Rumunija placa cenu za oduzetu imovinu

Evropski sud za ljudska prava doneo je ostru presudu u sporu oko kuce u Bukurestu koju su konfiskovali komunisti.

Rumunija ce morati da isplati naknadu u iznosu 900.000 evra ukoliko odbije da preda imovinu koju su komunisticke vlasti oduzele pre vise od pet decenija.

Evropski sud za ljudska prava, ECHR, doneo je prosle nedelje odluku da vlasti u Bukurestu moraju vratiti kucu u prestonici koja je 1950.godine oduzeta od stanovnika Bukursta, cije je ime Kalin Popesku Nasta. Takodje, mora mu se isplatiti preko 16.000 evra na ime kompenzacije i naknade troskova.

Ukoliko to ne ucine, bice u obavezi da mu isplate 900.000 evra kao naknada za imovinu - a sud je odlucio da ova isplata mora biti izvrsena u roku od tri meseca.

To je do sada najostrija presuda koju je ECHR doneo protiv Rumunije, koja je vec bila primorana da isplati preko dva miliona evra u dvanaest slucajeva koji su se nasli pred sudom u poslednje dve godine.

Rumunska vlada planira da se zali na vecinu ovih odluka, i pored izjava premijera Adriana Nastasea da vlada apsolutno ima nameru da oduzetu imovinu vrati prethodnim vlasnicima.

"Neke odluke su problematicne, jer je cena kuca odredjivana na osnovu lokacije, bez uzimanja u obzir koliko je kuca tokom vremena propala", izjavio je jedan izvor iz ministarstva pravosudja.

Popesku Nasta je dobio nazad svoju kucu na sudu jos 1993.godine, ali je odluku zalbenog suda u Bukurestu godinu dana kasnije ponistio Vrhovni sud. Kada je nova vlada stupila na duznost 1997.godine, on se jos jednom zalio, ali receno mu je da se imovina ne moze vratiti, posto je u medjuvremenu kuca pretvorena u muzej.

Onda se obratio ECHR-u. Slucaj, koji je zakljucen 7. januara, donosi zabrinjavajuce implikacije za rumunske vlasti, koje bi mogle biti primorane da se suoce sa komunistickom prosloscu zemlje, ukoliko zele buducnost u Evropskoj uniji i NATO. Rumunija je pozvana da se pridruzi alijansi na Samitu u Pragu odrzanom u novembru 2002.

Bukurest je pre nekoliko godina doneo zakon koji treba da olaksa postupak vracanja oduzete imovine, ali zakon nije primenjivan do pocetka 2001.godine. Do tada je od pada komunistickog rezima 1989.godine vracena samo oduzeta zemlja, tako da je nekih 50 hektara obradivog zemljista i 10 hektara sume vraceno prethodnim vlasnicima.

Ipak, kriticari tvrde da svojim stavom i oklevanjem kada je u pitanju vracanje imovine vlasti ugrozavaju reformski proces, pa i samu medjunarodnu reputaciju zemlje.

"Posle godina neodlucnosti u resavanju ovih problema, vlada nema jasnu ideju - niti dovoljno sredstava - za implementaciju nekog ostvarivog procesa vracanja imovine", izjavio je za IWPR politicki analiticar Ovidiu Nahoi. "Kako strucnjaci u sluzbi vlade mogu privuci strane investicije ako se to ne obavi?"

Zakon iz 2001. godine omogucio je vracanje fabrika, banaka, kuca i druge imovine njihovim pravim vlasnicima ili naknadu kroz finansijsku kompenzaciju. Ipak, vlasti nisu prihvatile ovaj zakon dok nije izvrsen pritisak iz inostranstva.

Posle lobiranja nekoliko organizacija - a narocito predstavnika jevrejske zajednice u SAD, ciji su mnogi pripadnici ostali bez svojih domova pod komunistickim rezimom - Bukurest je pomerio rok za podnosenje zahteva za vracanje imovine do 14.marta 2003.

Do sada je podneto oko 128.000 zahteva, ali obradjeno je manje od 12 procenata.

Lucija Negoita iz vladine agencije za vracanje imovine izjavila je za IWPR da je posle toliko vremena cesto tesko dokazati vlasnistvo. "Samo polovina onih koji su podneli zahteve imace pravo na isplatu, jer mnogi nisu uspeli da dokazu svoja prava na odredjenu imovinu", izjavila je ona, dodajuci da vlasti ocekuju da ce konacni racun za vracanje i kompenzacije iznositi oko 3,5 milijardi americkih dolara.

Jos uvek nije jasno kako osiromasene vlasti u Bukurestu nameravaju da finansiraju ovaj proecs. Proslog meseca, vlada je izdala saopstenje kojim je nagovestila da bi vlasnici konfiskovane imovine mogli biti obesteceni davanjem deonica razlicitih drzavnih kompanija planiranih za privatizaciju.

Ipak, bivsim vlasnicima se ta ideja nije dopala. "Necemo to prihvatiti jer zelimo da nam se vrati nasa imovina, ili da dobijemo odgovarajucu kompenzaciju za pretrpljeni gubitak", izjavila je Maria Teodoru, predsednik Udruzenja bivih vlasnika kojima su komunisti nasilno oduzeli imovinu.

"Rumunska vlada mora bez odlaganja isplatiti bivse vlasnike za svu izgubljenu imovinu."

Marian Ciriak je novinar iz Bukuresta.