Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Previranja Na Rumunskoj Politickoj Sceni Posle Odlaska Predsednika

Iznenadjujuca odluka predsednika Emila Constantinescua da, cetiri meseca pre predsednickih izbora, napusti predsednicku trku izazvala je potres u rumunskim politickim krugovima.
By Marian Chiriac

Rumunski predsednik Emil Constantinescu, ove nedelje je sokirao televizijske gledaoce u zemlji kada je najavio svoje povlacenje iz predsednicke trke.


U govoru punom politicke retorike koji je trajao petnaest minuta, predsednik je kao razlog za povlacenje naveo "bezgranicnu" korupciju u zemlji.


"Kada sam se upustio u bitku protiv korupcije otkrio sam da u Rumuniji postoji mafija sa rasirenom mrezom operacija koje podrzavaju najvise institucije", rekao je Constantinescu. "Zivimo u svetu gde je sve na prodaju, principi, ideologija, mesta u parlamentu. U tom svetu nema mesta za mene".


Predsednik je pozvao osiromasene Rumune da ga podrze u borbi protiv korupcije. On je obecao da ce nastaviti kampanju protiv korupcije u toku poslednja cetiri meseca svog mandata.


Clanovi vladajuce koalicije na cijem su celu demohriscani, koji su pomogli Constantinescu da preuzme vlast, mogu postati meta ove kampanje. Predsednik je rekao da bi se svi oni koji su krivi za sirenje korupcije mogli naci na listi gonjenja bez obzira na to da li su clanovi parlamenta, ministri u vladi ili sudije.


Constantinescu, bivsi profesor geologije, dosao je na vlast u toku 1996.godine. Borba protiv komunistickog nasledja zemlje i protiv uticaja zvanicnika iz rezima diktatora Nicolae Ceausescua nalazili su se na listi prioriteta vlasti.


Medjutim, njegov uspeh bio je sporadican. Rumunija nije uspela da se ekonomski otvori prema Zapadu ili da pristupi NATO snagama. Ova zemlja je, medjutim, pozvana na formalne razgovore oko buduce integracije u Evropsku uniju.


Popularnost Constantinescua opada u vreme kada je sve vece siromastvo u Rumuniji dovelo do toga da prosecan licni dohodak padne na manje od 100 dolara mesecno. Neprestano medjusobno trvenje ometalo sukcesivan rad administracija.


Predsednik je pokrenuo svoju izbornu kampanju pre nesto vise od tri nedelje. Biraci su ovu iznenadnu promenu stava objasnili kao cin isfrustriranog politicara, ili ocajnog coveka. Bilo kako bilo, ovaj dramaticni gest samo je potvrdio sumnje da nema niceg novog sto se tice korupcije.


Adrian Nastase iz opozicione Socijaldemokratske stranke rumunije, PDSR, opisao je ovaj potez kao "hrabar i castan cin, jedino u slucaju da ne promeni misljenje". Dodao je da ovaj cin pokazuje "totalan politicki poraz" i upitao da li Constantinescu pokusava da skrene paznju glasaca sa odgovornosti vladajuce koalicije na trenutno ekonomsko stanje.


Analiticari gledaju na ovu odluku kao izraz Constantinesuovog priznanja da nema sanse da obezbedi jos jedan predsednicki mandat. Nedavni izvestaji javnog mnenja pokazali su da Constantinescu uziva podrsku od oko 11 odsto biraca u poredjenju sa 48 odsto koji podrzavaju njegovog rivala, Iona Iliescua, lidera PDRS.


Odlazak Constantinescua ostavlja prazninu u centru desnice koju mozda jedino tehnokrata kao sto je premije Mugur Isarescu ima sansu da popuni. Izgleda da na pozornici ostaju samo dva kandidata koji su karijeru stvorili u doba komunizma, Iliescu i bivsi ministar spoljnih poslova, Teodor Melescanu.


Iliescu je bio nekadasnji visi zvanicnik komunisticke partije u vreme Ceauscescua pre nego sto je 1990.godine postao predsednik. Njega je na predsednickim izborima 1996.godine porazio Constantinescu. Mesecanu je bio visoki diplomata u periodu komunistickog rezima pre 1989.godine da bi kasnije postao ministar spoljnih poslova Rumunije.


Zvanicnici Zapada zabrinuti su da bi izbor bivseg komuniste za predsednika mogao naneti stete u odnosima izmedju Rumunije, Evropske unije i Sjedinjenih Drzava.


Komesar za prijem u clanstvo u Evropsku uniju, Gunter Verheugen nedavno je pisao Iliescu i izrazio nadu da ce "Rumunija ostvariti akcioni plan za pristup u EU bez obzira na to koja ce vlada doci na vlast posle izbora zakazanih za jesen ove godine".


Centar desnice mora naci drugog kandidata, iako najpopularnije dnevne novine "Adevarul" ukazuju na cinjenicu da je put za njegovu zamenu "rasciscen".


Demohriscani su odabrali Isarescua za predsednickog kandiata 19. jula. Lider ove partije, Ion Diaconescu rekao je da uprkos pocetnom oklevanju "gospodin Isarescu nije imao izbora nego da prihvati naimenovanje".


Medjutim, Isarescu okleva, verovatno, da bi procenio da li je bolje da na polozaju premijera zemlje nastavi sa reformama nego da se kandiduje. U govoru, nekoliko dana nakon objave demohriscana, on je rekao: "Razmisljam o tom predlogu, to je sve sto mogu reci u ovom momentu".


Isarescu, nekadasnji guverner centralne banke, naimenovan je tek prosle godine za premijera posto se neslozna koalicija nije mogla dogovoriti oko drugog kandidata. On je uspeo da ostvari sporazum sa Medjunarodnim monetarnim fondom i posle tri godine recesije, ekonomske prilike u Rumuniji se poboljsavaju.


Iako uziva podrsku Zapada kao iskusni finansijer, Isarescu nema politicku podrsku koja je nuzna za sprovodjenje neophodnih reformi. Na raspolaganju su mu tek cetiri meseca u toku kojih mora popraviti los rejting.


Ekonomski i socijalni problemi Rumunije uticali su da se biraci okrenu levici i bivsim komunistima kao sto je Iliescu.


"Isarescu mora pronaci resenje protiv sporazuma Iliescua i biraca - usporavanje reformi i ponovno stvaranje ekonomske sigurnosti za siromasne slojeve" kaze politicki analiticar i bivsi vladin ministar Ilie Serbanescu. "U uslovima koji trenutno vladaju u Rumuniji, veoma je tesko da ce reformista upotrebiti dzokera".


Marian Chiriac je urednik novinske agencije MediaFax iz Bucharesta i urednik "Spoljne politike", tromesecnog casopisa koji izdaje Rumunsko akademsko drustvo.