Rumunija: Povratak Cenzure na Mala Vrata

Rumunskim medijima preti cenzura.

Cinilo se da se Rumunija oslobodila medijske cenzure posle pada komunistickog rezima Nikolae Causeskua 1989. godine. Danas, izgleda, cenzura se vraca pod novim izgovorom - zastite vojnih tajni u ime rumunskog prikljucenja NATO-u.

Donji dom rumunskog parlamenta prosle nedelje usvojio je Zakon o drzavnoj tajni. Komentatori iz medija i neki politicari smatraju da bi ovaj zakon novinarima mogao ograniciti pristup informacijama.

Ova strahovanja pojacana su nakon sto su, po nalogu premijera Adrijana Nastasea, proslog meseca uhapsena dva coveka koji su ga optuzivali za korupciju. Nastase je kao razlog za hapsenja naveo ugrozavanje drzavne bezbednosti. Ovaj incident dodatno potkrepljuje strahovanja da se cenzura ponovo vraca na javnu scenu.

"Zakon je opasan, jer ogranicava slobodu izrazavanja", izjavila je poslanik opozicione Liberalne stranke, PNL, Mona Muska. "Pocetna premisa trebalo bi da bude slobodan pristup informacijama, a potom bi trebalo definisati koje drzavne tajne predstavljaju izuzetak. U ovom zakonu to, medjutim, nije slucaj."

Kriticari smatraju da zakon omogucava drzavnim zvanicnicima da prosire sferu koja se smatra drzavnom tajnom. Ustavni sud je prosle godine blokirao prethodni pokusaj da se izglasa ovakav zakon, nakon zestokih kritika koje su uputile institucije Evropske unije i organizacije koje prate rad medija.

Ali, predsednik Jon Ilijesku tvrdi da je zakon o drzavnoj tajni od sustinske vaznosti ukoliko Rumunija zeli da se pridruzi NATO-u do kraja ove godine.

O sledecoj fazi prosirenja Severnoatlantskog vojnog saveza raspravljace se ove jeseni.

"Kada postane clanica zapadnog vojnog saveza, Rumunija ce morati da primeni interne propise NATO-a , sto obuhvata zastitu poverljivih informacija", kaze Ilijesku. "Usvojeni nacrt zakona plod je visemesecne javne rasprave i svakako je bolji od prethodnog."

Niko ne dovodi u pitanje nuznost zakona o drzavnim tajnama. Posmatraci, ipak, smatraju da bi se u zakonu morala preciznije povuci jasna linija razgranicenja izmedju zastite poverljivih drzavnih dokumenata i prava na slobodu informisanja.

Novinari i medijski eksperti upozoravaju na cinjenicu da je vec doslo do "ozbiljnog ugrozavanja slobode izrazavanja". U prilog ovjoj tvrdnji, oni navode hapsenje dvojice ljudi u januaru mesecu. Jedan od njih bivsi je savetnik rumunskog predsednika koji je distribuirao elektronsku postu medijima i stranim ambasadama optuzujuci premijera Nastasea za korupciju.

Javno tuzilastvo tvrdi da takvi postupci predstavljaju "ozbiljnu pretnju drzavnoj bezbednosti", kao i da nanose "stetu Rumuniji na medjunarodnom planu".

Nastase je nedavno najavio kampanju za suzbijanje korupcije. On je ove poruke odaslate preko elektronske poste uporedio cak sa pismima poslatim prosle godine americkim zvanicnicima, koja su sadrzavala virus antraksa. Nastase dodaje da se ovaj "politicki virus" mora zaustaviti. Izbegao je, medjutim, da prokomentarise navode o svom licnom bogatstvu. Takodje nije komentarisao optuzbe da Rumuniju pretvara u jednopartijsku drzavu nalik onoj iz Causeskovog vremena.

Organizacije za ljudska prava osudile su Vladu zbog pokusaja da ovaj slucaj predstavi kao pretnju drzavnoj bezbednosti. Lokalni ogranci Helsinskog komiteta i Centra za nezavisno novinarstvo tvrde da je objavljivanje navoda u elektronskim porukama u javnom interesu. Dodaju, takodje, da bi autori tih navoda trebalo da se nadju na sudu jedino ukoliko se Nastase odluci da podnese tuzbu civilnom sudu.

"Dogadjaji iz prethodnih nekoliko sedmica pokazuju da postoje tenzije izmedju rumunske vlade i lokalnih medija uoci pocetka procesa prikljucenja Evropskoj uniji i NATO-u," smatra Joana Avadani, direktor Centra za nezavisno novinarstvo. "Ali bilo bi veoma opasno ako bi svako ko se usudi da kritikuje vladu mogao zavrsiti u zatvoru pod optuzbom da narusava imidz Rumunije u svetu."

Marian Chiriac je novinar iz Bukuresta.