Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Prevladavanje podela

Tokom pet godina burnih promena Izvestaj o balkanskoj krizi u izdanju Instituta za izvestavanje o ratu i miru doprinosio je izgradnji standarda dobre novinarske prakse, ali izazovima jos nije kraj.
By IWPR

Od pokretanja pre pet godina, Izvestaj o balkanskoj krizi u izdanju Instituta za izvestavanje o ratu i miru prosao je kroz transformaciju koja odrazava krupne promene u regionu.


Projekat je iniciran dok su zgarista posle genocida u Bosni jos bila sveza, u prvim danima tek zapocetog rata na Kosovu. Koristeci nove potencijale Interneta da bi omogucio da se cuju i lokalni glasovi, projekat se odmah nametnuo kao znacajna inovacija u izvestavanju o konfliktima.


Pet godina kasnije, bivsi predsednik drzave nalazi se pred sudom, mirna politicka promena kroz demokratske izbore postaje rutina, a evropska orijentacija citavog regiona je potvrdjena.


DEBATA I RAZVOJ


Za pet burnih godina, ovaj izvestaj – poznat unutar IWPR-a kao BCR – razvio se od pokusaja da se reaguje na vanrednu situaciju u znacajan katalizator javne debate sirom regiona.


Izvestavanje iz prvih borbenih redova ustupilo je mesto opseznim prekogranicnim istrazivackim projektima, cesto u saradnji sa lokalnim medijima i nevladinim organizacijama, sto ukljucuje zajednicka istrazivanja, debate putem elektronskih medija i paralelno publikovanje clanaka sirom regiona, kao i redovne javne konferencije i okrugle stolove. Pored toga, BCR je izvor informacija za veliki broj citalaca iz medjunarodnih krugova kreatora politike, medija i akademskih ustanova, i platforma programa obuke kroz rad za novu generaciju novinara na Balkanu u organizaciji IWPR-a.


Posto se region jos suocava sa teskim problemima, potreba za izdavanjem Izvestaja o balkanskoj krizi, kao i sirim angazovanjem IWPR-a u programima obuke i organizovanju izvestavanja sa terena i dalje postoji. Zapadni kapital je usao na trziste medija na Balkanu, ali kvalitet rada u profesiji nije uvek uspevao da odrzi korak sa razvojem na poslovnom planu.


Visoko emotivno senzacionalisticko novinarstvo nastavlja da gusi sve druge glasove, narocito u nekim zemljama. Martovski neredi na Kosovu delom su bili podstaknuti provokativnim i nepotvrdjenim izvestavanjem – koje je bilo siroko prenoseno u medijima. Finansijski problemi, takodje, otezavaju izvodjenje dugorocne obuke i temeljan istrazivacki rad.


“U proteklih pet godina BCR je nudio dubinsku analizu i istrazivanja, ohrabrujuci mnoge lokalne publikacije da podju istim putem”, izjavio je Ljupco Zikov, glavni urednik makedonskog nedeljnika “Kapital”. “Nedostatak vaznih i nepristrasnih informacija ostaje jedan od kljucnih problema u nasoj profesiji.”


Citaoci BCR-a, naravno, nisu sasvim nekriticni. U gotovo svakom trenutku krize IWPR je mogao racunati da ce njegovi izvestaji izazvati ostre reakcije – najcesce zbog izostajanja odgovarajuce podrske jednoj ili drugoj etnickoj grupi ili politickoj opciji.


I kolege iz struke imaju kriticke primedbe. “Da li mislimo da je IWPR uvek bio odmeren i stoprocentno tacan?”, pita se Branko Geroski, urednik makedonskih dnevnih novina «Dnevnik». “Naravno da ne mislimo. Ali, BCR svakako jeste dragocen alat za svakog novinara, politicara ili radoznalog coveka koji zeli da stekne predstavu o tome sta se ovde dogadja.”


Lokalni urednici bili su narocito impresionirani istrazivackim izvestajima BCR-a na teme kao sto su prisustvo oruzja u Albaniji, na Kosovu i u Makedoniji, kao i problem trgovine ljudi sirom regiona.


“Promovisali su visoke standarde istrazivackog novinarstva – novinarstva koje se ne zadovoljava zvanicnim saopstenjima, vec traga za onim sto se dogadja iza scene, za cinjenicama koje neko pokusava da sakrije od javnosti”, kaze Zdravko Huber, urednik vikend izdanja «Danasa» iz Beograda.


Za rad BCR-a od sustinskog znacaja su nasi odnosi sa prijateljima unutar zajednice novinara i boraca za ljudska prava sirom Balkana, od kojih su mnogi nasi stari partneri. Helsinski komitet i Fond za humanitarno pravo u Beogradu, radio i televizija B92 sa urednikom Veranom Maticem, nedeljnici «Lobi» i «Kapital» u Makedoniji, dnevnik «Koha Ditore» i njegov urednik Veton Suroi na Kosovu, bosanski nedeljnik «Dani» i Helsinski komitet za ljudska prava, Centar za istrazivacko novinarstvo u Rumuniji, i mnogi drugi, ponudili su nam na ovom putu podrsku ciji je znacaj tesko preceniti.


PREMOSCIVANJE JAZA


Neki komentatori smatraju da je BCR na Balkanu obavljao funkciju koju su drugi mediji zapostavljali, i tako uspevao da premosti politicke i etnicke podele.


“Diskurs o Balkanu precesto je bio balkanizovan, a ljudi su citali samo stampu iz sopstvene zemlje – ili cak samo iz svog dela zemlje”, izjavio je Nikolas Vajt, direktor Programa za Balkan unutar Medjunarodne krizne grupe. “BCR ima vaznu ulogu, jer razlicitim zemljama u regionu omogucava da saznaju sta pisu jedne o drugima.”


Gabriel Partos, analiticar programa BBC World Service, strucnjak za jugoistocnu Evropu, dodao je da izvestavanje IWPR-a “pruza ljudima priliku da saznaju vise o svojim susedima… iz jedne neutralnije perspektive”.


Mozda najpoznatiji primer takvog transregionalnog pristupa IWPR-a jeste rad na razotkrivanju problema trgovine ljudima.


U BCR-u je objavljeno ukupno dvadeset clanaka i pet istrazivackih izvestaja o trgovini zenama i decom na Balkanu u okviru medjunarodnog prometa zrtvama seksualnog zlostavljanja. Poslednji izvestaj, Trgovina bedom [http://www.iwpr.net/index.pl?archive/bcr3/bcr3_200309_460_1_ser.txt], bio je jedan od najambicioznijih projekata BCR-a, u kojem je ucestvovalo trinaest saradnika iz Rumunije, Makedonije, Srbije i Crne Gore, Grcke, Bosne i sa Kosova.


Originalni clanak i izvestaji o debatama koje su usledile republikovani su ukupno trideset puta u lokalnoj stampi i o njima je opsirno izvestavano u televizijskim programima sirom regiona.


Izvestavanje BCR-a o optuzbama za mucenje u policijskoj akciji koja je usledila posle ubistva premijera Djindjica 2003. godine jos jedan je primer kako je ova publikacija uspevala da pokrene debatu. Istrazivanje BCR-a objavljeno u junu 2003. godine, Zatvorenici tvrde da su muceni [http://www.iwpr.net/index.pl?archive/bcr3/bcr3_200306_434_5_ser.txt], dovelo je do izrade izvestaja organizacije Amnesty International posvecenog ovoj temi.


Ovi izvestaji postali su vazan izvor informacija za strucnjake za Balkan sirom sveta, zahvaljujuci web sajtu IWPR-a i listi primalaca elektronskog izdanja koje trenutno broji gotovo 9.000 pretplatnika.


“Kao redovan citalac, nalazim da IWPR konzistentno nudi informacije o dogadjajima u ovim oblastima koje se ne mogu pronaci na drugim mestima. Zelim im jos mnogo izdanja, na hiljade”, izjavio je Daniel Server iz americkog Instituta za mir u Njujorku.


Za svoja dostignuca BCR je dobio vise prestiznih medjunarodnih nagrada.


Na dodeli nagrada za medije organizacije Amnesty International 2003. godine, istrazivacki izvestaj Nevidljive zrtve rata [http://www.iwpr.net/index.pl?archive/bcr3/bcr3_200211_383_4_ser.txt], osvojio je svetsku nagradu Amnesty International za novinarstvo posveceno ljudskim pravima. Pruzanje podrske lokalnim novinarima da obavljaju svoj posao na najvisem medjunarodnom nivou i pokrecu pitanja od kljucnog znacaja sama je sustina misije IWPR-a.


Tokom godina BCR je dobio vise nagrada organizacije NetMedia za elektronsko novinarstvo.


Sto je veoma bitno, program BCR-a i IWPR-a za razvoj medija na podrucju Balkana imao je znacajnu i kontinuiranu podrsku citave zajednice agencija za razvoj i privatnih fondacija koje se bave resavanjem sukoba i demokratskim razvojem na Balkanu, a narocito svedske Agencije za medjunarodni razvoj i saradnju, norveskog Ministarstva inostranih poslova, kanadske Agencije za medjunarodni razvoj, IREX/USAID, te OEBS-a i Evropske unije. Svima koji nas podrzavaju [http://www.iwpr.net/index.pl?top_supporters.html] — veliko hvala.


STA JOS TREBA UCINITI


Rad IWPR-a uvek je bio usmeren na pomeranje granica, anticipiranje promena i problematizovanje starih znanja, kako u sferi medija tako i izvestavanju uopste.


Jedan od najvecih novih izazova jeste ambicija, prisutna sirom regiona, da se udje u Evropsku uniju — uz sve probleme i neizvesnosti koje to nosi. U skorasnjem paketu clanaka bavili smo se razlicitim fazama do kojih su stigle pojedine drzave – od Hrvatske do Makedonije – u pokusajima da ispune ocekivanja koja ukljucuju i ostre ekonomske i politicke kriterijume. Interes na koji je izvestaj naisao u regionu – kako kroz republikovanje clanaka tako i u obliku niza okruglih stolova – prava je mera nacina na koji BCR pokusava da pomogne da se pokrene ova vazna javna debata.


Pred nama su rizici i moguci zastoji, ali i mnogo toga sto zavredjuje slavlje. U trenutku kada se pojavljuje 500. izdanje BCR-a, kljucni problemi kojima se novinari bave povezani su sa ekonomskim programima i reformskim zakonima, a ne sa naoruzanim milicijama i medjunarodnim intervencijama. Ipak, osnovni zadatak i dalje je isti: obezbediti argumentovane, uravnotezene, na cinjenicama zasnovane izvestaje koji ce omoguciti ljudima da donose kompetentne odluke o pitanjima koja mogu uticati na njihove zivote – kao i zivote njihovih suseda.