decembra 2009. izjasnio kao nevin po svim tačkama optužnice.

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.