Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Rumunija: Balkanski naftovod

Bukurest, Beograd i Zagreb ucestvovace u izgradnji naftovoda koji bi povezivao Crno more sa zapadnom Evropom.
By Marian Chiriac

Novi naftovod koji bi povezivao Rumuniju, Jugoslaviju i Hrvatsku mogao bi da ozivi razorene nacionalne ekonomije, jer bi otvorio unosne trgovacke puteve od centralne Azije ka zapadnoj Evropi.


Ove tri drzave su 10. septembra u Bukurestu potpisale sporazum o izgradnji naftovoda dugog 1.200 kilometara od Konstance u Rumuniji do jadranskog naftnog terminala blizu Omislja u Hrvatskoj. Ugovor ce se zakljuciti u novembru, tvrde srpski zvanicnici.


Rad na projektu mogao bi da zapocne sledece godine. Ocekuje se da ce po okoncanju izgradnje ovog naftovoda smanjiti zavisnost Zapada od zalivskih izvoznika nafte i ruskih naftovoda.


Takodje, postoji mogucnost da se naftovod Konstanca-Omisalj, koji bi imao kapacitet od 10 miliona tona godisnje, produzi do Trsta u Italiji i dalje.


"Ovaj projekat je jedan od najvaznijih projekata ove vrste u Evropi i mogao bi privuci sredstva iz Evropske unije kao i mnogih vaznih banaka i naftnih kompanija", izjavio je za IWPR rumunski ministar industrije Dan Popesku.


Analiticari se slazu da bi naftovod mogao da unapredi ekonomski razvoj i medjunarodnu trgovinu na Balkanu, koji se sporo oporavlja nakon godina ispunjenih etnickim sukobima i korupcijom.


"Kljucni momenat koji moze privuci investicije jeste cinjenica da ce se ovim projektom omoguciti pristup balkanskim trzistima, koja sada zapocinju svoj ekonomski oporavak", smatra Dejna Armean iz obavestajnog ogranka londonskog "Ekonomista".


Sredstva za finansiranje projekta i dalje predstavljaju problem jer se ocekuje da ce izgradnja kostati oko milijardu americkih dolara, uprkos tome sto postojeci naftovodi cine dve trecine planirane trase.


Deo naftovoda na srpskoj teritoriji bice najproblematicniji deo citavog plana jer se smatra da ce odneti oko 80 odsto ukupnog budzeta.


Ipak, zvanicnici u Bukurestu su uvereni da nece biti tesko finansirati rumunski deo naftovoda. "Izgradnju 400 kilometara naftovoda na rumunskoj teritoriji olaksace pristupacan teren. To bi znacilo da ce troskovi biti manji sto bi moglo da privuce potencijalne investitore", kaze Popesku.


Sjedinjene Americke Drzave, SAD, snazno podrzavaju ovaj projekat. Zvanicnici u Vasingtonu nedavno su izjavili da su spremni da obezbede 200.000 dolara za izradu studije o mogucim trasama naftovoda, kao i podrsku za ovaj projekat u okviru napora da se unapredi ekonomska saradnja medju balkanskim drzavama.


Izvesna finansijska sredstva ocekuju se, takodje, od INOGATE-a, projekta deset evropskih zemalja za medjudrzavni transport nafte i gasa u Evropi koji finansira Evropska unija, EU, ciji je cilj izgradnja mreze naftovoda i gasovoda od centralne Azije ka Evropi. Balkanske zemlje su, do sada, imale malo koristi od ovog projekta uprkos njihovom strateskom polozaju duz koridora istok-zapad.


Sve zemlje koje se nalaze na trasi buduceg naftovoda nadaju se da ce ovaj projekat podstaci razvoj njihovih razorenih privreda. "Najvise koristi ce verovatno imati Hrvatska, koja ima dve rafinerije u Omislju i veliki potencijal za pristup trzistu zapadne Evrope", izjavio je Armean ukazujuci na cinjenicu da je Hrvatska povezana naftovodom sa Jugoslavijom na jugu i Madjarskom i Austrijom na severu.


Naftovod takodje moze odigrati kljucnu ulogu u unapredjenju bezbednosti na Balkanu jer se veruje da bi strane investicije, za koje se ocekuje da ce ovaj projekat privuci, mogle da poboljsaju bezbednosnu situaciju i medjudrzavne odnose u regionu.


Neki analiticari su, ipak, veoma obazrivi u vezi sa potencijalnim efektima ovog projekta u regionu. "Ovaj projekat je isuvise mali, u poredjenju sa razmerama nekih drugih projekata, i bilo bi preterivanje da se zakljuci da bi on mogao predstavljati razlog za znacajniji interes medjunarodne zajednice za balkanski region", tvrdi Armean.


Marijan Cirijak je novinar iz Bukuresta.