Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Propusti u zaštiti svedoka „ugrožavaju buduće slučajeve“

IWPR-ov izveštaj i prateći film ukazuju na ozbiljne propuste u načinu na koji traumatizovane žrtve bivaju tretirane ukoliko pristanu da svedoče.
By Velma Šarić
  • Round-table organised by IWPR, held in Sarajevo on 28-Nov-12. (Photo: Vildana Drljevic)
    Round-table organised by IWPR, held in Sarajevo on 28-Nov-12. (Photo: Vildana Drljevic)

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 769, 19. decembar 2012.)

Jedan IWPR-ov izveštaj i televizijski dokumentarac – u kojima je ukazano na ozbiljne propuste u vezi sa time kako bivaju tretirani svedoci na suđenjima za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji – pozdravljeni su kao neka vrsta upozorenja upućenog vladama.

Specijalni izveštaj pod naslovom „Slaba zaštita svjedoka na suđenjima na Balkanu“ odnosio se na Bosnu i Srbiju i preneli su ga mnogi mediji iz te dve zemlje.

Istraživač i politički analitičar iz Helsinškog odbora za zaštitu ljudskih prava u Srbiji, Aleksandar Obradović, kaže da taj članak predstavlja „veoma dobar i sveobuhvatan prikaz stanja u vezi sa zaštitom svedoka na suđenjima za ratne zločine u Bosni i Srbiji“.

Svedoci koji se odluče da daju iskaze na lokalnim suđenjima za ratne zločine mogu biti suočeni s pretnjama, zastrašivanjem i javnim omalovažavanjem. U izveštaju se opisuje kako su mere njihove zaštite često sasvim neprikladne, a povremeno i potpuno zanemarene.

„Nažalost, mediji u Srbiji retko izveštavaju o ovim temama. Autori ovog izveštaja su uspeli da ukažu na ključne probleme na koje nailaze svedoci i organizacije civilnog društva koje se bave tim pitanjima“, kaže Obradović. „U izveštaju je naglašeno i to da srbijanskoj vladi nedostaje politička volja za preuzimanje odgovornosti.“

U sklopu nastojanja da se pažnja publike skrene na te probleme, IWPR je snimio i prateći film, pod naslovom Nezaštićeni, koji se ovim temama bavi kroz priče o dvema osobama: jednoj ženi, koja je svedočila na suđenju muškarcu koji ju je za vreme rata silovao; i jednom muškarcu, koji je odlučio da se ubije kako se ne bi pojavio pred sudom i svedočio.

Dokumentarac je režirao Mirko Pinčeli (Mirco Pincelli), a producenti su Centar za post-konfliktna istraživanja iz Sarajeva, Pinch Media i IWPR.

Film je bio emitovan tokom okruglog stola kojeg je IWPR održao 28. novembra u Sarajevu. Nakon toga su o ovim pitanjima raspravljali i predstavnici pravosudnih institucija, udruženja žrtava, nevladinih organizacija i medija.

Iako je trebalo da bude zaštićeni svedok, ženskoj osobi čiji su inicijali Z. R. bile su uskraćene neophodne mere zaštite prilikom dolaska na sud u Trebinje, tako da se ona suočila licem u lice ne samo sa okrivljenikom, nego i sa lokalnim medijima.

„Bolno je gledati iskušenja zaštićene svedokinje Z. R., koja su prikazana u ovom filmu. Takvo odsustvo profesionalizma i brige za svedoka od strane lokalnog suda za ratne zločine zaista je uznemiravajuće“, izjavio je Emir Hodžić iz nevladine organizacije Izvor, čije je sedište u Prijedoru.

„Neadekvatna zaštita svedoka ne samo da ugrožava već traumatizovane svedoke; ona ugrožava i tekuće i buduće slučajeve, jer će sve manje i manje svedoka biti spremno da se pojavi i svedoči.“

Novinarima je u sudnici bilo dozvoljeno da fotografišu i snimaju Z. R., tako da se njeno lice ubrzo pojavilo u mnogim medijima.

Jedna od učesnica okruglog stola, novinarka Radio Federacije Irena Antić, izjavila je da je šokirana ovim aspektom dotičnog slučaja.

„Nije trebalo da sudije puste novinare unutra, ali ni izveštači nisu smeli snimati svedokinju i emitovati te snimke na nacionalnoj televiziji“, kazala je ona. „To odražava načelan pristup žrtvama u ovoj zemlji, koji se svodi na to da, ukoliko ne možemo da ih iskoristimo za vlastite potrebe, mi uopšte ne brinemo o njima.“

Kristina Tubić iz beogradskog Međunarodnog komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), koja je takođe bila panelistkinja na okruglom stolu, govorila je o problemima koje u Srbiji stvara Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je nadležno za zaštitu svedoka.

„Mi imamo Jedinicu za zaštitu svedoka, koja je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i stoga, u osnovi, deo policije“, kazala je ona. „Pripadnici te jedinice . . . često maltretiraju svedoke kako bi povukli svoje iskaze, ili ih – pre svega – sprečavaju da se uopšte pojave kao svedoci.“

Na pitanje o tome da li bi se stvari popravile ukoliko bi odgovornost za zaštitu svedoka bila poverena srbijanskom ministarstvu pravosuđa, Tubićeva je odgovorila: „Veoma sumnjam u to. Sva ministarstva vode iste političke partije, tako da ne bi bilo nikakvog smisla prebacivati Jedinicu za zaštitu svedoka iz jednog ministarstva u drugo.“

Koordinatorka za ljudska prava pri švajcarskoj nevladinoj organizaciji za borbu protiv nekažnjivosti (TRIAL), Lejla Mamut, pohvalila je IWPR zbog toga što je svojim izveštavanjem i pratećim dešavanjima ukazao na značaj ove teme.

„Veoma je važno podsetiti vladu na ovaj problem, koji postoji već dosta dugo – a IWPR je zaista uspeo da to učini posredstvom svojih aktivnosti“, kazala je ona.

„Potrebne su godine i godine priprema, podrške i terapije da bi se svedok ili svedokinja spremili za svedočenje pred sudom. I to se ne sme prekinuti nakon suđenja. Svedoci moraju biti obavešteni o svojim pravima i obavezama; a ukoliko je to neophodno, mora im se obezbediti i pristup besplatnoj pravnoj pomoći.“

Zamenica predsednice jednog udruženja žrtava iz Sarajeva, Hasija Branković, izjavila je da će izveštaj, film i okrugli sto biti od velike pomoći svedocima koji trpe pritiske.

„Nadam se da će ovaj izveštaj i dokumentarac pronaći put do članova vlade i možda ih podstaći da učine nešto kako bi promenili situaciju“, kazala je ona.

I izveštaj i televizijski dokumentarac su dostavljeni mnogim lokalnim i međunarodnim medijima. Novinarka EURONEWS-a, Maria Žoao Karvaljo (Maria João Carvalho), kaže da su u pitanju radovi koji „otvaraju oči“.

„Svi znamo da na Balkanu postoje poteškoće sa zaštitom svedoka, ali nikada nisam mislila da će one postati toliko ozbiljne“, izjavila je ona. „Zbilja mislim da je IWPR uspeo da osvetli jedan veliki problem koji je neophodno rešiti brzo i efikasno.“

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.