Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Referendum bi mogao ugroziti stabilnost Makedonije

Makedonija bi mogla platiti visoku cenu zbog odrzavanja kontroverznog referenduma.
By IWPR Balkans

Najavljeni makedonski referendum o predlozenoj promeni opstinskih granica preti da gurne zemlju u politicku krizu, upozoravaju analiticari.


Cini se da je neuspeli pokusaj izglasavanja nepoverenja vladajucoj koaliciji koji su inicirale opozicione stranke proslog vikenda oznacio nezvanicni pocetak referendumske kampanje, koja zvanicno treba da pocne 7. oktobra.


Sam referendum, zakazan za 7. novembar, organizovan je kao pokusaj da se blokiraju potezi vlade usmereni na smanjivanje broja opstina sa 123 na 80, sto bi u nekim oblastima imalo za rezultat gubitak vecinskog statusa etnickih Makedonaca u korist albanske manjine.


Ukoliko referendum uspe, doci ce do odlaganja reformi koje za cilj imaju decentralizaciju, sto je od vitalnog znacaja za prijem u clanstvo EU – a vec i samo organizovanje glasanja moglo bi izazvati etnicke konflikte, upozoravaju analiticari.


Buduci da je za uspeh referenduma potrebno da na glasanje izadje preko 50 procenata ukupnog birackog tela Makedonije od 1,6 miliona glasaca, i s obzirom da se vladajuce makedonske i albanske stranke zalazu za bojkot, postoji velika verovatnoca da referendum nece uspeti.


Skupstina je u avgustu usvojila zakon kojim se odredjuju nove opstinske granice u paketu mera za decentralizaciju, sto je poslednja kljucna komponenta Ohridskog mirovnog sporazuma kojim su okoncani etnicki sukobi 2001. godine, davanjem vecih gradjanskih prava Albancima.


Ali, ovaj potez je ponovo probudio osecaj frustracije koji je mucio mnoge Makedonce zbog koncesija ucinjenih u korist Albanaca nakon sukoba. Peticijom sa 180.000 potpisa – sto nije malo u zemlji sa tek nesto vise od dva miliona stanovnika – izrazeno je nezadovoljstvo novim zakonom, cime je vlada primorana da prihvati odrzavanje referenduma o ovom pitanju.


“Jasno je da ulazimo u politicku krizu jer je sva energija drustva fokusirana na taj referendum”, izjavio je Denko Maleski, profesor medjunarodnog prava na univerzitetu u Skoplju, za televizijsku stanicu A1 TV.


Opozicione stranke, koje predvodi nacionalisticka VMRO, poricu tvrdnje da je zahtev za odrzavanje referenduma potez usmeren protiv albanske manjine.


“Podrzavamo mirovni sporazum i proces decentralizacije”, izjavio je za IWPR Vlatko Gjorcev, zvanicnik VMRO. “Referendum nije uperen protiv Ohridskog sporazuma vec protiv losih odluka koalicione vlade.”


Strahujuci od mogucih nasilnih incidenata tokom glasanja, vlada je zatrazila od Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, da posalje medjunarodne posmatrace da prate postupak, sto se obicno radi samo u slucaju parlamentarnih i predsednickih izbora.


Gjorgji Ivanov, profesor politickih nauka na univerzitetu u Skoplju, izjavio je za IWPR da sadasnja situacija “otvara rane iz 2001. godine i pokrece pitanja o mirovnom sporazumu koja nas vracaju tamo gde smo vec bili”.


“Umesto da ih ostavimo iza sebe, ponovo se bavimo onim istim problemima za koje smo mislili da smo ih prevazisli”, dodao je.


Radmila Sekerinska, potpredsednik za evropsku integraciju, izjavila je za IWPR da bi pobeda opozicije na referendumu mogla napraviti jos vecu stetu.


“Ako referendum bude uspesan, to ce anulirati sve napore koje smo ulozili u stvaranje novog kvaliteta u medjuetnickim odnosima”, izjavila je za IWPR, naglasavajuci da se Makedonija trenutno nalazi u veoma delikatnoj fazi procesa integracije u EU.


Komisija EU u oktobru treba da dostavi Makedoniji 5.000 pitanja koja se ticu njenih napora da postane zemlja kandidat. Reforme u cilju decentralizacije od vitalnog su znacaja za ove ambicije, a Brisel ne krije da bi blokiranje poslednjih pokusaja reformi sigurno ugrozilo izglede Makedonije.


Ukoliko opozicione stranke uspeju da blokiraju planirane izmene opstinskih granica, vlada ce morati da zamrzne i ostale planove za decentralizaciju, koji su zasnovani na novom sistemu od 80 opstina.


Prema makedonskom ustavu, ako vecina glasaca odluci da podrzi sadasnje granice, zakon ne moze biti revidiran jos godinu dana, a za to vreme ce reforme u cilju decentralizacije biti obustavljene.


“Vreme prolazi i sto Makedonija duze ceka sa ispunjavanjem potrebnih kriterijuma, to ce joj vise vremena biti potrebno da udje u EU”, upozorila je Sina Tomson, portparol EU u Skoplju.


Drugi kazu da ce i sam proces organizacije referenduma odloziti reforme, nezavisno od ishoda. Parlament je vec dva puta odlagao lokalne izbore koji su prvobitno bili zakazani za oktobar ove godine, ali su sada odlozeni za kraj marta sledece godine.


“Jednostavno receno, time ce biti usporen citav proces reformi. Cinjenica da se to dogadja usporice sve za nekoliko meseci”, izjavila je Sina Tomson.


“Ovo je gubljenje vremena”, slozio se Nazmi Malici iz Unije albanskih intelektualaca. “Potrosicemo mnogo novca i vremena na referendum umesto da se koncentrisemo na vitalne interese kao sto su odgovaranje na upitnik EU i implementacija Ohridskog mirovnog sporazuma.”


Reforme u cilju decentralizacije nisu jedina stvar koja ce referendumom biti usporena. Posmatraci kazu da Makedonija, sa stopom nezaposlenosti od 40 procenata, treba da koncentrise svoje snage na ekonomska pitanja.


“U sadasnjoj drustvenoj krizi ljudi su mnogo vise zainteresovani za standard nego za referendum koji neki koriste da bi se vratili na vlast”, izjavio je Malici, dodajuci da su “sve stranke ukljucene u politicki marketing koji ne doprinosi stabilnosti zemlje.”


Nevena Angelovska je novinar skopskog mesecnika “Forum”.