Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Preventivni Udar Luiz Arbur

Tajming Miloseviceve optuznice je zaista bio proracunat - da spreci bilo kakvo diplomatski dogovor koji bi ugrozio rad Tribunala.
By IWPR

Vec gotovo tri godine na svakoj konferenciji za stampu i u svakom intervjuu, glavni tuzilac Luiz Arbur je suocena sa iritirajucim pitanjem: Zasto nije optuzila jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, i kada planira to da uradi?


Kada je u cetvrtak, 27. maja, saopstila da su Milosevic i cetiri visoka zvanicnika optuzeni za zlocine protiv covecnosti i krsenje prava i obicaja rata, jedno od prvih pitanja koje su joj novinari postavili bilo je: Zasto sada?


Veoma jednostavno, rekla je Arbur, zato sto tuzilastvo sada poseduje dovoljno dokaza koji ce izdrzati ispitivanje pred Tribunalom kada optuzeni budu dovedeni u Hag. Takodje je rekla da je tajming optuzbe diktiran iskljucivo kvalitetom dokaza, a ne politickim motivima.


Arbur je isto tako priznala da optuznica nije potpuna. U njoj nije kljuceno sve sto se odnosi na odgovornost pet optuzbenih politickih i vojnih lidera, jer optuznica "Milosevic & drugi" samo pokriva period od poslednih pet meseci ove godine.


Tuzilac Arbur je otvoreno izjavila da se neki od optuzenih lidera mogu smatrati odgovornim i za neke ranije dogadjaje, ne samo na Kosovu vec i u Hrvatskoj i u Bosni i Herzegovini. Zato se istraga nastavlja - kao i zlocini na Kosovu.


Stoga je najverovatnije da ce optuznica biti prosirena i produbljena u nekom kasnijem stadijumu, pogotovo ako se Arburovoj i njenom timu dozvoli pristup mestima zlocina na Kosovu. Ukoliko i dalje bude sadasnje spremnosti zapadnih vlada da otvore svoje arhive koje sadrze obavestajne podatke Tribunalu, slucaj bi mogao da obuhvati i balkanske ratove iz prve polovine ove decenije.


Ako to bude tako, pitanje je zasto Arbur nije sacekala dok nije okoncala svoju istragu politickog i vojnog vodjstva Srbije i Jugoslavije, umesto sto je objavila "nepotpunu" optuznicu koja je sastavljena na brzinu?


Arbur ne skriva cinjenicu da je Kancelarija tuzioca pokusala da obradi sve dostupne podatke sto je brze moguce. Medjutim, izgleda da ova brzina nije bila motivisana interesom da se poveca pritisak na Milosevica, kao sto to Beograd tvrdi.


Arburovoj se zapravo zuri kako bi sprecila bilo kakav politicki dogovor o Kosovu na osnovu kojeg bi interesi pravde bili zrtva Realpolitike. To je bio pristup americkog izaslanika Ricarda Holbruka u njegovom dogovoru sa Milosevicem proslog oktobra.


Najavljujuci optuznicu, Arbur je priznala da je "veoma brine da bi optuzeni - sami ili uz pomoc drugih - mogli da imaju uspeha da se fakticki stave van domasaja zakona, da nekuda odu, nestanu. Bio je to razlog za zabrinust za koji sam mislila da je dovoljno ozbiljan da bi nas naveo da ulozimo poseban napor u kancelariji kako bi se ova istraga upotpunila sto je brze moguce."


Ocigledno je Arbur ozbiljno shvatila glasine koje ovih nedelja kruze da Milosevic trazi garancije o imunitetu od medjunarodnog krivicnog gonjenja - ili cak o "zlatnom azilu" u Juznoj Africi ili nekoj drugoj zemlju - u razmenu za svoj pristanak na politicko resenje za krizu koja je u toku.


Zato je Arburova zatrazila od sudije Dejvida Hanta, koji je potvrdio optuznicu, da izda medjunarodnu poternicu, kao i sudski nalog kojim se od svih drzava trazi da pronadju i zamrznu sva sredstva optuzenih, kako bi se oni sprecili da ih iskoriste u cilju izbegavanja pravde. Sudija Hant je prihvatio zahtev Arburove, i sudski nalog vec kruzi.


Od proslog cetvrtka, kao sto je Arbur primetila, svet je postao mnogo manji za Slobodana Milosevica i drugu cetvoricu optuzenih. A oni politicari koji su mozda razmisljali o politickom dogovoru na ustrb pravde, posle fait accomplis Arburove ostali su bez jedne opcije.


Mirko Klarin je dopisnik IWPR-a iz Haga. Nedeljni izvestaji o radu Tribunala mogu se procitati na www.iwpr.net/tribunal/mainpage.htm.