Rumunija: Duhovi iz proslosti skrivaju arhive sekuritatee
Posto vlada sprecava potpuno obelodanjivanje dosijea iz arhiva tajne policije disidenti protestvuju na ulicama.
Rumunija: Duhovi iz proslosti skrivaju arhive sekuritatee
Posto vlada sprecava potpuno obelodanjivanje dosijea iz arhiva tajne policije disidenti protestvuju na ulicama.
Unutrasnji sukobi izbacili su iz koloseka kampanju ciji je cilj otvaranje dosijea rumunske tajne policije iz komunistickog doba za javnost.
Oko 3.000 pristalica ove kampanje, ukljucujuci mnoge bivse disidente, nedavno su formirali ljudski lanac oko zgrade parlamenta u Bukurestu protestvujuci sto bivsi zvanicnici tajne policije koriste svoj uticaj u aktuelnoj vladi da bi blokirali pristup dosijeima jer ne zele da se obelodani njihova uloga u drzavnoj represiji iz Causeskuovog vremena.
Kampanja, koja je proslog leta zamrla zbog intenzivnog internog sporenja, dobila je konacni udarac pocetkom ovog meseca kada je komitet, koji je vlada oformila, izneo preporuke da bi trebalo da se raspusti i ponovno razmotri svoje ciljeve.
Nominalno nezavisno telo, Nacionalni savet za istrazivanje arhiva Sekuritatee, CNSAS, koje je ustanovljeno pre tri godine, u cijem sastavu su bile licnosti iz razlicitih politickih grupacija, predvodilo je kampanju za otvaranje dosijea. Medjutim, iako je CNSAS zakonski imao kontrolu nad svim tajnim policijskim arhivama, ubrzo su na videlo izbile razlike medju clanovima saveta oko pitanja da li bi sve dosijee trebalo uciniti dostupnim javnosti.
Prosle godine, ove razlike su prakticno paralizovale rad petnaestoclanog saveta. Grupa od sest clanova, koju predvodi istoricar George Onisoru, a sastoji se od vladinih pristalica i nacionalista, zatrazila je da ovo telo ne insistira na obelodanjivanju svih dosijea.
Onisoruovoj frakciji suprotstavljali su se intelektualci - clanovi CNSAS-a - i bivse zrtve drzavne represije, ukljucujuci disidentskog pesnika Mirceu Dineskua i akademika Horija Roman Patapijevica.
Nakon izvestaja vladinog komiteta, bivsa disidentska grupa strahuje da bi kljucni zvanicnici umesani u zloupotrebe ozloglasene Sekuritatee mogli izbeci obelodanjivanje sopstvenih tajnih dosijea, te da ce javnosti biti dostupni samo dosijei manje bitnih, sitnih potkazivaca.
S svoje strane, mocni zvanicnici koji su radili za bivsu tajnu policiju, Sekuritateu, nastavili su da se bave prikupljanjem i analizom obavestajnih podataka, ali ne i represijom. Oni smatraju da kampanja za obelodanjivanje dosijea iz arhiva Sekuritatee podstice politicke tenzije u zemlji.
Ove godine su protiv novinara i bivsih disidenata vec pokrenuta dva sudska procesa zbog toga sto su optuzivali visoke zvanicnike za zloupotrebe tokom Causeskuove vladavine.
Bivsi zamenik sefa Sekuritatee, Marijan Ureke, podneo je tuzbu protiv jednog mladog istoricara koji je tvrdio da je bivsi visoki zvanicnik tajne policije umesan u spijuniranje intelektualaca koji su se suprotstavljali Caueseskuu. Urekea su vlasti proslog meseca unapredile, prebacujuci ga u Ministarstvo pravde gde bi trebalo da istrazuje korupciju.
Bivsi oficir tajne policije Ristea Priboi tuzio je jednog bivseg disidenta zbog tvrdnji da je ugusio radnicku pobunu u gradu Brasovu, Transilvanija, 1987. godine. Priboi je poslanik u rumunskom parlamentu od 2000. godine.
Procenjuje se da je Sekuritatea imala 700.000 potkazivaca i skoro 40.000 clanova koji su radili za tajnu policiju uoci sloma komunistickog rezima 1989. godine. Njihov posao je bio da spijuniraju i prikupe dokaze protiv svakoga ko bi mogao da predstavlja pretnju drzavi - pocev od disidenata do obicnih gradjana.
Medjutim, sve do nedavnih demonstracija, javnost je iskazala malo volje za suocavanje sa duhovima iz teskih, depresivnih vremena, za razliku od gradjana drugih bivsih komunistickih zemalja koji su uporno cekali u dugim redovima da bi bacili pogled na svoje dosijee u arhivama tajne policije.
Ipak, broj demonstranata na nedavnom protestu ispred zgrade parlamenta u Bukurestu ulio je izvesnu nadu pristalicama CNSAS-a. Filozof i urednik Gabrijel Liceanu, koji je ucestvovao u demonstracijama, rekao je za IWPR: "Istina mora izaci na videlo, ma kako bolna i sramna ona bila - zbog toga protestvujemo na ulicama."
Bivsi politicki zatvorenik Konstantin Tiku Dumitresku veruje da se mora izmeniti zakon da bi se arhive tajne policije uistinu ucinile dostupnim javnosti.
Da bi sprecila dalje obelodanjivanje dosijea iz arhiva tajne policije, vlada ce morati da raspusti CNSAS, jer mandat ovog tela zvanicno istice tek krajem 2005. godine. Patapijevica ne bi iznenadilo ako se upravo to bude dogodilo.
"Reci da su bivsi oficiri Sekuritatee na vlasti ovde je opste mesto", kaze on za IWPR. "U ovoj zemlji, gde su sudstvo i politicke institucije jos uvek slabe, nemoguce je pruzati otpor njihovom uticaju."
Marian Cirijak je saradnik IWPR-a.