Rumuni gube poverenje u politicare

Rumunska levicarska opozicija dobila je veliki broj glasova na lokalnim izborima koji su prosli u znaku opste nezainteresovanosti glasaca.

Ovakvi rezultati glasanja ne samo da su bili ocigledan udarac za vladajucu koaliciju centra, vec su i potvrdili da javnost vise nema nikakvih iluzija vezanih za rumunsku politiku uopste.

"Meni nije posebno vazno da li zemlju vode bivsi komunisti ili liberali. Mislim da su Rumuniji potrebni politicari spremni da poboljsaju ovdasnje teske zivotne uslove", rekao je jedan penzioner, odrazavajuci raspolozenje birackog tela.

Na glasanje za izbor lokalnih vlasti izaslo je manje od pola ukupnog broja registrovanih glasaca u ovoj zemlji, kojih je ukupno 17,6 miliona. Prema preliminarnim rezultatima, Socijaldemokratska partija bivsih komunista, PDSR, preuzela je lokalnu vlast u mnogim gradovima.

U Bukurestu, kandidat PDSR, Sorin Oprescu, direktor gradske bolnice, vodi sa 44 odsto glasova. Druga dva kandidata, Catalin Chirita iz Demokratse konvencije i ministar za transport, Traian Basescu iz Demokratske partije, daleko zaostaju sa po 17 odsto glasova.

Lokalni posmatraci veruju da ce rezultati ovog glasanja jasno pokazati kakav ce biti ishod izbora za zakonodavno telo i predsednickih izbora predvidjenih za novembar. Ocekuje se da ce se na vlast vratiti PDSR i Ion Iliescu, koji su rukovodili zemljom nakon revolucije kojom je zbacen bivsi diktator Nicolae Ceausescu.

Losi rezultati vodece koalicije nakon lokalnih izbora, rezultat su nesposobnosti ove partije da, nakon gotovo cetiri godine na vlasti, poboljsa zivotni standard, kao i cinjenice da su ljudi duboko razocarani nesposobnoscu politicara u ovoj zemlji.

Analiticar politickih zbivanja, Cornle Nistorescu, pise u Evenimentul Zilei: "Veliki procenat glasackog tela bojkotovao je izbore zato sto covek vise ne zna kome da veruje."

Jedan drugi analiticar, Silviui Brucan, rekao je: "U krajnjoj liniji, ovo samo moze da u ocima nacije dovede u pitanje legitimnost rumunskih politicara."

Smatra se da je poverenje javnosti u rumunske politicare jako opalo nakon serije finansijskih i politickih skandala. U aprilu je na videlo izasla pronevera vise miliona dolara u koju je bio umesan francuski biznismen rumunskog porekla, Adrian Costea. On je, navodno, u ime rumunskih politicara oprao negde oko 100 miliona dolara iz javnih fondova.

Prema recima tuzioca, Costea je pre cetiri godine stampao plakate za izbornu kampanju bivseg predsednika Iona Iliescua, a onda ih prokriumcario u zemlju. Costea je takodje, navodno, ilegalno izvozio dizel ulje za Srbiju preko Bukuresta i tako prekrsio sankcije UN nametnute Beogradu.

U toku proslog meseca, stedise su pocele da vrse pritisak na najvecu drzavnu banku,

Banca Comerciala Romana, BCR, nakon anonimnih telefonskih upozorenja da ulozi u njoj nisu sigurni.

Pored toga, jedan od najvecih privatnih investicionih fondova u zemlji, Fondul National de Investitii, FNI prestao je sa poslovanjem.

Proslog petka, sef rumunske organizacije za kontrolu trgovine, Stefan Boboc, optuzen je da je na nezakonit nacin rukovodio zajednickim fondom. Kaze se da je FNI afera verovatno kostala drzavu 49 miliona dolara.

U nedelju su u mnogim gradovima odrzani zestoki protesti izazvani problemima u FNI. U nekim gradovima su hiljade nezadovoljnih ulagaca blokirale saobracaj i zahtevale da im vlada pomogne da povrate svoj novac.

Takodje su pozivali ostale da im se pridruze i bojkotuju izbore. "Ne glasajte za lopove, ne glasajte za one koji nas potkradaju", vikali su demonstranti ispred sedista rumunske vlade u centru Bukuresta.

Finansijski problemi Rumunije pogorsani su odlukom Medjunarodnog monetarnog fonda, IMF, da odlozi donosenje odluke o odobravanju zajma, prouzrokovane zabrinutoscu za bankovni sistem ove zemlje.

Marian Chiriac redovno izvestava za IWPR.