Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Promena imena glavne ulice podelila sarajlije

Nisu sve Sarajlije srecne zbog planova o promeni imena glavne ulice po pokojnom predsedniku Izetbegovicu.
By Dino Bajramovic

Kada su partizani Josipa Broza Tita oslobodili Sarajevo od nacista i njihovih ustaskih saveznika u aprilu 1945. godine, Sarajlije su kraj vladavine terora obelezili proslavom u glavnoj ulici.


Nedugo zatim, Aleksandrova ulica je preimenovana u cast marsala Tita koji je potom bio predsednik Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije, SFRJ, sve do svoje smrti 1980. godine. Table sa njegovim imenom jos uvek se nalaze na glavnim ulicama gradova sirom Bosne i Hercegovine.


Ipak, ne jos zadugo ako se bude radilo kako bi htele pristalice pokojnog bivseg predsednika Bosne Alije Izetbegovica.


Izetbegovic je postao prvi bosanski predsednik po raspadu bivse Jugoslavije i ostao je na mestu sefa drzave tokom ratnih godina kada su snage bosanskih Srba neprekidno granatirale Sarajevo.


Nedavno je pokrenuta kampanja sa ciljem da se Titova ulica preimenuje po bivsem bosanskom predsedniku, koji je umro u oktobru prosle godine.


Mada se prestonica trenutno nalazi u dubokoj politickoj i ekonomskoj krizi, pri cemu su njeni stanovnici iscrpljeni traumaticnim iskustvima poput mafijaskih obracuna, brutalnih ubistava, silovanja i korupcionaskih afera u gradu, promena imena glavne ulice postala je vruca – i politicki obojena – tema dana.


Sukrija, koji zivi u Titovoj ulici vec cetrdeset godina, kaze da bi promena imena bila opravdana – ali ne iz razloga koje bi mnoge pristalice kampanje za preimenovanje ulice po nedavno preminulom bosanskom predsedniku prihvatili.


"Kada je Tito bio na vlasti, ljudi koji su stanovali u ovoj ulici bili su Muslimani, katolici, Jevreji ateisti, Jehovini svedoci – svi su bili izmesani, zajedno, u skladu sa Titovom politikom", seca se on. "Ali kada je Izetbegovic dosao, padale su granate, ljudi se iselili, a moje nove komsije su sve Muslimani iz provincije",


"Ovo je postala ulica kao bilo koja druga u provinciji. Tito je bio svetski drzavnik, a pod Alijom smo zaostali. Ime ove ulice trebalo bi da odrazava tu cinjenicu."


Kampanja za promenu imena ulice pokrenuta je pre tri meseca kada je Sulejman Tihic, lider muslimanske Stranke Demokratska akcije, SDA, i clan predsednistva Bosne i Hercegovine, zatrazio da se ucini nesto kako bi se prigodno obelezila nedavna smrt Alije Izetbegovica.


Komisija sarajevskog kantona zaduzena za obelezavanje istorijskih dogadjaja i odavanje pocasti znacajnim licnostima glasala je 5. februara da se predlog o promeni imena Titove ulice u Ulicu Alije Izetbegovica iznese na sledecem zasedanju kantonalne skupstine.


Ovakav ishod glasanja clanova komisije nije iznenadjujuci jer pet od ukupno sedam clanova pripadaju Izetbegovicevoj stranci ili blisko povezanoj grupi, pri cemu su samo dva clana komisije iz opozicione Socijaldemokratske partije, SDP.


Verovatno ce se ovaj predlog izglasati na sledecem zasedanju kantonalne skupstine koja je simbolicno zakazana za 1. mart – Dan nezavisnosti Bosne i Hercegovine.


Medjutim, bitka jos uvek nije gotova jer bi slozene ustavne procedure u Bosni, gde se vlast deli izmedju Federacije BiH i Republike Srpske, RS, mogle onemoguciti preimenovanje glavne sarajevske ulice.


Pre nekoliko dana je Sahbaz Dzihanovic, zamenik predsednika Federacije BiH, rekao da odluku o preimenovanju glavne ulice u bosanskoj prestonici moze doneti samo drzavna skupstina, u kome su zastupljena oba entiteta. Prema vazecim ustavnim okvirima, Sarajevo bi trebalo da bude prestonica citave Bosne, a ne samo Federacije BiH, dodaje on.


Kako nikome nije palo na pamet da proveri da li se u Ustavu definise koja se imena odredjenih lokacija mogu, a koja ne mogu menjati, Dzihanoviceva izjava ce verovatno naterati brojne eksperte da provere kako se postojeci zakonski propisi mogu tumaciti.


Dodatni problem lezi u cinjenicu da je inicijativa za Izetbegovicevu ulicu potekla iskljucivo od SDA, ciji su clanovi skoro iskljucivo Bosnjaci.


Pripadnici drugih grupa nisu bas odusevljeni ovom idejom.


"Promena imena Titove ulice znacila bi sistematsko i plansko brisanje istorije", pozalio se Zenja Ljubuskic, bosnjacki clan komisije za obelezavanje istorijskih dogadjaja u sarajevskom kantonu iz Socijaldemokratske partije, SDP.


"Ako se to desi, Sarajevo ce izgubiti mnoge atribute glavnog grada."


Postoje ulice i trgovi koji nose Titovo ime u mnogim drugim zemljama – pocev od Francuske, Spanije i Italije do Indije, Egipta i Libije.


Od drzava koje su nastale prilikom raspada bivse Jugoslavije, Hrvatska – gde je Josip Broz rodjen – jos uvek ima Trg marsala Tita u hrvatskoj prestonici Zagrebu. Mada je hrvatski predsednik Franjo Tudjman postao strastveni antikomunista koji je s prezrenjem odbacivao Titovu politicku ostavstinu, on mu nikada nije oduzeo trg u glavnom gradu Hrvatske.


Srbija se pokazala nemilosrdnijom. Dvadeset-cetiri godine nakon Titove smrti, ulica i trg koji su nosili njegove ime dobili su nove nazive – Ulica marsala Tita je postala Ulica Kralja Milana.


Ironicno je to sto je Titova ulica u Sarajevu opstala do danas upravo zahvaljujuci predsedniku Izetbegovicu, koji je odbio i pomisao na promenu naziva.


"Ne bih dopustio da se promeni ime Titove ulice jer ne mislim da istorija pocinje sa nama", rekao je jednom prilikom Alija Izetbegovic u jednom intervjuu.


Pre nekoliko dana, Izetbegovicev sin Bakir sugerisao je da bi novi naziv glavne ulice mozda, u ovom trenutku, bio prikladan. "Moj otac je bio u pravu sto nije dozvolio promenu imena Titove ulice", kaze on, "ali ljudi su takodje u pravu kada sada traze da se naziv promeni."


Poslednja anketa je pokazala da su Sarajlije podeljene oko buduceg naziva njihovog najveceg i najpopularnijeg mesta za okupljanje.


Dok Bosnjaci iscekuju konacnu odluku, podmladak Socijaldemokratske partije je uneo malo humora u citavu debatu.


Mada vecina nije bila ni rodjena dok je Tito bio ziv, oni su odstampali dzepne beleznice-kalendare sa porukom iz groba bivseg jugoslovenskog lidera: "Ovo mora da je jedan srecan grad ako sam mu ja najveci problem."


Dino Bajramovic je novinar iz Sarajeva.