Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Rezim 'Kupuje' Glasove

Izgleda da beogradske vlasti planiraju da potkupe glasace i podmitljivu opoziciju na predstojecim jesenjim izborima.
By Dimitrije Boarov

U pokusaju da popravi sanse na izborima, srpska vlada donela je zakon na osnovu kojeg ce kompenzirati osiromasene gradjane i uskratiti sredstva svojim politickim rivalima.


Vlada ce ponuditi drzavnu imovinu na prodaju stedisama zamrznute devizne stednje i isplatiti zakasnele porodicne dodatke prodajom drzavnih obveznica. Istovremeno, rezim ce preuzeti prihod od opstina u kojima je na vlasti opozicija.


Ovi kompenzacioni planovi potpuno su nerealni, izgleda da im je jedina namera da predstave vladu u povoljnom svetlu uoci saveznih i opstinskih izbora koji se ocekuju krajem ove godine.


Namera vlade da ovlada finansijama opstina pokusaj je da se politicki rivali dovedu do bankrotstva.


Srbija je u toku poslednjih godina zamrzla deviznu stednju od oko 3,6 milijarde nemackih maraka. Rezim obecava da ce poceti sa isplatom novca, ali ce to postici s teskom mukom jer su devizne blagajne prazne.


Umesto toga, rezim nudi stedisama poslovni prostor u posedu drzave. Medjutim, ova kompenzaciona sema nije onakva kakvom se cini na prvi pogled. Zgrade se ne smatraju za dobre investicije: kada je rezim pokusao da ih proda prosle godine, nije bilo puno zainteresovanih.


Vlada kaze da ce dati stedisama ove prostorije pod uslovom da oni plate oko dvadeset odsto vestacki podignute cene ovih prostorija u stranoj valuti. Ova ponuda, razumljivo, nije bas atraktivna.


"Oko 20.000 DM moje stednje je zamrznuto. Cak i ukoliko bi zeleo da kupim ovaj bezvredni poslovni prostor, ne bih imao sredstava", kaze Gradimir Djurdjevic. "Kako da nadjem 20 odsto kada se trazi 2.800 DM po kvadratnom metru. Ovo su zaista lepo smislili!".


Vlada namerava da nadoknadi sredstva porodicama koje nisu primile socijalnu pomoc u toku poslednje dve godine, na slican - cinican nacin, od prodaje drzavnih obveznica.


Obveznice ce biti ponudjene na prodaju po "povoljnoj" ceni javnim preduzecima koja ce ih za uzvrat upotrebiti da plate porez i drzavne kredite. U praksi, medjutim, jedino ce velike firme koje su povezane sa rezimom uzivati beneficije ove seme jer samo one imaju dovoljno sredstava za placanje obveznica. Verovanje vlasti da ce na ovaj nacin uspeti da sakupe sredstva od oko cetiri milijarde dinara je preuvelicano.


Prevedeno recnikom ekonomskih termina, vlast ovim zakonima pokusava nemoguce: da vrati dugove kada nema novaca i da na taj nacin dodje do zarade.


Izgleda da ce vlada imati vise srece sa zakonom na osnovu kojeg ce preuzeti rukovodstvo nad lokalnim javnim preduzecima. Profiti iz ovih firmi bili su usmereni na opstinski budzet, ali ce od sada pripadati centralnoj vladi. Posto se u pojedinim velikim opstinama na vlasti nalazi opozicija, ovaj potez je sracunat na to se politickim rivalima uskrati novac.


Branislav Pomorski, opozicioni politicar i direktor novosadskog javnog preduzeca SPENS, upozorava da ce opstinske sluzbe biti najvece zrtve najnovijih zakonskih mera vlade.


On kaze da su prihodi javnih preduzeca kao sto je sportski poslovni centar, SPENS, kriticni za odrzavanje lokalne infrastrukture. "Profit iz SPENSA upotrebljava se za odrzavanje ulica i kontrolu saobracaja. Grad ce izgubiti izvor prihoda i bice prepusten milosti centralne vlasti".


Same opozicione partije nece biti ugrozene ovim potezom jer njihovi prihodi dolaze iz oblasti sive ekonomije opstina, kao sto su sporazumi oko poslovnog prostora, drzavnih stanova i ilegalnih transakcija koje se ticu olaksica i dozvola opstinskih vlasti. Vlada ovo jednostavno ne moze kontrolisati i bice joj potrebni novi zakoni da to postigne.


Ove najnovije mere ukazuju na to da ce rezim u Beogradu pokusati da kupi glasace i istisne opoziciju na predstojecim izborima. Medjutim, malo je glasaca koji bi mogli biti zavarani najnovijim potezima vlasti. Ocekuje se da ce opozicione partije uspeti da obezbede sredstva koja su im potrebna da bi ucestvovale na izborima.


Dimitrije Boarov je dopisnik IWPR.