Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Saslušanje o pridruživanju jugoslovenskih vojnika bosanskim Srbima

Na suđenju Perišiću govorilo se o motivima zbog kojih je vojska pristala da pređe u VRS.
By Velma Šarić

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 650, 21. jun 2010.)

Jedan penzionisani oficir Vojske Jugoslavije (VJ) izjavio je prošle sedmice pred Haškim tribunalom da su se oficiri i vojnici VJ-a početkom devedesetih borili na strani bosanskih Srba ne zbog toga što su na to bili primorani, već iz osećanja „moralne obaveze“.

Kao svedok odbrane, Petar Škrbić je dao iskaz na suđenju Momčilu Perišiću, bivšem načelniku generalštaba VJ-a.

Perišić je najviši oficir VJ-a koji je optužen za ratne zločine u Bosni i Hrvatskoj. Tereti se po 13 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Optužen je da je obezbeđivao materijal, osoblje, logističku i drugu pomoć srpskim vojskama u Bosni (Vojska Republike Srpske, VRS) i Hrvatskoj (Srpska vojska Krajine, SVK), te da je stoga doprineo zločinima koje su pomenute snage počinile u tim dvema zemljama.

Optužbe se pored ostalog odnose i na opsadu Sarajeva, koja je trajala 43 meseca; granatiranje Zagreba; kao i na masakr koji je u julu 1995. počinjen nad oko 8,000 bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka u Srebrenici.

Perišić je, kao glavnokomandujući, optužen i za to da nije preduzeo neophodne i razumne mere za sprečavanje ili kažnjavanje zločina koje su počinili njegovi potčinjeni.

Škrbić je ove sedmice ispričao kako je u decembru 1993. napustio VJ u činu poručnika, te kako je potom „po svojoj sopstvenoj volji“ postao pomoćnik komandanta za moral, verska i pravna pitanja pri Drugom krajiškom korpusu VRS-a.

Na samom početku prošlosedmičnog saslušanja, branilac Novak Lukić je od svedoka zatražio da opiše stanje morala u VJ-u od 1991. do decembra 1993. godine, na šta je on odgovorio da je „postojao veliki broj indikatora koji su pokazivali da moral u VJ-u nije bio na dovoljno visokom nivou.

„Te pokazatelje smo pribavili istraživanjem – razgovarajući sa vojnicima, oficirima i civilima u vojnoj službi – koje je pokazalo da moral nije na dovoljno visokom nivou“, kazao je on.

Škrbić je za to okrivio „kampanju koju su mediji u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni vodili protiv jugoslovenske vojske i njenih oficira“. On je rekao da je ta kampanja širom bivše Jugoslavije ohrabrila proteste protiv opšte ratne mobilizacije.

„Neki od onih koji su protestvovali su čak podsticali nasilje nad jugoslovenskom vojskom“, dodao je on.

Takođe je rekao da je veliki broj onih pripadnika VJ-a koji su bili hrvatske ili muslimanske nacionalnosti napustio vojsku, te „da su se reakcije na naše pozive za mobilizaciju značajno razlikovale u periodu od aprila 1992. do 1994.“.

„Stoga je bilo neophodno mobilisati izvestan broj pripadnika VJ-a i tako zameniti one koji su napustili vojsku“, rekao je on.

Tužilaštvo u optužnici tvrdi da su Trideseti i Četrdeseti kadrovski centar VJ-a bili nadležni za raspoređivanje vojnika u VRS i SVK. Svedok je potvrdio da su u VJ-u bili održavani sastanci, za koje je priznao da na njima nije sudelovao, ali za koje zna da su bili namenjeni „promovisanju prelaska u VRS“.

Radilo se o okupljanjima na kojima je vladala „teška atmosfera“, kazao je svedok.

Svedok je rekao da su reakcije samih oficira koji su na tim sastancima sudelovali bile veoma različite. „Neki su otvoreno govorili kako ne žele da idu u rat, neki su pitali za posledice po svoj status, a neki su ćutali“, kazao je on.

Ali, svedok je potvrdio da nikome nije bilo zaprećeno bilo kakvim sankcijama ili kažnjavanjem ukoliko bude odlučio da ne ode u VRS.

Škrbić je potom rekao kako, protivno onome što stoji u optužnici, „nijednom oficiru iz Bosne i Hercegovine nije bilo ponuđeno srbijansko državljanstvo u zamenu za vojnu službu“.

Svedok je pojasnio da je u VRS i sam stupio svojom slobodnom voljom, kako bi „pomogao odbrani vlastitog naroda“.

I ostali oficiri i vojnici VJ-a su, baš kao i on, na prelazak u redove VRS-a pristali iz osećanja „moralne obaveze“.

Rekao je i da su „vojnici koji su odlučili da ostanu u VJ-u, umesto da odu na front, bili izloženi moralnoj osudi“.

Ta moralna osuda se, po njegovim rečima, odnosila na one koji su rođeni u Bosni, a bili su skloniji tome da ostanu u Srbiji umesto da se bore u sastavu VRS-a.

Međutim, Škrbić je rekao da nijednom oficiru VJ-a nije bilo prećeno sankcijama ili penzionisanjem ukoliko odbije službu u VRS-u.

Branilac Lukić je potom pitao Škrbića o ličnim motivima za priključenje VRS-u. „Moja odluka nije bila trenutna – otkako je počeo sukob, želeo sam da odem tamo i pomognem svom narodu. Otuda sam 1993. odlučio da odem u VRS“, kazao je on.

Perišić je u Tribunl prebačen u martu 2005., dok mu je suđenje počelo u oktobru 2008. Odbrana je svoj dokazni postupak započela potkraj februara ove godine. Perišić je izjavio da se ne oseća krivim ni po jednoj od tačaka optužnice koja je protiv njega podignuta.

Suđenje se nastavlja ove sedmice.

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.