Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Prlićeva odbrana kritikuje tužioca

Advokat bivšeg lidera bosanskih Hrvata osuđuje odnos prema hrvatskim svedocima odbrane.
By Velma Šarić

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 680, 18. februar 2011.)

Odbrana bivšeg lidera Herceg-Bosne, Jadranka Prlića, iznela je ove sedmice svoje zaključne argumente, kritikujući tužiočevo „uznemirujuće“ iznošenje dokaza, kao i njegov opis hrvatskih svedoka odbrane.

Kao bivšem predsedniku i premijeru Herceg-Bosne – samoproklamovane hrvatske države u Bosni – Prliću se sudi zajedno sa još petoricom visokih hrvatskih zvaničnika: Brunom Stojićem, Milivojem Petkovićem, Slobodanom Praljkom, Valentinom Ćorićem i Berislavom Pušićem.

Njima šestorici se pripisuje odgovornost za proterivanje, silovanje, mučenje i ubijanje bosanskih Muslimana i ostalih ne-Hrvata. Reč je o zločinima počinjenim u periodu od kraja 1991. do početka 1994., a u sklopu navodnog plana o etničkom čišćenju pojedinih delova Bosne sa ciljem da ih se kasnije priključi takozvanoj Velikoj Hrvatskoj.

Prlićev branilac Majkl Karnavas (Michael Karnavas) rekao je da je „tužilac očito učinio sve što je u njegovoj moći da pokaže averziju prema svakom dokazu koji bi doveo u pitanje njegove teorije“.

„Način na koji je tužilaštvo predočilo dokaze u svom završnom ekspozeu bio je, u najmanju ruku, uznemirujući. Nažalost, tužilac je zaboravio da se njegova uloga sastoji u traženju pravde, a ne samo kazne“, nastavio je Karnavas.

U svojoj završnoj reči, Prlićev advokat je konstatovao da je zaključno obraćanje tužilaštva vrvelo od „neprikladnih i uznemirujućih tema“, koje je bilo „bolno“ slušati, te da je tužilac pokušavao „da izjednači to što je neko Hrvat sa time da je nacionalista, ustaša (tj. pripadnik pronacističke hrvatske milicije iz Drugog svetskog rata) i nacista – barem je nama to tako zvučalo“.

Tužilac Kenet Smit (Kenneth Smith), koji je protekle sedmice zatražio da se Prliću izrekne zatvorska kazna u trajanju od 40 godina, tvrdio je da su svedoci odbrane bili „mahom Hrvati koji su u doba na koje se odnosi optužnica tesno sarađivali sa okrivljenim“, te da im se – pošto su „na izvestan način povezani sa zajedničkim zločinačkim poduhvatom“ – ne može verovati.

„Želeo bih da skrenem pažnju sudskog veća na to da je tužilac rekao kako ’svedoke odbrane treba malo ili nimalo uzimati u obzir, pošto se radi o Hrvatima“, rekao je ove sedmice Karnavas.

„Zamislite da sam ja došao pred ovo veće i rekao: ’Ne verujte muslimanskim svedocima! Oni nisu vredni poverenja, jer će definitivno biti na muslimanskoj strani’ . . . To bi bilo sramno. Svedoke ne treba procenjivati na osnovu njihove vere, profesije ili zanimanja“, nastavio je on, dodajući da je tužilaštvo smatralo da „stranim svedocima“ treba više verovati nego bosanskim Hrvatima koji su svedočili za odbranu.

Karnavas je ukazao na to da su Prlićevi svedoci uglavnom bili visoki zvaničnici, poput ministara i ambasadora, te da se radi o osobama koje su dovoljno kompetentne i ugledne da svedoče „o tome kako je funkcionisala Herceg-Bosna“.

„Svedoci odbrane g. Prlića nisu beznačajni ljudi“, kazao je Karnavas. „Svi oni su bili na ključnim funkcijama, uključujući i bivšeg premijera, bivšeg ministra finansija Bosne i Hercegovine, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Hrvatske. Ali, zar ih to čini manje verodostojnim nego [bivšeg ambasadora SAD-a u Hrvatskoj] Pitera Galbrajta (Peter Galbraith), koji je priznao da su Sjedinjene Države za vreme rata kršile embargo na isporuku oružja, te da je i lično doprinosio tome?

„U stvari, svi svedoci su bili podvrgnuti unakrsnom ispitivanju. Tužilaštvo ih prezire kao nacionaliste, koji bi dali sve da se ponovo uspostavi Banovina Hrvatska (pokrajina Kraljevine Jugoslavije koja je postojala u periodu od 1939. do 1943., obuhvatajući veći deo današnje Hrvatske, kao i izvesna područja Bosne i Srbije).

„Mi naprosto želimo da sve svedoke tretirate na isti način, da im pridajete jednak značaj – da ispitujete postupke, jer tu leže činjenice.“

Karnavas je docnije napomenuo: „Nemojmo zaboraviti da su stranci, koji su se ovde pojavili kao svedoci, uglavnom došli s predubeđenjem.“

„Čim su stigli u Zagreb, bila im je data mapa i rečeno im je: ’Vidite, ovo je samoproklamovana država koja sprovodi etničko čišćenje.’ Oni su to kasnije ponavljali kao mantru, najpre u svojim izveštajima, a kasnije i na sudu“, nastavio je on, dodajući da je Prlić, kao predsednik, bio samo jedan od članova nečega što je označio kao „privremeni organ vlasti“.

„Dr Prlić stoji iza svake pojedinačne odluke ili akta koji je potpisao u ime privremenih vlasti Herceg-Bosne, kao njen predsednik“, kazao je Karnvas, dodajući da tužilaštvo nije iznelo dokaze kojima bi van svake razumne sumnje pokazalo Prlićevu krivicu za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu.

Odbrana će i sledeće sedmice nastaviti da iznosi zaključne argumente.

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.