Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Rumunija: lekari gube bitku protiv tuberkuloze

Kriza sa tuberkulozom se produbljuje dok se obolelima uskracuje tretman u osiromasenim bolnicama.
By Daniela Tuchel

Do pre tri godine Marija je vodila aktivan zivot i radila po 10 sati dnevno u jednoj fabrici u Bukurestu. U aprilu 2000, osetila je bolove u ledjima i dobila groznicu. Otisla je kod lekara i rentgenski pregled je otkrio da boluje od tuberkuloze.


“Odvojili su me od porodice, provela sam mnogo vremena u bolnici, i posle nekoliko meseci bolest je zaustavljena”, kaze Marija za IWPR. “Kada sam dosla kuci, bila sam toliko slaba da nisam mogla da brinem o sebi, a kamoli da idem na posao.”


Slicnih slucajeva ima na hiljade, u najvecoj epidemiji ove bolesti u poslednjih 25 godina, od koje, kako se tvrdi u izvestaju Komisije za oboljenja pluca pri ministarstvu zdravlja, svakog dana umire po sestoro ljudi.


Napori da se kriza stavi pod kontrolu osujeceni su nedostatkom novca u zdravstvenom sektoru. Vlasti su od pocetka ove godine bile primorane da zatvore preko 90 bolnica, cime je broj bolnickih kreveta smanjen za 12.000.


Neisplaceni dobavljaci obustavili su isporuke osnovnih lekova, spriceva i zavoja desetinama medicinskih centara, dok u laboratorijama vlada nestasica osnovnih materijala za vrsenje testova.


Dugovanja bolnica popela su se na 280 miliona americkih dolara. Distributerima lekova duguje se jos nesto vise od polovine ove sume. Za svakog pacijenta bolnice sada dobijaju tri dolara dnevno - sto je otprilike trecina onoga sto su dobijale u januaru 2003.godine.


Novine u Bukurestu pisu da lekari pocinju da organizuju akcije prikupljanja novca na ulicama da bi bolnice nastavile sa radom.


Nedostatak novca znaci da oboleli poput Marije sve cesce moraju sami da se snalaze za lekove. “Novac koji moj muz zaradjuje nije bio dovoljan da bih kupila tablete koje su mi potrebne, a nemam nikakvu pomoc od drzave.” Bez lekova je pocela da iskasljava krv, a kada je zatrazila da je prime u bolnicu, odbili su je sa obrazlozenjem da nemaju dovoljno kreveta.


Konacno se jedan rodjak sazalio na nju i pozajmio joj novac za lekove. “Placala sam zdravstveno osiguranje 25 godina”, kaze Marija, “i sada kada mi treba lecenje, ne mogu da ga dobijem.”


Za ogromne dugove u zdravstvenom sektoru vlada krivi losu upravu. “Jedan od uzroka ogromnih troskova u bolnicama jeste neumereno prepisivanje veoma skupih, uvoznih lekova”, izjavila je ministarka zdravstva Daniela Bartos, koja stoji iza zatvaranja “neefikasnih” bolnica, cime je izazvala gnev njihovih direktora.


”Reforma u zdravstvenom sektoru treba da se rukovodi visokim stopama smrtnosti u Rumuniji, a ne knjigovodstvenim izvestajima”, izjavio je Sorin Opresku, zamenik predsednika komisije za zdravstvo u rumunskom senatu i generalni direktor dve bolnice u Bukurestu.


Vlasti navode siromastvo i zapustanje zdravlja kao glavne uzroke tuberkuloze u zemlji, gde vecina obolelih potice iz siromasnih krajeva na jugoistoku.


Kornel Nitoresku, vodeci rumunski novinar, veruje da i vlada i bolnice snose krivicu. “Katastrofa u zdravstvu posledica je nedovoljnih sredstava koja se odvajaju za ovu svrhu, ali i lose organizacije”, rekao je on.


Ipak, bila kriza ili ne, oni koji imaju vezu ili novac, jos uvek mogu dobiti tretman. “Lekari traze novac, morate da ih podmitite da bi vas lecili. Ako nemate novca, ostavice vas da umrete”, izjavila je Marija. “Ako poznajete nekoga u bolnici, to znaci da ce vam sam Bog pomoci”, kaze Nitoresku.


One koji nemaju ni jedno ni drugo cekaju teska vremena. “Izgubila sam na tezini, osecam bolove u grudima, nocu se znojim. Ne mogu da idem na posao”, objasnjava Marija. “Sada mogu samo da cekam cudo. Ako sav novac koji moj muz zaradi potrosim na pilule, porodica ce mi skapati od gladi. A ako ne budem uzimala lekove, znam da se nikada necu izleciti.”


Daniela Tusel radi za bukurestanske novine “Libertatea”.