Rumunija: Korupcija ponovo

Nova istraga oko primanja mita izaziva zabrinutost u trenutku kada Bukurest zapocinje proces ulaska u NATO.

Hapsenje visokog zvanicnika sluzbe bezbednosti, zbog moguce korupcije, ponovo je otvorilo pitanje o ulozi koju rumunske obavestajne sluzbe imaju u politickom i ekonomskom zivotu zemlje.

Popukovnik Valentin Gabriel Karali, sef Biroa informativnog odeljenja Rumunske informativne sluzbe, SRI, optuzen je da je primao mito da bi uticao na ishod konkursa za dodelu jednog drzavnog ugovora.

Karali je uhapsen prosle nedelje od strane Nacionalnog ureda za borbu protiv korupcije, PNA, kao i Jon George Dabela, direktor Nezavisne kompanije za distribuciju topolotne enregije, RADET.

PNA je optuzila ovu dvojicu da su primili 150000 evra od jedne nemacke kompanije da bi zauzvrat izvrsili uticaj i pomogli kompaniji da dobije ugovor sa rumunskom vladom u vrednosti od 20 miliona evra.

Karalijev slucaj nije prvi primer optuzbi za korupciju u redovima SRI. U maju 2002, jedan bivsi oficir je uhapsen zbog sumnji da je koristio informacije iz dokumentacije sluzbe da bi ucenjivao poslovne ljude.

Oficir u pitanju otpusten je iz SRI zbog istog prekrsaja sest meseci ranije, ali navodno je nastavio da iznudjuje novac koristeci ukradene dokumente.

Na nedavnom samitu Alijanse u Pragu Rumunija je pozvana da zapocne proces ukljucivanja u NATO, i ovo blize povezivanje sa medjunarodnom zajednicom ponovo je pokrenulo pitanje uticaja koji pripadnici tajnih sluzbi imaju u ovoj zemlji.

Izvori iz SRI tvrde da su svi problemi koji mogu postojati u njihovim redovima zanemarljivi u odnosu na pretnju koju predstavljaju uposlenici nekadasnje Sekuritate, po zlu poznate organizacije koja je terorisala rumunski narod u Causeskovoj eri.

"Njeni bivsi sluzbenici zadrzali su uticaj u tajnim sluzbama i tokom poslednje decenije razvili su kriminalne mreze koje stoje iza vaznih privatizacija, velikih finansijskih prevara i ogromnog broja of-sor kompanija," tvrdi jedan od sluzbenika SRI, koji je zeleo da ostane anoniman.

U dobro poznatoj aferi od prosle godine, Ristea Priboj - bivsi pripadnik Sekuritate, poslanik Socijaldemokratske stranke i bliski saradnik i savetnik premijera Adriana Nastasea - bio je primoran da napusti mesto predsedavajuceg u parlamentarnoj komisiji koja nadzire rad Rumunske inostrane obavestajne sluzbe, SIE.

Agencija AP je izvestila da je Priboj "izazivao zabrinutost medju zvanicnicima SAD, jer je pripadao odeljenju zaduzenom za zastrasivanje novinara koji su radili za rumunsko odeljenje Radija Slobodna Evropa koji se finansira iz SAD".

Priboj je u vise navrata odbacivao ove optuzbe, ali dokumenti sa kojih je senator Radu Feldman pre nekoliko dana skinuo oznaku o poverljivosti potvrdjuju da su Pribojeve duznosti kao oficira Sekuritate ukljucivale i zastrasivanje civila.

U publikovanim dokumentima zabelezeno je da je 1989.godine Sekuritate zaposljavala preko 15000 ljudi, od kojih su dve trecine bili oficiri bezebdnosti. U komunistickoj eri rumunska inostrana obavestajna sluzba, CIE, zaposljavala je jos nekoliko stotina oficira koji su radili na tajnim zadacima u inostranstvu i uzivali neogranicen pristup bankovnim racunima rezima u stranim bankama.

"Bivsi oficiri CIE sada rade sa interncionalnim kriminalnim kartelima," izjavio je analiticar organizovanog kriminala koji radi za ministarstvo unutrasnjih poslova. "Peru novac od droge, ucestvuju u trgovini oruzjem i svim drugim kriminalnim poslovima, koristeci infrastrukturu koju su izgradili osamdesetih godina."

Radu Timofte, sef SRI i bliski savetnik predsednika Ilijeskua, procenjuje da je oko 15 odsto sluzbenika SRI bivsi oficiri Sekuritate. Drugi bivsi pripadnici Sekuritate pridruzili su se SIE.

Politicari i sefovi SRI tvrde da su u sluzbi zadrzani samo oni koji raspolazu specijalistickim znanjima koja su od sustinskog znacaja za dalje funkcionisanje sluzbe. Oni takodje tvrde da su svi oficiri nekadasnje policije otpusteni, mada nema nacina da se ta tvrdnja proveri.

Sto se tice preostalih osam ili devet hiljada sluzbenika, prema tvrdnji analiticara organizovanog kriminala koji radi za ministarstvo unutrasnjih poslova i zeleo je da ostane anoniman, "znacajan broj bivsih oficira Sekuritate danas radi za brojne takozvane agencije za obezbedjenje".

"Ove agencije zapravo predstavljaju neku vrstu strukture paralelne tajne sluzbe. Bivsi sluzbenici Sekuritate koji ih vode angazuju pripadnike podzemlja i bivse osudjenike za poslove iznudjivanja i organizovanog kriminala." Drugi bivsi oficiri usli su u politiku, kao Ristea Priboj, a oni preostali postali su poslovni ljudi.

Kandidatura Rumunije za prijem u NATO donela je imperativ da se nesto preduzme po pitanju jos prisutnog uticaja Sekuritate, sto je problem na koji je ukazao i predsednik Ilijesku u nedavnom obracanju rumunskom parlamentu.

"Bilo je mnogo spekulacija o opasnosti koju predstavljaju bivsi oficiri Sekuritate," rekao je. "Uveravam vas da cemo se ovom pitanju posvetiti zajedno sa nasim partnerima iz NATO, sa kojima vec imamo konstruktivnu saradnju u oblasti obavestajnog rada. Kada i ako problemi nastupe, mi cemo im pristupiti koristeci metode i procedure koje se koriste unutar Alijanse."

Oni koji su smatrali da su vlasti do sada pokazale premalo odlucnosti da se konfrontiaju sa bivsim obavestajnim oficirima, sada veruju da bi se stvari uskoro mogle promeniti. "Moramo sacekati i videti da li zaista nameravaju da se rese losih momaka," izjavio je jedan sluzbenik SRI koji je zeleo da ostane anoniman. "Ali jednom kada Rumunija udje u NATO kao punopravna clanica, mislim da vise nece imati mnogo izbora."

Paul Kristijan Radu je nezavisni novinar u Rumuniji.